U nedelju ujutru sve će stati, da Srbija još jednom vidi heroje zajedno u bazenu - kako se bore za zlato za kraj!
Vaterpolo reprezentacija Srbije u nedelju od 9.30 igra protiv Grčke meč za osvajanje olimpijskog zlata, drugog u nizu.
Značajnije od toga, praktično čitava generacija zlatnih "delfina" u nedelju će se oprostiti od kapice sa grbom Srbije, čime će se završiti velika era našeg nacionalnog tima. A taj oproštaj nije mogao da bude blistaviji i na većoj pozornici od olimpijskog finala.
Momci koji su Srbiji dali sve i ostvarili joj sve snove, poslednji put će biti jedan kraj drugog pod trobojkom i dvoglavim orlom, u utakmici koja će biti odigrana u Tokio Tacumi plivačkom centru.
Naravno, aktuelni olimpijski šampioni imaće ogromnu želju da se rastanu sa još jednim olimpijskim zlatom i da donesu našem vaterpolu uzastopna prva mesta na Igrama, dok su medalju već obezbedili.
Bez obzira na to šta sutra bude protiv Grčke, imena sedmorice koji se sutra opraštaju (kao i niza igrača koji će ostati u timu) odavno su urezana u istoriju srpskog i svetskog sporta najzlatnijom bojom.
Ovo su sedmorica "delfina" koje ćemo u nedelju poslednji put videti u kapici Srbije.
FILIP FILIPOVIĆ
Kapiten, vođa generacije i jedan od najvećih igrača u istoriji svetskog vaterpola. U kapici sa državnim grbom Filip Filipović (34) je odrastao, postao velikan, a nezaboravnim potezom u polufinalu protiv Španije postigao je sigurno jedan od najdražih i najznačajnijih golova u svojoj velikoj karijeri.
Sa samo 16 godina priključen je reprezentaciji na poziv Nenada Manojlovića za kultno Evropsko prvenstvo u Kranju, gde su naši vaterpolisti pobedili u (najblaže rečeno) neprijateljskom okruženju hrvatskih navijača. Mladi Filip tada nije nastupio, već je gledao i učio od asova kakvi su bili Aleksandar Šapić, Denis Šefik, Vladimir Vujasinović, Danilo Ikodinović, Dejan Savić; Aleksandar Ćirić...
Njegovo je tada bilo da donese pehar kući, a od 2005, kada se ustalio u nacionalnom timu sa 18 godina, non-stop su završavali u njegovim rukama, s tim da ih je u narednim olimpijskim ciklusima sve češće podizao prvi ili među prvima - kao kapiten ili heroj tih radosti... I na to se posebno navikao posle 2009, u periodu zvezdanog uspona aktuelne generacije čiji je lider, a od povlačenja Živka Gocića 2016. i kapiten.
"Jako je emotivno, prošli smo jedan jako težak period, cela ova generacija se praktično oprašta za 32 minuta i nismo mogli da poželimo bolji oproštaj od finala Olimpijskih igara. Hvala mladima koji su nas pogurali po zna koji put, hvala Mandiću, Jakšiću, Rašoviću, Ranđeloviću, momcima na kojjma ostaje sve ovo. Hvala im, jer bez njih ne bismo mi došli do izražaja", kapitenski je posle Španije poslao poruku mlađima, koji su uz njega i starije učili i naučili kako se postaje i ostaje šampion.
Bez obzira na ono što čeka "delfine" u narednim ciklusima, merićemo epohe reprezentacije na pre i posle Filipa Filipovića.
ANDRIJA PRLAINOVIĆ
Tihi heroj nacionalnog tima i "mozak" igre ekipe koja je osvojila sve što je mogla. Andrija Prlainović (34) takođe će se oprostiti posle sutrašnjeg finala, sa impresivnom kolekcijom medalja sa olimpijskih igara, evropskih prvenstava, svetskih šampionata, svetskih liga, svetskih kupova...
Na Olimpijskim igrama, kada je bilo najvažnije, uvek je davao najbolje od sebe. U Pekingu je bio u grupi mlađih igrača, a kada je njegovo vreme nastupilo, svima je bilo jasno da je svetski vaterpolo dočekao majstora kakav se ne rađa često.
U Londonu 2012. bio je najbolji strelac turnira sa 22 gola na osam utakmica, u Riju je osvojio zlato nakon što je pola godine ranije bio MVP Evropskog prvenstva u Beogradu, a pola godine pre toga MVP Svetskog prvenstva u Kazanju...
U Tokiju je sa saigračima za sada izborio oproštajnu utakmicu kao na filmu, a u meču za finale bio je u grupi igrača koji su ranije završili meč, pa je sa klupe gledao odlučujuće minute protiv Španije i Filipovićev gol za pamćenje.
"Svaka čast ovima koji su ostali u bazenu. Ostali smo pribrani, verovali u sebe i to je još jedna velika pobeda za nas. Idemo sa osmehom u finale. Imamo dan da se odmorimo i dobro analiziramo Grke, igraju odličan turnir, ali posle ovakve pobede verujem da ćemo se mi pitati više o zlatnoj medalji", rekao je Andrija pred svoj poslednji meč za Srbiju.
Proći će dosta vremena do pojave novog majstora poput Prlainovića.
MILAN ALEKSIĆ
Milan Aleksić (35) je u reprezentaciji još od prvih utakmica samostalne Srbije, a u finalu Svetskog prvenstva 2009. bio je strelac gola za titulu prvaka sveta, kojim je jasno pokazao kakva budućnost čeka "delfine", kao i celokupni svetski vaterpolo.
Posle burnog rastanka prethodne generacije divova, Vujasinovića, Šapića, Savića, Šefika, Ćirića, nažalost i preranog Ikodinovićevog kraja karijere, mlada ekipa predvođena kapitenom Vanjom Udovičićem i selektorom Dejanom Udovičićem u Rimu je 2009. napravila čudo i suprotno svim predviđanjima najpre u osmini finala eliminisala Italiju, a onda u velikom finalu osvojila zlato protiv Španije.
U narednih 12 godina, Aleksić (35) i ekipa osvojili su još jedno Svetsko prvenstvo (2015. u Kazanju), još četiri titule na Evropskim prvenstvima, zlato i na Olimpijskim igrama u Riju, sutra će igrati i finale... Njegovu deceniju i po u kapici Srbije zauvek ćemo pamtiti po jednom od najvećih trenutaka u istoriji srpskog sporta - nezaboravnom golu iz penala za titulu prvaka sveta u Italiji.
"Tada smo možda dobili i najveći doček, jer su ljudi bili presrećni, euforični, jer su se pojavili novi momci, možda i potcenjeni, koji mogu da iznesu teret takvog takmičenja. Celo to takmičenje ostavilo je pečat na nas pojedinačno, bez obzira na to šta je ko uradio pre i posle toga. Ostavilo je to pečat na našu generaciju, kao i na srpski vaterpolo i na postavu koja i dalje nastupa", rekao je Aleksić o tom penalu u podkastu "Pod kapicom".
Od Mićine bombe počele su zlatne godine.
DUŠKO PIJETLOVIĆ
Jedan od najboljih centara u istoriji ovog sporta. Na ramenima Duška Pijetlovića (36) Srbija je postala nepobediva sila, a on je bio jedan od temelja uspeha ekipe Dejana Savića.
Sredinom prošle decenije bio je najbolji igrač Evrope i sveta i duže od decenije sinonim je za moćnog centra i za uspehe Srbije na svim takmičenja. Vrhunac njegove forme poklopio se sa olimpijskim ciklusom za Rio, u kojem je naša reprezentacija u jednom trenutku bila vlasnik svih evropskih i svetskih titula i zlata.
Na početku karijere suočavao se sa skeptičnim komentarima da sa svojih 197 centimetara nema telo" za svoju poziciju, ali je i promenom vaterpola i svojom igrom postavio nove standarde na tom mestu.
Zajedno sa ostalim "delfinima" i sa svojim rođenim bratom Gojkom, krunisan je na Olimpijskim igrama u Riju, a medalja u Tokiju je samo ukras na njegovoj reprezentativnoj karijeri, kakva će teško biti ponovljena. Naravno, isto važi i za ostatak ove grupe "sedmorice veličanstvenih".
BRANISLAV MITROVIĆ
"Svaka čast svima, a posebno Banetu Mitroviću što nas je spasao", rekao je Andrija Prlainović posle Španije, usmerivši najveću zahvalnost sjajnom golmanu Srbije za prolaz.
Čuveni čuvar mreže dugo je čekao svoju šansu da nastavi niz velikana koji su plivali pred stativama "delfina" i od 2012. je spremno zgrabio, pokazavši tada Srbiji na kakvog asa može da računa u deceniji koja je dolazila.
Pouzdan čuvar mreže, autor knjige "Preokret" u kojoj je otkrio kada je i kako počeo da uživa u svom sportu, od 2013. je zajedno sa Gojkom Pijetlovićem stvorio savršen tandem Dejana Savića koji će Srbiji doneti stabilnost i odbrane za najveće uspehe.
Najbolji golman sveta, MVP finala Svetskog prvenstva u Kazanju, u Tokiju je zablistao i posebno bio noćna mora Italijanima, aktuelnim prvacima sveta. Velika kao njegov raspon ruku - 218 centimetara.
"Udarcima sa četiri-pet metara mogli smo da postignemo bar još dva-tri gola, ali je Mitrović bio fantastičan", rekao je posle te utakmice selektor "Azura" Alesandro Kampanja.
Španci, rivali iz polufinala, odlično su ga zapamtili i 2018, u finalu Evropskog prvenstva, kada je u trijumfu Srbije igrao sjajno i sabrao devet odbrana.
STEFAN MITROVIĆ
Neizostavni član zlatne generacije koji je sa njom od prvih dana - iako su oni za njega bili posebno teški, jer je tokom čuvenog Svetskog prvenstva u Rimu 2009. morao da se vrati kući zbog bolesti.
Saigrače je dočekao na aerodromu, uz muziku i slavlje, a potom je sa njima dočekivan na isti način duže od decenije.
Stefan Mitrović (33) imao je komplikovanu prošlu sezonu, jer se posle otkazivanja takmičenja u Grčkoj vratio u Srbiju i od zime zaigrao u Partizanu, čiji je jedan od najboljih đaka. Da je i dalje klasa, pokazao je u polufinalu, golčinom protiv Španije kada je bilo najteže i kada su "delfini" jurili prednost u završnici.
Za njim su stotine golova i stotine utakmica za Srbiju, u kojima je neretko bio heroj. Nevažno da li je pogađao iz senke i iz prvog plana, važno je da je uvek tu kada je "delfinima" bilo najpotrebnije. Španski golman Danijel Lopez Pinedo to je dobro osetio.
GOJKO PIJETLOVIĆ
S obzirom na olimpijska pravila, treneri se odlučuju u Tokiju da ne rotiraju golmane, pa je tako Branislav Mitrović u prvom planu ispred trenutno drugog člana šampionskog tandema, Gojka Pijetlovića.
Najiskusniji član našeg tima danas slavi 38. rođendan i lako je pogoditi koja mu je najveća želja.
Jedan je od junaka Evropskog prvenstva 2014. u Budimpešti, na kojem je naš tim osvojio drugu u nizu od čak četiri uzastopne kontinentalne titule. Bio je to poslednji EP na kojem su "delfini" doživeli poraz u četiri četvrtine (prošle godine su izgubili na penale od Španije u četvrtfinalu).
Stariji od braće Pijetlović tada je proglašen za najboljeg golmana turnira, a isto priznanje dobio je i u finalu Svetske lige u Dubaiju.
"I kada nastupi smena generacija posle Olimpijskih igara imaćemo kvalitet. Ubeđen sam da će igrači koji dolaze imati dovoljno iskustva i kvaliteta da nastave uspehe. Srbija će da napravi smenu generacija, ali i drugi će. Neko osetnije, neko manje. Siguran sam da će Srbija u narednom olimpijskom ciklusu ostati na visokom nivou", rekao je u jednom intervjuu za MONDO golman koji će u nedelju takođe poslednji put biti na pobedničkom postolju sa kapicom Srbije.
Sve njih, zajedno sa mlađom, ali i te kako snažnom i iskusnom "gardom" (Dušanu Mandiću su ovo treće Olimpijske igre!) u nedelju ćemo poslednji put gledati zajedno u timu reprezentacije - i to u borbi za najveće odličje.
Biće emotivno, zadržite suze i bodrite NEPONOVLJIVE Savićeve šampione iz sve snage!