Kada pomislite na kanadski sport, na pamet vam prvo padnu hokej, Vejn Grecki, Ben Džonson, Stiv Neš i zimska Olimpijada u Kalgariju 1988. godine. Stvari su u poslednih nekoliko godina počele da se menjaju sitnim, ali stabilnim koracima. Vaterpolo reprezentacija ove zemlje dva puta zaredom učestvovala je na Svetskom prvenstvu, a pre mesec dana u Melburnu, prvi put u istoriji, plasirala se u drugi krug.
Najveće zasluge za to pripadaju Draganu Jovanoviću, selektoru Kanade od 2004. godine i bivšem golmanu Bečeja i reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu 1997. i bronzu na Svetskom prvenstvu 1998. godine.
Jovanović je na početku razgovora za MONDO ocenio da je svetski vaterpolo u blagom padu, jer u odnosu na SP u Montrealu, nijedan tim nije uspeo da napreduje.
"Kvalitet vaterpola u odnosu na Svetsko prvenstvu u Montrealu je opao. Raspored prvih osam reprezentacija ostao je isti, s tim što su u tu grupu ekipa ušli Nemci, a ispali su Rumuni, mada su i pre dve godine te selekcije vodile žestoku borbu u osmini finala".
Koji tim je, prema vašem mišljenju, u Melburnu najviše podbacio, a ko je odigrao iznad svojih mogućnosti?
"Sigurno da je najveće razočaranje nastup Srbije i veliko je iznenadjenje što naš tim nije uspeo da osvoji medalju. Sa druge strane, Hrvati su zasluženo slavili, ali oni su i ranije imali odličan tim, a sada su valjda i u glavi prelomili, što im je donelo titulu".
Gde vidite uzroke posrtanja reprezentacije Srbije?
"Iskreno, ne znam šta se dogadja u našem savezu i u reprezentaciji i ne bih mnogo ni želeo da pričam o tome, jer nemam dovoljno informacija. Verujem da će ljudi u Savezu nakon SP napraviti analizu, jer je svima u cilju da se srpski vaterpolo vrati na stare staze".
Najveće zasluge za to pripadaju Draganu Jovanoviću, selektoru Kanade od 2004. godine i bivšem golmanu Bečeja i reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu 1997. i bronzu na Svetskom prvenstvu 1998. godine.
Jovanović je na početku razgovora za MONDO ocenio da je svetski vaterpolo u blagom padu, jer u odnosu na SP u Montrealu, nijedan tim nije uspeo da napreduje.
"Kvalitet vaterpola u odnosu na Svetsko prvenstvu u Montrealu je opao. Raspored prvih osam reprezentacija ostao je isti, s tim što su u tu grupu ekipa ušli Nemci, a ispali su Rumuni, mada su i pre dve godine te selekcije vodile žestoku borbu u osmini finala".
Koji tim je, prema vašem mišljenju, u Melburnu najviše podbacio, a ko je odigrao iznad svojih mogućnosti?
"Sigurno da je najveće razočaranje nastup Srbije i veliko je iznenadjenje što naš tim nije uspeo da osvoji medalju. Sa druge strane, Hrvati su zasluženo slavili, ali oni su i ranije imali odličan tim, a sada su valjda i u glavi prelomili, što im je donelo titulu".
Gde vidite uzroke posrtanja reprezentacije Srbije?
"Iskreno, ne znam šta se dogadja u našem savezu i u reprezentaciji i ne bih mnogo ni želeo da pričam o tome, jer nemam dovoljno informacija. Verujem da će ljudi u Savezu nakon SP napraviti analizu, jer je svima u cilju da se srpski vaterpolo vrati na stare staze".
Kanada još pravi prve korake u vaterpolu
Kanada je na ovom šampionatu prvi put u istoriji uspela da se plasira u drugi krug takmičenja, a na tom putu savladali ste i Rumune, koji važe za jednu od boljih svetskih selekcija?
"Zadovoljan sam onim što je Kanada uradila u Melburnu, jer smo ostvarili najveći uspeh u istoriji zemlje. Ušli smo medju 12 najboljih reprezentacija na svetu, a do Melburna smo stigli pošto smo osvojili drugo mesto u kvalifikacijama, što Kanadi nikada do sada nije pošlo za rukom. Za nas je uspeh u Australiji u ovom trenutku plafon".
Ipak, nakon trijumfa nad Rumunima, koji je predstavljao prvorazredno iznenadjenje, došlo je do pada u igri vašeg tima?
"Pomalo sam nezadovoljan pristupom ekipe nakon pobede nad Rumunijom. Tačno je da smo tada savladali zvanično šestu reprezentaciju na svetu, ali posle tog meča igrači su se opustili i nisu igrali onako kako inače umeju. Takav stav nas je kasnije koštao loših partija. Ipak, takmičenje u Melburnu bilo je velika škola za Kanadu i neke naredne izazove".
Da li su čelnici kanadskog vaterpolo saveza zadovoljni vašim radom i da li i u narednom periodu planirate da ostanete na ovoj funkciji?
"Ljudi iz kanadskog saveza su veoma zadovoljni onim što je do sada uradjeno. Ipak, čini mi se da su moji ciljevi još uvek veći od ambicija nacionalne organizacije, koja i dalje deluje polu-amaterski. Imam važeći ugovor sa njima do 2008. godine, a plan mi je da ga produžim na još četiri godine".
Kakvi su uslovi za ovaj sport u zemlji, koja je, ipak, najpoznatija po hokeju?
"Kada je u pitanju vaterpolo infrastruktura u Kanadi, tu su uslovi odlični. Kanada ima veliki broj bazena, koji su vrhunski i nema, kao u Srbiji, problema sa toplom vodom i nekim drugim banalnim stvarima. Što se tiča finansijske strane, sutuacija je mnogo lošija nego u evropskim zemljama i SAD. Igrači i dalje nastupaju kao amateri i jedino što dobijaju su stipendije".
Veliki problem predstavlja činjenica da zvanično ne postoji nacionalni šampionat?
"U Kanadi toga još uvek nema, iako postoji četiri, pet turnira godišnje. Kada spremam ekipu za neko takmičenje, pozovem sve reprezentativce u Kalgari i tamo se pripremamo, ali to je još uvek daleko od nivoa na kojem se vaterpolo nalazi u drugim zemljama".
"Zadovoljan sam onim što je Kanada uradila u Melburnu, jer smo ostvarili najveći uspeh u istoriji zemlje. Ušli smo medju 12 najboljih reprezentacija na svetu, a do Melburna smo stigli pošto smo osvojili drugo mesto u kvalifikacijama, što Kanadi nikada do sada nije pošlo za rukom. Za nas je uspeh u Australiji u ovom trenutku plafon".
Ipak, nakon trijumfa nad Rumunima, koji je predstavljao prvorazredno iznenadjenje, došlo je do pada u igri vašeg tima?
"Pomalo sam nezadovoljan pristupom ekipe nakon pobede nad Rumunijom. Tačno je da smo tada savladali zvanično šestu reprezentaciju na svetu, ali posle tog meča igrači su se opustili i nisu igrali onako kako inače umeju. Takav stav nas je kasnije koštao loših partija. Ipak, takmičenje u Melburnu bilo je velika škola za Kanadu i neke naredne izazove".
Da li su čelnici kanadskog vaterpolo saveza zadovoljni vašim radom i da li i u narednom periodu planirate da ostanete na ovoj funkciji?
"Ljudi iz kanadskog saveza su veoma zadovoljni onim što je do sada uradjeno. Ipak, čini mi se da su moji ciljevi još uvek veći od ambicija nacionalne organizacije, koja i dalje deluje polu-amaterski. Imam važeći ugovor sa njima do 2008. godine, a plan mi je da ga produžim na još četiri godine".
Kakvi su uslovi za ovaj sport u zemlji, koja je, ipak, najpoznatija po hokeju?
"Kada je u pitanju vaterpolo infrastruktura u Kanadi, tu su uslovi odlični. Kanada ima veliki broj bazena, koji su vrhunski i nema, kao u Srbiji, problema sa toplom vodom i nekim drugim banalnim stvarima. Što se tiča finansijske strane, sutuacija je mnogo lošija nego u evropskim zemljama i SAD. Igrači i dalje nastupaju kao amateri i jedino što dobijaju su stipendije".
Veliki problem predstavlja činjenica da zvanično ne postoji nacionalni šampionat?
"U Kanadi toga još uvek nema, iako postoji četiri, pet turnira godišnje. Kada spremam ekipu za neko takmičenje, pozovem sve reprezentativce u Kalgari i tamo se pripremamo, ali to je još uvek daleko od nivoa na kojem se vaterpolo nalazi u drugim zemljama".
EP u Sevilji 1997. za nezaborav
Vaša želja je da se u budućnosti, ukoliko bude spremnosti za to, u Kanadi stvore uslove koji su karakteristični za razvijene vaterpolo zemlje?
"Kalgari je zasad najveći vaterpolo centar u zemlji, gde se spremaju seniorska i juniorska reprezentacija, a moj cilj je da se otvori još nekoliko takvih centara u budućnosti. Ipak, to je proces koji će sigurno da traje desetak godina, kako bi se kvalitet vaterpola podigao na viši nivo".
Naredni cilj vaše selekcije je plasman na Olimpijsje igre u Pekingu. Koliko je realno da se Kanada tamo i nadje?
"Za olimpijsku vizu postoje tri puta. Prvo nas očekuju Panameričke igre sa kojih će prvoplasirana reprezentacija izboriti put u Peking. Druga varijanta je prolaz kroz Svetsku ligu, ali tu će biti mnogo jakih reprezentacija, uključujući i Srbiju. Treća i poslednja šansa biće na kvalifikacionom turniru u Rumuniji, koji se igra u martu 2008. godine".
Iako ste istakli da ne želite previše da se bavite Srbijom zbog nedostatka informacija, neizbežno pitanje je i da li smatrate da srpski vaterpolo već u Pekingu može da stigne do novog zlata?
"Mislim da je problem u našem vaterpolu sve lošiji rad sa mladim igračima, a dosta smo izgubili i odvajanjem Crne Gore. Ipak, kao što je rekao kapiten Vlada Vujasinović, potrebno je da se vrati glad za pobedama i onda već u Pekingu možemo ponovo do zlatne medalje".
Koji trenuci iz igračke karijere će vam uvek ostati u sećanju?
"Bilo je mnogo trenutaka u reprezentativnoj karijeri i nisam siguran da bi mogao da izdvojim bilo šta. Ipak, vrhunac je verovatno bilo Evropsko prvenstvo u Sevilji 1997. godine, kada smo osvojili srebrnu medalju. Kada su u pitanju tužni momenti, izdvojio bih dva - poraz od Španije u polufinalu SP u Pertu 1998. i neuspeh protiv Hrvatske u četvrtfinalu EP u Firenci godinu dana kasnije. Meč sa Hrvatima mi je toliko zabeležen u sećanju da sam ga barem 50 puta puštao kanadskim igračima da vide kako se igra vaterpolo".
U Beograd ste došli na kratko kako biste regulisali pitanja oko nacionalne peznije za zaslužne sportiste?
"Prijatno sam iznenadjen potezom srpske vlade. U celoj priči nije čak najvažniji ni novac, već je važno da Srbija na neki način kaže hvala svim sportistima koji su je zadužili. Taj potez je pravi podstrek za mlade u ovoj zemlji, jer oni moraju da znaju da će im se uloženi trud kad-tad vratiti. U svakom slučaju, ovo je veliki korak napred", zaključio je Jovanović.
(Marko Protić, MONDO)
"Kalgari je zasad najveći vaterpolo centar u zemlji, gde se spremaju seniorska i juniorska reprezentacija, a moj cilj je da se otvori još nekoliko takvih centara u budućnosti. Ipak, to je proces koji će sigurno da traje desetak godina, kako bi se kvalitet vaterpola podigao na viši nivo".
Naredni cilj vaše selekcije je plasman na Olimpijsje igre u Pekingu. Koliko je realno da se Kanada tamo i nadje?
"Za olimpijsku vizu postoje tri puta. Prvo nas očekuju Panameričke igre sa kojih će prvoplasirana reprezentacija izboriti put u Peking. Druga varijanta je prolaz kroz Svetsku ligu, ali tu će biti mnogo jakih reprezentacija, uključujući i Srbiju. Treća i poslednja šansa biće na kvalifikacionom turniru u Rumuniji, koji se igra u martu 2008. godine".
Iako ste istakli da ne želite previše da se bavite Srbijom zbog nedostatka informacija, neizbežno pitanje je i da li smatrate da srpski vaterpolo već u Pekingu može da stigne do novog zlata?
"Mislim da je problem u našem vaterpolu sve lošiji rad sa mladim igračima, a dosta smo izgubili i odvajanjem Crne Gore. Ipak, kao što je rekao kapiten Vlada Vujasinović, potrebno je da se vrati glad za pobedama i onda već u Pekingu možemo ponovo do zlatne medalje".
Koji trenuci iz igračke karijere će vam uvek ostati u sećanju?
"Bilo je mnogo trenutaka u reprezentativnoj karijeri i nisam siguran da bi mogao da izdvojim bilo šta. Ipak, vrhunac je verovatno bilo Evropsko prvenstvo u Sevilji 1997. godine, kada smo osvojili srebrnu medalju. Kada su u pitanju tužni momenti, izdvojio bih dva - poraz od Španije u polufinalu SP u Pertu 1998. i neuspeh protiv Hrvatske u četvrtfinalu EP u Firenci godinu dana kasnije. Meč sa Hrvatima mi je toliko zabeležen u sećanju da sam ga barem 50 puta puštao kanadskim igračima da vide kako se igra vaterpolo".
U Beograd ste došli na kratko kako biste regulisali pitanja oko nacionalne peznije za zaslužne sportiste?
"Prijatno sam iznenadjen potezom srpske vlade. U celoj priči nije čak najvažniji ni novac, već je važno da Srbija na neki način kaže hvala svim sportistima koji su je zadužili. Taj potez je pravi podstrek za mlade u ovoj zemlji, jer oni moraju da znaju da će im se uloženi trud kad-tad vratiti. U svakom slučaju, ovo je veliki korak napred", zaključio je Jovanović.
(Marko Protić, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.