Jovana Preković je obradovala naciju osvajanjem zlata u Japanu i postoji još jedna stvar koju bi mnogo volela.
Jovana Preković. Ovo ime i prezime biće zauvek upisano u istoriju, kako Srbije, tako i svetskog karatea.
Prvi put u istoriji je karate bio deo Olimpijskih igara i na debiju je zlatnu medalju odnela Jovana u disciplini kumite do 61 kilogram.
Devojka rođena 20. januara 1996. godine je u Japan stigla sa titulama svetskog i evropskog šampiona i onda je pokazala da ništa nije slučajno. Redom je pobeđivala rivalke na najvećoj svetskoj smotri i stigla do najvećeg uspeha u karijeri.
Na beogradskom aerodromu je imala fenomenalan doček, dva autobusa su stigla iz njenog grada da joj pruže podršku. Upravo je tu, sa širokim osmehom prihvatila intervju za MONDO, a za naš portal je pričala i pre odlaska.
"Osećaj je fenomenalan. Nisam znala šta me je snašlo kada sam videla koliko me ljudi dočekalo na aerodromu. Jako je lepo, usrećila sam toliko ljudi, svoju zemlju. Dobro sam se borila, želela sam lepo da predstavim karate i svoju državu".
Vratili smo se na same Igre. U finalu je Jovana bila bolja od Sjaojan Jin odlukom sudija. U momentu kada je pogledala ka njima, ni sama nije mogla da veruje šta se dogodilo.
"Delovala sam malo izgubljeno u tom trenutku. Bila sam 99 odsto sigurna da sam pobedila, ali sam morala da proverim, ipak su to sudije. Ne volim da mi sudija dodeli pobedu, to mi se retko dešava. Sada je bila takva situacija i drago mi je što sam uspela da pokažem da sam ja ta i da sam pobedila."
Njen prekorni pogled pred svaku borbu deluje zastrašujuće. Kada tako deluje sa strane, kako li su tek uplašene njene rivalke...
"To je ta psihološka priprema pred takmičenje. Kada uđem u meč ja sam ih već dobila. Samo treba da odradim taj fizički deo oko karatea. Smatram da protivnice dobijam pre borbe. Baš zbog svog stava, pogleda, energije koju emitujem. Kada uđem u salu za zagrevanje svojom pojavom volim da pokažem ko je glavni", samouvereno objašnjava Jovana.
Posle svega što je učinila u Tokiju, dobila je još jednu veliku čast - da nosi zastavu Srbije na zatvaranju Olimpijskih igara.
"To je bilo ostvarenje sportskih snova. Pre nego što sam otišla rekla sam da bih volela da budem tamo, da osetim energiju, da osvojim zlato. Onda su mi rekli da ću nositi zastavu. Nisam mogla da verujem, to je vrh vrhova. Posle toga mi je rečeno da idemo na čuveni Balkon. Ostala sam bez reči. Svaki sportista sanja da će jednog dana stati pred svoje sunarodnike na tom čuvenom Balkonu i reći kako se oseća."
Pogledajte i kako je izgledao doček na aerodromu:
Ona je na Balkonu i zaplakala, a posle toga je i u Aranđelovcu imala novi doček. Nažalost, neće imati priliku da to ponovi za tri godine u Parizu, pošto karate neće biti deo Igara u Francuskoj.
"Ne znam koliko je moguće da se organizatori u Parizu predomisle. Ovo je bio prvi put da je karate bio deo takmičenja, ne znam kada će sledeći put to da se dogodi."
Inače, karateom je počela da se bavi zbog japanskog animiranog crtanog filma "Zmajeva kugla". Želela je da bude kao Goku. Sada je, u neku ruku, u tome i uspela.
"Goku je najjači lik na svetu", sa osmehom kaže Jovana, pa nastavlja i otkriva još jednu želju koju ima:
"Možda bi mogli da me ubace u neki takav anime. Bio mi je ovo četvrti put u Japanu, uvek sam imala njihovu podršku. Očekujem da će nešto da naprave", zaključila je zlatna Jovana Preković.
Ostvarila je veliki san, možda bi sada stvarno mogli da je ubace u "Zmajevu kuglu", da se oproba u borbi i sa Gokuom.