Do danas nije viđena tako velika i tako dugo iščekivana borba. U ringu su bili divovi, čiji odnos nikad nije bio isti kao pre tog ulaska među konopce!
Na današnji dan, 8. marta 1971. godine, dogodila se borba koju sve nikad neće zaboraviti i o kojoj će se pričati još generacijama. Bilo je to vreme kada je boks bio mnogo popularniji nego u 21. veku i kada su se ljudi širom sveta budili u zoru da gledaju titane koji su hodali zemljom.
A Muhamed Ali i Džo Frejzer bili su baš to – titani, koji su se sreli u Medison skver gardenu pre tačno 50 godina, 8. marta 1972. godine. Do te borbe nijedan nije izgubio i nije imao nameru ni da te večeri izađe poražen iz ringa.
Ali je ušao u legendarnu dvoranu sa skorom 31-0, Frejzer sa 26-0!
Bez dileme, bio je to sportski događaj godine u Americi, a verovatno i na svetu. Čim je ugovorena, ta borba je nazvana "Borbom veka" i to bez preterivanja, što dokazuje i činjenica da je i danas tako nazivamo. I to iz niza razloga, koji nemaju samo veze sa sportom.
Svakako, Muhamed Ali bio je veća zvezda, jer je 12 godina ranije osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Rimu, promenio ime i odrekao se "Kasijusa Kleja", objasnio celom svetu da "leti kao leptir i ubada kao pčela".
Za sobom je imao istorijske pobede protiv neustrašivog Sonija Listona, sukob sa rukovodstvom države zbog Vijetnamskog rata, u koji je odbio da ide... U svakom smislu bio je zvezda i taj status nosio je maestralno.
Sa druge strane Frejzer je bio 12. dete siromašne porodice, u kojoj je razvio čuven udarac levicom nakon što je tu ruku slomio u jurnjavi sa prasetom. Pošto nije mogao da se leči uz savete i brigu lekara, sam je radio na tome da ojača ruku i zacelio je tako da je postala gromovito oružje.
Ali je bio olimpijski šampion 1960, a Frejzer 1964. Iako je borbu za zlato vodio praktično jednom rukom, jer je u polufinalu slomio palac i ćutao o tome, on je uspeo da postane šampion i da napravi fenomenalan uspeh.
Posebno je interesantno to da je zapravo Frejzer bio originalni "Roki", jer je trenirao u hladnjači mesara, trčao uz velike stepenice... Silverster Stalone je to odglumio i verno pokazao na filmu, a to je zapravo bio Frejzerov život.
Dakle, njihova istorijska borba trajala je spektakularnih i iscrpljujućih 15 rundi i završena je tako što je Frejzer pobedio bacivši Alija na konopce. Nije bio nokaut, ali je odluka sudija bila jednoglasna.
U kakvom je Amerika bila transu svedoči i činjenica da je meč bio prenošen u bioskopima, za kartu koja je koštala pet dolara. Zato je i morao da bude ponedeljak, jer je te večeri emitovano najmanje filmova i bioskopi su imali najmanje posla.
Oni koji su uživo hteli da prate borbu platili su kartu po 25 dolara, koliko je naplaćivao i organizator i vlasnik Lejkersa Džek Kent Kuk. U publici je bilo mnogo poznatih ličnosti, a ostalo je upamćeno da su stariji belci uglavnom navijali za Frejzera, dok su crnci navijali za Alija.
Naravno, bilo je to vreme velike rasne tenzije u SAD i takva podela među navijačima bila je i logična, jer se Frejzer nije javno bavio drugim stvarima osim svojim poslom, dok je Ali vodio bitke koje su bile veće od sporta.
Te večeri, i njihov meč je bio baš toliko veliki.
Iako su karijere završili godinama kasnije, to je ostala verovatno njihova najveća borba. Frejzer se povukao posle dva poraza u februaru 1981, Ali osam dana ranije, vidno načetog zdravlja.
Nažalost po obojicu, dugo su ostale upamćene i Alijeve uvrede prema Frejzeru iz 1971, kada je velikog suparnika nazivao "Čiča Tomom", aludirajući na to da je bio veoma blag prema "belim robovlasnicima".
Čak i kada je Ali ozbiljno oboleo, Frejzer je tu njegovu bolest nazvao "poetskom pravdom". Toliko ga je bolelo sve što je slušao o sebi tih dana..
I umro je 2011, a nije oprostio Aliju, koji mu je bio na sahrani i preminuo pet godina kasnije. Iako je ljutnja sa decenijama prolazila, njihov sukob je ostao. I umrli su bez pravog i iskrenog pomirenja.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.