Jasna Šekarić za MONDO: Još Rio i to je to

Zvanično najbolja strelkinja 20. veka, počela je pre nekoliko dana u Baru pripreme za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru. Jedna od najboljih srpskih i jugoslovenskih sportistkinja svih vremena, rešila je dilemu da li će nakon svoje osme Olimpijade kao takmičar ulaziti i u devetu…

"Sada je već izvesno da će ove Igre biti moje poslednje. Vreme je da se posvetim drugom delu angažmana u ovom sportu, da se oprobam u trenerskom poslu koji me veoma privlači. Već sam počela, ali ne kao pravi trener već se trudim da deci iz mog kluba pomognem koliko mogu. Kćerki sam i trener. Za sada mogu toliko, nju mogu da treniram, ali za više nemam vremena dok sam aktivna kao takmičar", kaže Šekarić na početku razgovora za MONDO.

Hoće li Olimpijske igre u Rio de Žaneiru biti i vaše poslednje takmičenje?

"Kada Igre budu završene nastaviću još malo (da se takmičim), jer mislim da bi to bio preemotivni trenutak. Da nastup na Olimpijskim igrama bude moje poslednje tamičenje i da sa tom mišlju ulazim u njega. To bi moglo da utiče emotivno na mene a želim da se lišim tog bremena pa ću produžiti još malo".

Da li je prerano sada govoriti o takmičarskim ambicijama koje "nosite" na igre u Brazilu?

"Nije rano da se priča o ambicijama. One i vode sportistu kroz pripremni period. Sportista mora da ima jasan cilj a meni je uvek bio da idem na medalju. I samo to što sam počela pripreme za Igre sada, pokazuje sa koliko volje i želje očekujem Igre, odnosno koliko želim što bolji plasman u Rio de Žaneiru".

Zbog čega ste odabrali Bar za početak priprema?

"Zbog dobrih uslova, odličnog strelišta… Druga strana je to što sam dugogodišnji prijatelj sa Željkom Todorovićem, direktoru Trenerske Akademije Svetske streljačke organizacije i osnivaču Streljačkog kluba Mornaru u čijoj streljani treniram u Baru. To, naravno, nije razlog broj jedan. Ovde sam prvenstveno zbog sjajnih uslova. U Beogradu je hladno, mali kalibar zahteva trening u zatvorenom a ovde imam idealne uslove i mogu da treniram u obje discipline. Pritom me je Baru dočekalo i miholjsko leto u kojem zbilja uživam. Tu su i rodbinske veze, Šekarići potiču iz Crne Gore".

Hoćete li tokom priprema za Igre u Riju, boraviti ponovo u Baru?

"Početkom sledeće godine pravim novi plan, ali on će zavisiti od selektora. Videćemo kako će on organizovati pripreme i gde. Ako bude prostora doći ću ovde još jednom, možda i dva put do odlaska u Brazil".

Da li će nakon vaših poslednjih Olimpijskih igara uslediti prve vaše kćerke Lee, koja je juniorska reprezentativka Srbije?

"Videćemo, streljaštvo je čudan sport u smislu da neki put neko ko pokaže talenat to ne ispadne kasnije kako se činilo da hoće. I obratno, da neko možda ima slabiji start ali sazri kroz treniranje pa se ostvari kasnije. Nekom treba duži, nekom kraći vremenski period. Nezgodno je za prognozu, videćemo. Najbitnije je da ima volju i želju, da ne zaboravlja trening, da ne moram ja da je opominjem nego ona sama to nosi. To je veliki pokazatelj da može da bude dobro".

Strelci iz Srbije su već decenijama svetska klasa. U Crnoj Gori je poslednjih godina urađeno mnogo na razvoju uslova za razvoj streljaštva ali još nema medalja sa velikih takmičenja…

"To je proces koji traje. Dobri uslovi su preduslov da nešto ide ali treba i vreme da prođe, da stasaju deca. Mislim da će za par godina da se vide rezultati. Takav je ovo sport, ne može ništa preko noći".

Teško je naći sport u kojem, kao u streljaštvu, tako male nijanse odlučuju o rezultatu, odnosno uspehu i neuspjehu. Da li je to uticalo na trend uvođenja psihloga u trenažne timove strelaca?

"Recimo da je to trend mlađih generacija, ja nikada nisam pribegavala tome što ne znači da ne bih sada da sam mlađa ili na početku karijere. To zavisi od trenera koji sve organizuje. Psiholog ne može da škodi, u svakom slučaju. Nisam imala takvu podršku ne zato što nisam htela već je jednostavno streljaštvo bilo na tom nivou tada da to sve nije bilo uključeno ranije. Ko zna šta bi bilo da sam imala uključenog psihologa, možda bi imala još bolje rezultate. Šalu na stranu, imala sam sreće da je moj mentalni sklop bio takav kakav jeste i da sam bez pomoći psihologa uspevala da zdravom logikom i razmišljanjem prolazim i kroz uspehe i neuspehe. Sve je to sastavni deo sporta, da se podnese uspeh ali i neuspeh", kaže Jasna Šekarić.

(Sa Jasnom Šekarić razgovarao novinar podgoričke redakcije MONDA www.mondo.me Mladen Stojović)