Mnogo toga je rečeno o revanš meču teškaša Dionteja Vajldera i Tajsona Fjurija. Sudar dva stila, dva sveta i dva kontinenta. Opštu priču znamo, a sada ćemo vam dati svojevrsno "uputstvo za gledanje" spektakla u nedelju ujutru.
Vajlder brani pojas u WBC verziji, najprestižnijoj od četiri najvažnije, dok Fjuri želi da se vrati tamo gde karma i kosmička pravda nalažu – na tron najprestižnije bokserske kategorije.
Znamo pozadinsku priču o obojici, pa da se fokusiramo na sam ring.
Vajlder i Fjuri su sušte suprotnosti, ali pomalo paradoksalne, jer stil obojice je do sada više odgovarao građi onog drugog.
Amerikanac Vajlder je visok (201 cm), žgoljav i žilav, građen kao košarkaš, ali je u ringu udarač-nokauter, strah i trepet kategorije, lak na nogama i brz na rukama, ali se ne oslanja previše na tehniku, već je prilično prost (ne i lak). Praktično bilo ko ko bi uspeo da preživi prvih nekoliko rundi, uspevao je da "uđe" u njega.
No, ta jednodimenzionalnost mu prolazi i ima uspeha zbog te čarobne i moćne desnice. Prosto, retko ko može da "popije" taj udarac i ustane sa poda dok sudija izbroji do 10.
(Kad smo već kod toga, svuda se priča statistički podatak da "Bronzani bombarder" ima najbolji procenat nokauta u teškoj kategoriji svih vremena. Na papiru – tačno, ali u praksi, kad pogledate biografiju, to je prenaduvan broj, jer Vajlderov menadžment "pumpao" njegovu biografiju, tako da je tek u svojoj 33. borbi u karijeri, protiv Bermana Stiverna, imao pravi test. Tu je pokazao koliko zaista vredi, a vredi, ali nokauta nije bilo.)
Sa druge strane, "Kralj Cigana", "najbolji bokser svih vremena koji je došao iz prikolice", pravi je div od čoveka. Visok 206 centimetara, krupan i jak – oslanja se najviše na tehniku, sjajan rad nogu i odličan prednji direkt i sjajnu odbranu. Prosto neverovatno deluje, ali tolikog čoveka je jako teško pogoditi. Setite se samo kako se te 2015. poigravao sa dotatašnjim neprikosnovenim kraljem kategorije, Vladimirom Kličkom.
Kada se pogleda taj džin od čoveka, za očekivati je da i on ima "top" u rukama, ali to nije tako. Fjuri se oslanja na svoje dugačke ruke i taj prednji direkt, a svaki nokaut, odnosno svaku borbu koju je dobio prekidom, bila je praktično posledica stalnog kažnjavanja i dobijanja udaraca, a ne klasičnog udarca za "laku noć".
U susretu da dva stila, pre 14 meseci smo dobili nezaboravan meč, ali da li sada možemo da očekujemo nešto sasvim drugo?
Činjenica je da su obojica posle prvog meča govorili da su zaslužili pobedu. Činjenica je da se apsolutno opravdano može diskutovati da su obojica u pravu, ali je istina i da su obojica u dva meča posle prvog imala iskustva koja bi mogla da ih navedu na možda drugačiji pristup. Možda.
Vajlder je imao revnaš sa Luisom Ortizom, kubanskim veteranom (za koga mnogi, da ne kažemo svi, misle da je daleko stariji nego što se predstavlja). Njega je nokautirao u sedmoj rundi i nije dozvolio da upadne u probleme kao u prvom meču.
Sa druge strane, Fjuri je boksovao sa vrlo potcenjenim i nepoznatim Šveđaninom Otom Valinom, koji mu je u trećoj rundi otvorio ranu iznad oka, koju su lekari morali da pregledaju da vide da li je u stanju da nastavi. Posle toga je Britanac "ubacio" u potpuni presing, nekarakteristično za njega i krenuo da bije iz svih oružja, ali je meč na kraju dobio na poene.
Uprkos svemu tome, ne verujemo da ćemo gledati nešto bitno drugačije. Verovatno će to ponovo biti okršaj veštog boksera i nemilosrdnog udarača, koji, doduše, izgledaju kao da im je neko zamenio tela.
Vajlder je malo toga u prvom meču radio dobro, uglavnom je izvlačio deblji kraj u okršaju veština, ali nije se prodavao ni u jednom trenutku i bio je strpljiv u plasiranju svog razornog udarca. Koji je pogodio u devetoj i 12. rundi, ali ne dovoljno da Fjuri ostane na zemlji.
U Vajlderovom slučaju – napad je najbolja odbrana i bila bi velika greška da pokušava da boksuje sa Fjurijem, bez obzira na to što će biti možda i 25 kila lakši.
Osim dva nokdauna ("osim"), Fjuri je odboksovao savršen prvi meč. Ali, sada ostaje da se vidi kako će dodatna težina uticati na njegovo kretanje, ali i ožiljak iz duela sa Valinom. Ako bude umeo da nosi svoju težinu i ne bude se plašio tog ožiljka iznad oka, lako možemo videti kako celu noć po ringu nestaje svaki put kad Vajlder pokuša da ga udari.
Činjenica je i da je Fjuri precizniji, ali njegovi udarci očigledno nemaju dovoljno snage da ometu Vajldera. Ako se Amerikanac odluči na potpuni presing, moguće je da će se umoriti pre nego što ispali grom iz ruke.
Ako Fjuri bude u svojoj formi i bude imao snage da izbegava udarce, ne vidimo kako Vajlder može da mu parira.
Ali, kao i uvek u boksu, pogotovo teškaškom boksu – jedan udarac može da menja sve, a sve gore napisano može da ne znači baš ništa.
Dve stvari su sigurne: čeka nas spektakl, i pobednik će poneti titulu najboljeg teškaša današnjice.