Poslednji dani decembra rezervisani su za praznike, veći deo Evrope tih dana proslavlja Božić, a mnogobrojna takmičenja poput NBA i Premijer lige neke od najatraktivnijih utakmica sasvim slučajno isplaniraju baš za te termine. Takođe, u danima kada se širom Evrope obeležava Božić po gregorijanskom kalendaru, mnogi se prisete moći fudbala da prekine Prvi svetski rat davne 1914. godine.
Navodno, tada su nemački i britanski vojnici prekinuli sa izršavanjem komandi, izašli iz rovova i rešili da odigraju fudbalski meč kako bi obeležili veliki praznik daleko od svojih kuća. Mesto dešavanja je linija fronta širom Francuske i Belgije, gde su se vodile teške borbe, ali realnost nije ni blizu romantizovanoj verziji o kojoj danas slušamo.
Po verziji priče koja je kasnije poslužila za nadogradnju, nemački vojnici su 24. decembra iz rovova počeli da pevaju božićne pesme i nemačku verziju čuvene pesme "Tiha noć". Rovove su okitli jelkama koje im je car poslao na front da bi im podigao moral, iz ne tako udaljenih rovova stigao je odgovor Britanaca. Ista pesma, ali u drugoj verziji - na engleskom. Kada je sutradan svanulo, na Božić 25. decembra, nemački vojnici su počeli da izlaze na ničiju zemlju. Napuštali su rovove nenaoružani, jasno stavljajući do znanja drugoj strani da nemaju nameru da ratuju na taj dan. Razmenili su improvizovane poklone sa Britancima...
Nije to bio prekid rata, čak ni višečasovno primirje, ali se fudbal stvarno igrao. Nemci su doneli fudbalsku loptu, krpenjaču, obe strane zainteresovane mladiće, a nije bilo teško sastaviti ekipe i nabacati nekoliko komada odeće na isto mesto kako bi se napravile stative. Iako se u tom momentu u Minhenu, Londonu, Berlinu, Mančesteru ili nekom drugom gradu nije znalo - vojnici su igrali fudbal.
Svedočenje vojnika!
Na pojedinim mestima fudbalske utakmice između britanskih i nemačkih vojnika zaista su se odigrale. Stigle su o tome i potvrde, i to iz pisama koje su tadašnji vojnici slali u domovinu. Neki su ih godinama kasnije ispričali, kao Erni Vilijams,19-godišnji redov u 6. bataljonu češirskog puka, stacioniran blizu Ipra u Belgiji.
"Lopta se odnekud pojavila, ne znam odakle, ali bilo je sa njihove strane. Nije bilo sa naše odakle je lopta stigla. Bila je to prava lopta. Oni su skinuli svoje kapute i spustili ih dole kao stative gola. Jedan momak je stao između kao golman i bila je to obična partija. Sigurno je bilo par stotina vojnika koji su učestvovali. I ja sam igrao, bio sam poprilično dobar sa 19 godina", ispričao je Erni.
Na odigrane fudbalske utakmice nisu blagonaklono gledali nadređeni, jer je po njihovim načellima bilo nedopustivo "bratimljenje" sa vojnicima druge strane. Bilo kakvo zbližavanje, pa čak i izlazak iz rovova kako bi se protivniku čestitao praznik, značio je kršenje vojničke discipline i mogao je da povuče značajne sankcije - ipak, ne postoje dokazi da je iko kažnjen zbog fudbala.
Naravno, ni fudbalske utakmice koje su se odigrale nisu bile "prave". Stative su pravljene od nabacanih vojničkih šinjela, niko nije bio sudija, a broj igrača često je bio i daleko veći od 11. Pa i sam Erni Vilijams tvrdi da je na stotine vojnika učestvovalo u fudbalskoj utakmici na frontu u Belgiji. U drugom planu bio je i rezultat, a teško bi se i pratilo ko je tu kome dao gol i koliko puta.
Naravno, različite strane imale su i različite izveštaje o ovim dešavanjima. Pronađeo je mnogo više pisama o utakmicama sa britanske strane, a u nekoliko njih navodi se da su engleski i škotski vojnici međusobno odigravali mečeve. Možda i najpoznatija utakmica koja se odigrala tih dana nije ona u kojoj se našao Erni Vilijams kod Ipra, već ona igrana kod mesta Mesen u Belgiji, gde danas postoji spomenik sa dvojicom vojnika na suprotnim stranama i fudbalskom loptom između njih.
Fudbal je uvek bitan!
Prvi svetski rat nije stao zbog fudbala. Vojnici na Istočnom frontu nisu imali nijednu priču sličnu ovoj, ista priča bila je i na Balkanu, a ne postoje dokazi da su lokalni vojnici u Belgiji i Francuskoj prekidali ratna dejstva kako bi protiv Nemaca odigrali utakmicu. Znači - samo su na pojedinim mestima Nemci i Britanci igrali fudbalske utakmice, zbog kojih su kasnije dobijali kritike oficira.
Adolf Hitler, budući kancelar Nemačke i jedan od najgorih ljudi u istoriji, bio je tada poručnik u nemačkoj vojsci i napisao je: "Nedopustivo i sramotno je da se ovakve stvari dešavaju tokom rata. Zar nemate ni najmanje nemačke časti?".
Tih nekoliko fudbalskih utakmica ili barem šutiranja lopte po poljani koji su ličili na fudbalsku utakmicu postali su inspiracija za romantiziranje čitave priče. Kada se sto godina kasnije pomene davna ratna 1914. godina svi se sete Božića koji je ubedio neprijatelje da izađu iz rovova i nekoliko uta šutnu loptu kako bi zaboravili na smrt koja je bila na svakom koraku oko njih.
Zato je fudbal veliki. Čak i kada nije u potpunosti istinito, poslužiće kao osnova za kreiranje divne priče o čestitanju velikog praznika u nekom selu u Belgiji čije ime ne znaju potomci nemačkih ili britanskih vojnika.
Bonus video:
Duško Vujošević kritikuje Petruševa: Mora da se dovede u red, a Zvezda da se pozabavi njime
"Sigurno smo najbolji klub u regionu": Nebojša Čović na proslavi Crvene zvezde!
“Željko, gledaj sad šta ćeš”: Partizan ima novog sponzora, Ostoja Mijailović otkrio sve detalje!
Partizan u punoj Areni traži povratak na pobednički kolosek: Klub se oglasio pred meč sa Fenerom
Voditeljka čestitala Dončiću katolički Božić: Jokić kaže "nije moj", a pogledajte Lukinu reakciju