Vaterpolisti su još jednom obradovali naciju.
Ponovo su se vratili kući sa medaljom oko vrata. Ovog puta olimpijskom. Drugom uzastopnom.
Kako sve to izgleda, šta su male tajne velikih majstora i neki važni detalji otkriva Dejan Savić.
"Rad je i za jedne i za druge Igre bio automatizam. Kao kada se vozi auto i menjaju brzine, ali je bilo strašno emotivno pražnjenje. U Riju zbog pritiska koji smo sebi naneli, da je sve sem zlata neuspeh, a u Tokiju zbog toga što je akcenat bio na trijumfalni odlazak jedne generacije. Divno je što je tako bilo", rekao je Savić u intervjuu za "Politiku".
Uvertira za Japan je bila bez odličja na Svetskom i Evropskom prvenstvu.
"Prekid je bio planiran. Nemoguće je ostvariti toliki kontinuitet. Uključili smo mlađe igrače posle Rija i gradimo tim za Pariz 2024. Tokio je, s nekoliko izmena, već bio iskristalisan. Pre toga smo odmarali neke starije igrače. Na SP 2019. smo bili peti sa jednim porazom. Da smo nastavili sa prvim mestima, plašim se da bi došlo do pada na OI. Tradicija vaterpola u Srbiji je samo olimpijska medalja, sve ostalo su stepenice do tog cilja. Neko se neće složiti, ali je definicija takva."
Da se stvari vraćaju na svoje moglo je da se vidi u Tokiju. Posle oscilacija u grupnoj fazi su u nastavku zaigrali fantastično. "Delfini" su redom dobijali rivale. Krenulo je od Italije.
"Ozbiljno smo se spremali samo za četvrtfinale. To je najbitniji meč, ko ga izgubi, ostaje bez borbe za medalju. Mogao je rival da nam bude bilo ko. Najveća misterija, uz Australiju, bila nam je Italija. Nabavili smo snimke njihovih utakmica. Ozbiljnom taktikom i neverovatnom koncentracijom, pre svega sa igračem manje, je to izgledalo lako kada se rezultat pogleda, ali to nije tako bilo.
Sa Špancima je bilo svega i svačega, posebno zbog serije poraza od "furije". Dok je finale sa Grcima delovalo rutinski.
"Španiju smo ukrotili neodustajanjem! Velika mentalna snaga kolektiva i individualni kvalitet koji je presudio na kraju. Što se Grka tiče, uz sav respekt, nisu imali nikakve šanse, bez obzira na tok utakmice. Na ovom turniru su se radovali i prvi i drugi i treći. Obično onaj ko je drugi plače."
Pogledajte kako je izgledao doček na aerodromu:
Hrvati stigli kao olimpijski vicešampioni, završili peti.
"Nisam pričao sa selektorom Hrvatske, ali mogu da pretpostavim da će ostaviti identičan tim za Evropsko prvenstvo, jer su oni organizatori.
Sledi EP u Splitu 2022. godine, pa Igre u Parizu 2024. godine.
"Svašta može da se očekuje u Splitu naredne godine. Zbog drugog tima i uigravanja pad je uvek moguć, što ne bi trebal oda čudi i da zabrinjava. Najbitnije su Igre u Parizu i vidim ih kao još jedna udar na medalju. Ne znam da li iko u bilo kom sportu na svetu sedam dana posle jednih Olimpijskih igara razmišlja o sledećim. Sada ću najverovatnije priključiti i neke mlađe igrače, kako bih pravio 'kostur' tima za Igre u Los Anđelesu 2028. godine. Pokušaću da napravim isto što je napravljeno sa ovom generacijom."
Na pitanje šta su individualne, a šta timske vrline u timu Dejan daje veoma zanimljiv odgovor:
"Pojedinčne može svako da vidi. Ono što ih izdvaja od drugih su izuzetna požrtvovanost, posvećenost vaterpolu, zakopavanje sujete i snažna atmosfera praćena aurom humora."
A, kako izgleda voditi najbolje na svetu?
"Svakome treba dirigent, a ne neko ko drži bič u ruci. Komunikacija, poštovanje i neverovatno poverenje. To su izuzetno jake karakterne osobine onda u suštini svakodnevno moraš da im dokazuješ da, ipak, poznaješ vaterpolo bolje od njih samih. I kad ne znaš odgovor, moraš da ga pronađeš kako znaš i umeš."
Emotivno je bilo i na konferenciji za štampu:
Pravila vaterpola konstantno menjaju, to zbunjuje i navijače i same učesnike.
"Glavešine nikada nisu ušle u bilo kakvu komunikaciju sa trenerima, a pogotovo sa igračima. To je srž svega. Menjanje pravila nije problem, prilagođavaš se i ko prvi uspe u tome - najbolji je. Problem je što se pri tome ne drži linija sudijskog kriterijuma. Različito je od turnira do turnira. Recimo, Španci i mi imamo po 20 isključenja, a nas lako isključuju, da bismo mi došli do isključenja treba da se okozimo. Ratko Rudić je lepo primetio da se vaterpolo vratio na to da je centar glavna figura napada, a po pravilima traže bržu igru. Sve se svodi na igrača više."
Savić je četiri puta bio deo Igara kao igrač i dva puta kao trener. Pojasnio je glavne razlike.
"Hleba, igara i krvi. Sve je u suštini u vrtlogu novca. Sami takmičari su u zapećku. Sada, zbog korone, nije bilo publike, što je nama odgovaralo. Mogli smo bolje da komuniciramo, nije bilo buke. Međutim, ako su Olimpijske igre najveći sportski događaj na planeti, onda je to ozbiljan hendikep za fudbal ili atletiku, košarku i slično. Kada je prazno, sve izgleda sterilno.
Na kraju je prokomentarisao i to što je u ekipnim sportovima od muških ekipa bio samo vaterpolo kao predstavnik Srbije u Tokiju.
"To je poražavajući momenat sistema kvalifikacija. Odbojkaši kao aktuelni prvaci Evrope treba da se kvalifikuju sa prve pozicije. Košarkaši su imali te silne 'prozore' i povrede i totalno su skrajnuti. Ozbiljan peh koji nije shvaćen kako je trebalo, nego su bespotrebno razapeli i trenera i organizaciju", zaključio je Savić.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.