Na današnji dan, 8. marta 1971. godine, dogodila se borba koju sve nikad neće zaboraviti i o kojoj će se pričati još generacijama. Bilo je to vreme kada je boks bio mnogo popularniji nego u 21. veku i kada su se ljudi širom sveta budili u zoru da gledaju titane koji su hodali zemljom.
A Muhamed Ali i Džo Frejzer bili su baš to – titani, koji su se sreli u Medison skver gardenu pre tačno 50 godina, 8. marta 1972. godine. Do te borbe nijedan nije izgubio i nije imao nameru ni da te večeri izađe poražen iz ringa.
Ali je ušao u legendarnu dvoranu sa skorom 31-0, Frejzer sa 26-0!
Bez dileme, bio je to sportski događaj godine u Americi, a verovatno i na svetu. Čim je ugovorena, ta borba je nazvana "Borbom veka" i to bez preterivanja, što dokazuje i činjenica da je i danas tako nazivamo. I to iz niza razloga, koji nemaju samo veze sa sportom.
Svakako, Muhamed Ali bio je veća zvezda, jer je 12 godina ranije osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Rimu, promenio ime i odrekao se "Kasijusa Kleja", objasnio celom svetu da "leti kao leptir i ubada kao pčela".
Za sobom je imao istorijske pobede protiv neustrašivog Sonija Listona, sukob sa rukovodstvom države zbog Vijetnamskog rata, u koji je odbio da ide... U svakom smislu bio je zvezda i taj status nosio je maestralno.
Sa druge strane Frejzer je bio 12. dete siromašne porodice, u kojoj je razvio čuven udarac levicom nakon što je tu ruku slomio u jurnjavi sa prasetom. Pošto nije mogao da se leči uz savete i brigu lekara, sam je radio na tome da ojača ruku i zacelio je tako da je postala gromovito oružje.
Ali je bio olimpijski šampion 1960, a Frejzer 1964. Iako je borbu za zlato vodio praktično jednom rukom, jer je u polufinalu slomio palac i ćutao o tome, on je uspeo da postane šampion i da napravi fenomenalan uspeh.
Posebno je interesantno to da je zapravo Frejzer bio originalni "Roki", jer je trenirao u hladnjači mesara, trčao uz velike stepenice... Silverster Stalone je to odglumio i verno pokazao na filmu, a to je zapravo bio Frejzerov život.
Dakle, njihova istorijska borba trajala je spektakularnih i iscrpljujućih 15 rundi i završena je tako što je Frejzer pobedio bacivši Alija na konopce. Nije bio nokaut, ali je odluka sudija bila jednoglasna.
U kakvom je Amerika bila transu svedoči i činjenica da je meč bio prenošen u bioskopima, za kartu koja je koštala pet dolara. Zato je i morao da bude ponedeljak, jer je te večeri emitovano najmanje filmova i bioskopi su imali najmanje posla.
Oni koji su uživo hteli da prate borbu platili su kartu po 25 dolara, koliko je naplaćivao i organizator i vlasnik Lejkersa Džek Kent Kuk. U publici je bilo mnogo poznatih ličnosti, a ostalo je upamćeno da su stariji belci uglavnom navijali za Frejzera, dok su crnci navijali za Alija.
Naravno, bilo je to vreme velike rasne tenzije u SAD i takva podela među navijačima bila je i logična, jer se Frejzer nije javno bavio drugim stvarima osim svojim poslom, dok je Ali vodio bitke koje su bile veće od sporta.
Te večeri, i njihov meč je bio baš toliko veliki.
Iako su karijere završili godinama kasnije, to je ostala verovatno njihova najveća borba. Frejzer se povukao posle dva poraza u februaru 1981, Ali osam dana ranije, vidno načetog zdravlja.
Nažalost po obojicu, dugo su ostale upamćene i Alijeve uvrede prema Frejzeru iz 1971, kada je velikog suparnika nazivao "Čiča Tomom", aludirajući na to da je bio veoma blag prema "belim robovlasnicima".
Čak i kada je Ali ozbiljno oboleo, Frejzer je tu njegovu bolest nazvao "poetskom pravdom". Toliko ga je bolelo sve što je slušao o sebi tih dana..
I umro je 2011, a nije oprostio Aliju, koji mu je bio na sahrani i preminuo pet godina kasnije. Iako je ljutnja sa decenijama prolazila, njihov sukob je ostao. I umrli su bez pravog i iskrenog pomirenja.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.