Vaterpolo je pored fudbala najstariji ekipni sport na letnjim olimpijskim igrama. Prvi put je u takmičarskom programu pojavio u Parizu 1900. godine i sa izuzetkom 1904. na Igrama se redovno održava vaterpolo turnir.

Najviše uspeha imaju Mađari, iako nemaju more! Oni su čak od 1928. do 1980. osvojili medalje na SVIM olimpijskim igrama, a u periodu od 1932. do 1976. njima je pripalo čak šest od 10 zlatnih medalja. Na veliku scenu vratili su se 2000. godine u Sidneju, kada im je pripao tron. Bili su šampioni i u Atini 2004. i u Pekingu 2008.

I naša reprezentacija može se pohvaliti sličnim učinkom: četiri zlatne (Meksiko 1968, Los Anđeles 1984, Seul 1988, Rio de Žaneiro 2016), pet srebrnih (Helsinki 1952, Melburn 1956, Tokio 1964, Moskva 1980, Atina 2004) i tri bronzane medalje (Sidnej 2000, Peking 2008, London 2012).

Od Sidneja na ovamo, dakle računamo li poslednjih pet olimpijskih turnira, šampioni su bili vaterpolisti Mađarske, Hrvatske i Srbije. Zaokružite sad to na mapi Evrope i dodajte Crnu Goru, Italiju i Grčku, koje su teritorijalno blizu, a takođe su bile u borbi za medalju. U polufinale su se (eventualno) plasirale Španija, Rusija i Sjedinjene američke države. Uporedite samo ovu mapu sa teritorijama koje zauzimaju Rusija ili SAD.

Eto tako izgleda "udarna igla" svetskog vaterpola, u kome poslednjih godina suvereno vladaju Srbi. Imamo zlatne medalje sa SVIH takmičenja da to i dokažemo.

OSVOJILI SMO SVE!

Uveličamo li još malo geografsku kartu, a bez namere da ikome prebrajamo krvna zrnca, među novim olimpijskim šampionima ima najviše Beograđana (Živko Gocić, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Stefan Mitrović i selektor Dejan Savić) i Novosađana (Gojko Pijetlović, Duško Pijetlović Miloš Ćuk i Branislav Mitrović). Slobodan Nikić rođen je u Zrenjaninu, a iz okoline Niša je Sava Ranđelović. Andrija Prlainović je iz Herceg Novog, dok je mlađani Dušan Mandić iz Kotora.

Olimpijski šampioni u vaterpolu od 2000. do 2016.
1/1
Vidi galeriju
MN Press olimpijske igre rio 2016