Ona je bila plan Sovjetskog saveza da pobedi Rumuniju i do tada neprikosnovenu Nađu Komaneči. Ona je bila najtalentovanija sportistkinja u ogromnoj zemlji i njena životna priča je impresivna, sumorna i tragična.
Elena Muhina, čuvena sovjetska gimnastičarka, preminula je na današnji dan 2006. godine, nakon što je veliki deo svog života provela paralizovana. Prevelika očekivanja čitavog SSSR i ciljevi kakve bi teško ispunio bilo ko - prikovali su je za krevet na samom početku karijere, tek nekoliko godina nakon što je počela da osvaja velike medalje.
Njen trener Mihail Klimenko, koji je inače radio sa muškarcima, tražio je od Elene da u svoj repertoar uvrsti i jedan potez koji je na kraju koštao zdravlja.
Koštao je i Sovjetski Savez, pošto su ostali bez jedne od najboljih gimnastičarki svih vremena.
Ideja trenera Klimenka bila je da Elena svoj nastup ''pojača'' detaljem iz muške gimnastike, iako je pravo pitanje da li joj je to bilo potrebno jer je već bila prva na svetu.
Radilo se o potezu ''Tomasov salto'', za koji žene nemaju dovoljno snage, težine niti ubrzanja, pa je gotovo nemoguće da ga izvedu pravilno i bez posledica. Muhina ga je uvežbavala i pokušavala da ga izvede čak i nedovoljno spremna.
''Moja povreda je bila očekivana. Više puta sam govorila da će se dogoditi nešto takvo. Imala sam lakše povrede radeći istu stvar, ali mi je Klimov rekao da osobe poput mene ne mogu da slome vrat'', otkrila je u intervjuu nakon karijere Muhina.
Oporavljala se još od preloma noge, poverovala sebi da ipak može da izvede "Tomasov salto", a taj trening se ispostavio kao koban. Umesto doskoka na noge, udarila je vilicom o pod, a to je izazvalo ogromne probleme sa kičmom.
Po kasnijim svedočenjima, Klimenko nije bio u sali tokom tog treninga u Minsku, a na tešku povredu kičme Elene Muhine uticala je i prethodna povreda koju je imala. Zbog zgusnutog sportskog rasporeda doktori su joj ranije skinuli gips na nozi, kako bi se vratila u formu do Olimpijskih igara 1980. godine, gde su Sovjeti morali da pokažu moć!
Tih godina Sovjetski Savez je imao velikog rivala u Rumuniji i godinama je protiv njih vodio velike borbe. Najbolja gimnastičarka tog doba je nastupala za Rumuniju, Nađa Komaneči. Nju je trebalo pobediti u Moskvi, ali...
Da nije bilo velikog sovjetskog neuspeha na Olimpijskim igrama 1976. godine, možda se Elena nikada ne bi našla u nacionalnom timu.
Ovako je, nakon kritika upućenih legendarnoj Larisi Latininoj, nešto u reprezentaciji moralo da se menja.
Mlada takmičarka, koja je odrastala bez oba roditelja i teškom mukom stigla do prilike da se dokaže, dobila je priliku da se bori protiv najboljih. Rame uz rame sa Neli Kim, a protiv Nađe Komaneči, u samom vrhu svetske gimnastike. Pet medalja na Evropskom prvenstvu 1977. godine, pa pet medalja na svetskom godinu dana kasnije i još dve u Evropi, 1979. godine. Takav je rezultat, na prvim velikim takmičenjima za Sovjetski Savez imala Muhina.
Njena karijera je završena tragično, a ostatak živote provela je kao kvadriplegičarka. U gimnastičarskom svetu i danas postoje elementi koji nose njeno ime, a ''Tomasov salto'', koji je po nju bio koban, zabranjen je na svim ženskim takmičenjima.
Sve od kraja karijere do smrti Elene Muhine o njoj su snimani dokumentarci, a država joj je redovno uručivala orgenje za sportske zasluge. Njena životna priča je zauzela mesto i u Kući slavnih CSKA iz Moskve, ali su godinama nakon tragedije svi svesni da ovakve stvri ne mogu da se dešavaju.
Zbog toga su i promenjena određena pravila na gimnastičkim takmičenjima...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.