Dobroćudni div u kandžama mafije - ko je zaista bio Primo Karnera?

Primo Karnera je bio bokserski teškaški šampion. Bio je div od čoveka, svi kažu da je imao zlatno srce, bio je prava atrakcija, poslovični "dobroćudni džin". Bio je šampion, bio je slavan, glumio je po filmovima, umro je relativno mla, bez prebijene pare i sa debelom mrljom na imenu.

Karnera je imao tu nesreću da je karijeru gradio u doba najveće korupcije u boksu, a najveću slavu ipak nije stekao u ringu, već kao inspiracija za film "Težak pad" (Harder They Fall) Marka Robsona, u kome je prikazan kao mafijaška marioneta kojoj su svi uzimali pare.

Mnogi veruju da je tako bilo i u životu, iako je on to negirao. Šampionsku karijeru završio je prebijen, ponižen i bez para, a do trenutka smrti se kleo da nije znao ništa o nameštanju mečeva.

Bio je visok 198 centimetara, u vreme kada je u Italiji prosečna visina muškaraca bila oko 165 centimetara, a u Americi 170. Pravi div, dakle.

Rođen je u seocetu na severoistoku Italije, gde je bio pravi gigant. Njegovi roditelji nisu imali mnogo, tako da je Karnera od rođenja radio kao ispomoć na farmama, ali i kao cirkuska atrakcija. Sa 14 godina je otišao u Francusku i radio u cirkusu, da bi ga sa 18 primetio francuski boksker Pol Žurne, koji ga je preporučio promoteru Leonu Siju.

Tada je započeo svoju karijeru u ringu.

Prvu borbu ikad je imao 1928. godine, sa nepune 22, u Parizu. I delovao je tačno kako možete da zamislite ogromnog čoveka bez pravog treninga. Trapav, spor, zbunjen, ali snaga je snaga, tako da je uspeo da "reši" Leona Sebila u dve runde.

Iako tu nije bilo ni "v" od veštine, ali priča o gigantskom bokseru je počela da se širi kontinentom. On je dobio 14 od svojih 15 sledećih borbi, a osećaj pravog boksa dobio je novembra '29, kada je u Londonu ušao u ring protiv iskusnog i prekaljenog veterana Janga Striblinga, koji je bio skoro 50 kila lakši od njega, ali je, jel'te, znao boks.

Sve je to izgledalo kao što pretpostavljate, Stribling je bio brz na nogama, "ulagao" je u telo i pravio je Karnera "na budalu". Kada je u četvrtoj rundi Karnera otišao u nokdaun, požalio se sudiji da je udaren ispod pojasa. Ovaj je to uvažio i diskvalifikovao Amerikanca, na opšte negodovanje publike.

Tada su se pojavile prve sumnje da je ovaj meč bio namešten. Prvi u nizu. U revanšu je Karnera diskvalifikovan zbog još očiglednijeg faula (posle gonga je udario protivnika u potiljak). Bili su to prvi od gomile krajnje sumnjivih mečeva u njegovoj karijeri. Kako stvari stoje, sumnjivih svima osim njemu. Ipak, ona su bila dovoljna da privuku pažnju američkih promotera. Volter Fridman je ubedio Sija da bi prosto veličina Prima Karnere bila dovoljna da privuče masu u SAD i da bi mogli da zarade ogroman novac. Si je pristao i svi su otišli u SAD.

Kako to biva, ubrzo je Karnerinu karijeru preuzeo Oven "Ovni" Meden, zvani "Ubica", jedna od vodećih figura u organizovanom kriminalu i glavni bokserski promoter, koji je ubrzo kupio ugovor Italijana, dok su mu Si i Fridman bili "javno lice".

E sad, niko nikada nije osuđen za ono što sledi, niti je bilo šta od toga dokazano, ali svi istoričari boksa, novinari i savremenici kažu da je Karnera zaradio 89 nokauta u svoje sledeće 103 profesionalne borbe tako što bi se Meden i njegova ekipa na svaki mogući način, potkupljivanje, pretnje, ucene, pobrinuli da njihova "zlatna koka" ne izgubi. I to s dobrim razlogom, jer je Karnera, naime, imao staklenu bradu i svaki udarac bi mogao da ga pošalje na pod.

Ali, čak i kada je postalo jasno, tačnije "jasno", jer niko nikad nije osuđen, da su njegove borbe nameštene, publika je uvek dolazila da vidi atrakciju. Ugledne novine su pisale o "bogatim ali sumnjivim" biznismenima koji ga podržavaju, nabrajajući njegove više nego sumnjive pobede i nekompetentan nastup u ringu.

U Kaliforniji je zbog toga ostao bez bokserske licence i zabranjeno mu je da se takmiči. Ipak, juna 1933. Karnera je dobio šansu da se bori za titulu.

Njegov protivnik bio je Džek Šarki, voljeni šampion koji je dve godine pre toga već pobedio Karneru na poene, pokazavši koliko je njegov protivnik limitiran. Za ovu borbu okupilo se 40.000 ljudi u Medison Skver Gardenu. Treba reći ni da Primo nije bio baš glup i da nije radio na sebi, do tada je već naučio kako da koristi visinu i raspon i u šestoj rundi nije lepo pronašao aperkatom i nokautirao.

Primo Karnera je postao šampion sveta.

Zanimljivo je da je u svim pričama o nameštenim mečevima, ova jedina kojoj se to žestoko osporava. Kad pogledate snimak, stvarno deluje da je Šarki nesvesno uleteo u taj aperkat, a i on sam se do svoje smrti kleo da meč nije bio namešten.

Atrakcija je postao šampion, a slava mu je porasla: nalazio se na naslovnim stranama uglednih publikacija, glumio je u filmovima, svi su hteli da budu u njegovom društvu… A novca je imao sve manje, jer su ga njegovi kriminalni pokrovitelji nemilosrdno "muzli".

Kada je kriminalcu Ovenu dozlogrdilo da se pravda više novinarima da su mu mečevi namešteni, pustio ga je niz vodu. Bar tako kaže zvanična verzija, verovatnije je da je iskoristio sve što je mogao. Tako da je Karnera pristao da brani titulu protiv Maksija Bera, agresivnog borca s dinamitom u pesnicama.

Nije to bio nikakav neizvestan okršaj, Karnera je leteo na pod već u prvoj rundi, da bi sudija posle 11 prekinuo meč. Pošto ne postoji kompletan snimak, razni izvori navode da je Karnera bio u nokdaunu sedam, 10, 11 i 12 puta. Tvrdnja o 11 nokdauna dolazi od AP-a, a o 12 od Ringa, oba ugledna izvora.

Tada su kola krenula nizbrdo: opljačkan, postiđen, bez prave šanse, tukao se gde je stigao. Išao je u Brazil, Argentinu i Urugvaj, učestvovao je u egzibicijama, da bi ga 1935. nokautirao legendarni Džo Luis.

Primo Karnera se u naredne tri godine mučio, a onda je 1938. morao da mu bude odstranjen bubreg, jer je bio dijabetičar, tako da je morao da se povuče ubrzo posle toga. Profesionalni učinak mu je 103 borbe, 89 pobeda, 14 poraza, uz 72 nokauta. Jedan od retkih boksera sa više od 50 nokauta.

Rekosmo da je u istoriji ostao zapamćen po filmu "Težak pad". Tu Argentinac Toro Moreno pokušava da se snađe u nameštenom svetu boksa, ne zarađujući skoro ništa. Bio je to poslednji film Hemfrija Bogarta i zaradio je više novca nego Karnera u kompletnoj karijeri. Italijan je tužio producente za klevetu, ali uzalud, vratio se u Italiju i živeo u siromaštvu, sve do svoje smrti u 61. godini zbog komplikacija izazvanih dijabetesom i bolesti bubrega.

Što se tiče zaostavštine, niko ga nikad ne svrstava u najbolje teškaše svih vremena, mada bi po učinku sigurno imao mesta negde u prvih 30 ili 40. Njegova ćerka Đovana Marija decenijama posle smrti oca ubeđivala je sve da Primo Karnera stvarno nije znao ništa o bilo kakvim mutnim radnjama.

"Tata nam je govorio da nikad nije znao ništa o nameštanju. Rekao nam je da su ishodi svih mečeva bili proizvod bokserske veštine njega i njegovih protivnika. Bio je previše naivan. Žao mi je što to kažem, ali tako je bilo. Bio je naivan jer je bio jako dobar. Ne želimo da pravimo sveca od njega, ali nam je važno da se zna da je sve radio da bi nas izdržavao. I još jedna stvar u koju je bio siguran: meč za titulu prvaka sveta nije bio namešten!".

Boks je i danas surov sport, verovatno najsuroviji i najteži. Boks je i danas korumpiran, ali ništa se ne može meriti sa onime kroz šta su prolazili borci tih decenija.

Na našu sreću, boks je i najbolji sport na svetu i zato je preživeo ovakve tragične priče.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.