Đurđe Matić je napravio senzaciju posle koga je ceo plivački svet čuo za njega, oborio je rekord Majkla Felpsa koji je stajao čitavu deceniju. Mladi srpski plivač sada za MONDO otkriva kako je od Vračara preko Kine do Amerike preplivao sve prepreke i sada sanja Japan!
Srpsko plivanje je na Olimpijskim igrama u Tokiju slavilo sjajan rezultat Andreja Barne. Plivač iz Subotice oduševio je svojim nastupom na 100 metara slobodnim stilom gde je u neverovatnoj konkurenciji uspeo da bude deveti i finale OI mu je izmaklo za 11 stotinki.
A onda je u istoj godini jedan Beograđanin za koga je malo ko znao oborio rekord Majkla Felpsa! Sredinom decembra na bazenu „Ležen Hol“ 21-godišnji Đurđe Matić plivao je 100 jardi delfin stilom za 46,14 sekundi i tako za skoro pola sekunde oborio rekord najtrofejnijeg plivača svih vremena.
Nešto ranije je na drugom takmičenju istu deonicu isplivao za 45,72 sekunde i znao je pred takmičenje da u svojim rukama ima Felpsov rekord i da može da ga oborio. U novogodišnjem intervjuu za MONDO priča o svom putu od Vračara do Amerike, planovima, olimpijskom snu, ali kreće vrlo skromno. Kaže da nije bio pod pritiskom velikog Felpsovog imena pred obaranje rekorda.
"Nisam ja nešto mnogo značaja davao tom rekordu pošto je to bio samo rekord bazena. Trener mi je pominjao to pre nego što smo došli, ali imali smo jaku nedelju treninga pre toga pa nisam bio siguran koliko mogu da plivam i koliko sam spreman za to. Ali on mi je rekao da probam, pa šta god da bude. Ipak je to veliko ime u našem sportu i bilo je logično da probam", počinje svoju priču za MONDO Đurđe Matić.
Srbija nije zemlja plivanja, iako su prvo Mladen Tepavčević, a onda Milorad Čavić, Nađa Higl, Čaba Silađi i Ivan Lenđer postavili našu zemlju na svetsku mapu ovog sporta. U takvoj situaciji ljubav prema plivanju uglavnom dolazi iz porodice.
"Pošto sam ja četvrto dete u mojoj porodici ja sam najmlađi svi u mojoj porodici su plivali i onda su mene povukli. Ja sam sa pet godina počeo jer sam imao i neku slabiju astmu, pa su me poslali da bi mi pomogli i oko toga", priseća se Matić i nastavlja:
"Sa pet godina sam počeo i odmah sam otišao u klub gde su već bili moji braća i sestra. Odmah sam plivao u velikom bazenu, to je na početku bilo malo teže, ali na kraju se dobro završilo. Sa mnom i sa još jednim drugom koji je isto sa pet godina počeo bio je jedan trener i plivali smo oko ivice, dva zaveslaja, pa nazad na ivicu."
I drugi Matići su imali uspeha na takmičenjima, ali niko nije stigao ni blizu Đurđa.
"Takmičili su se, ali samo u mlađim kategorijama. Moj najstariji brat je imao srebro na pionirskom prvenstvu Srbije", priča nam Đurđe.
KINA, AMERIKA, MUKE SA KORONOM!
Skoro svi srpski plivači koji su uspeli da naprave velike rezultate, od Čavića pa do Barne, morali su da se školuju u Americi. Taj put je želeo da sledi i naš sagovornik, ali ga je splet okolnosti odveo u Kinu.
"Ja sam prvo hteo da odem u Ameriku, ali nisam imao dovoljno dobre rezultate da bi mogao da dođem ovde u neku školu koja mi se svidela. Onda mi se otvorila šansa da odem u Kinu, dosta sam pričao sa trenerima iz Kine i to je sve zvučalo super. Ali kada sam došao tamo nije mi se baš svidelo. Onda sam tražio da se prebacim u Ameriku", kaže mladi srpski plivač.
Pre svega zbog malog broja treninga želeo je da ode negde gde bi fokus bio na njegovoj plivačkoj karijeri. Uspeo je da se prebaci na univerzitet Istočna Karolina, a onda je korona sve pokvarila.
"Kako sam prešao u Istočnu Karolinu tako je posle dva meseca počela korona i sve nas su poslali kući. U maju su nam rekli da ukidaju plivački tim. Meni se tim svideo i baš mi je bilo žao. Treneri su bili dobri i tim je bio odličan", priča za svoj peh Matić.
Ipak, treneri i osoblje sa Istočne Karoline postaralo se da naš plivač nastavi da napreduje. Svi zajedno našli su Đurđu mesto na Džordž Vašington univerzitetu.
"Nije mi to predstavljalo veliki problem jer se ovde lako prebacuje pogotovo kada se desi nešto tako veliko kao ukidanje tima. Svi hoće da pomognu, treneri su nam svima jako pomogli oko prebacivanja na druge fakultete."
ODLUKA KOJA MU JE PROMENILA KARIJERU – DELFIN!
Sve dok je bio u Srbiji plivao je leđnim stilom i nije uspevao da ostari uspehe ni približne onima koje sada ređa. Prelazak na po mnogima najteži stil plivanja desio se u Kini, na nagovor jednog od trenera.
"Prelazak na delfin se desio u Kini. Tamo sam imao trenera Šeri i ona mi je rekla da mnogo bolje plivam delfin nego leđno i da bi trebalo to da forsiramo više. Rekla mi je da mi je mnogo bolja tehnika na delfinu i da plivam bez mučenja. Tad sam imao mnogo manje treninga i tehnika mi je uprkos tome dobro izgledala, imao sam dobar ritam i mnogo sam bolje plivao. Onda mi je preporučila da bi možda bilo bolje da se posvetim tome nego da nastavim da plivam leđno gde nisam imao toliko uspeha i nisam imao toliko mesta da napredujem. Kod nje sam počeo da plivam mnogo više delfin i to sam u Istočnoj Karolini nastavio", dodaje Matić u razgovoru za MONDO.
Zapravo se ispostavilo da je i jedna povreda koju je doživeo sa 14 godina doprinela da usavrši tehniku potrebnu za plivanje delfin stilom.
"Naprsla mi je šaka, imao sam naprsnuće kažiprsta na šaci, pa sam dve nedelje morao da nosim gips. Stavio sam neku verziju longete sa kojom sam mogao da plivam. U tom periodu sam onda uglavnom vežbao podvodni stil koji mi sad najbolje služi u trci."
Svaki stil plivanja traži nešto svoje i zahteva poseban set sposobnosti, a plivači koji se takmiče u delfin stilu troše ubedljivo najviše energije.
"Meni je najteže prsno, tu postoji više stvari koje moraju da se pogode u svakom trenutku i mislim da je tehnički najzahtevnije plivati prsno. A delfin je energetski najteži, izlazi se van vode, obe ruke su van vode u isto vreme. Pliva se više preko vode, više se bori sa vodom. Čim tehnika prestane da bude perfektna kukovi padaju dole i manje više se borite sa vodom nego što plivate", objašnjava detaljno Matić.
OLIMPIJSKI SAN I FUKUOKA NA VIDIKU
Tokio je ostao nedosanjani san, iako je ispunio B normu nije mogao da ode i da pliva na OI, iako neki plivači i sa B normom plivaju na najvećem takmičenju.
"U Srbiji ne. Kod nas se ide samo sa A normom. To je neko opšte pravilo, ne znam zašto je tako, ali tako je. Sa B normom se ide sa pozivom, znam da su u prošlosti plivači Srbije dobijali pozive, ali OKS nikada nije vodio nekoga sa B normom osim ako nisu juniori u pitanju", otkriva nam Matić.
Sledeće godine ima šansu da prvi pu u karijeri pliva na velikom takmičenju pošto nas u Fukuoki očekuje Svetsko prvenstvo. Ako nastavi ovako da napreduje...
"Mislim da imam dobre šanse, pogotovo sad jer sam u Americi. Radim, pričao sam sa trenerom i našli smo takmičenja na kojima ću probati da otplivam normu. To će biti u aprilu, a ja imam do maja priliku da dostignem tu normu. Mislim da ću ići na jedno ili možda dva takmičenja na kojima ću probati to da otplivam. To će biti malo tesno, ali mislim da mi je to sasvim dovoljno s obzirom na režim treninga kakav imam sad", otkriva nam svoj plan.
A da li je sada u okviru potrebnog rezultata za plasman u Fukuoku? Sve govori da, čak i ako trenutno nema to vreme, do Fukuoke će ga imati!
"Mislim da jesam. Ne znam koliko sam u okviru rezultata na treningu ali ova vremena kada se konvertuju, to mi je jedino što imam, su dosta brža od mojih vremena koja sam imao pre godinu dana. To mi govori da sam dosta spremniji nego prošle godine i nadam se da ću to moći da pokažem i na takmičenju", samouveren je mladi srpski plivač.
Do Fukuoke će imati samo jedno ili dva takmičenja, a da li je baš to što srpski plivači nemaju prilike i sredstava da nastupaju na dovoljno mitinga razlog što na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama ne uspevaju da naprave svoje najbolje rezultate?
"To je najveći problem i uzrok toga što naši plivači retko plivaju svoje najbolje rezultate na najboljim takmičenjima. Andrej Barna pre nego što je otišao na Olimpijske igre imao je možda dva-tri velika takmičenja. Naravno da je bolje bilo da je imao deset velikih takmičenja jer bi se bolje spremio, znao bi bolje kao da otpliva trku. Tako da manjak velikih takmičenja ima velikog uticaja na rezultate."
Barna je došao nadomak olimpijskog finala u najprestižnijoj plivačkoj disciplini, ali da bi se otišlo korak dalje, da bi Srbija dobila nekog novog Milorada Čavića neophodna su ozbiljna i sistematska ulaganja.
"To je stvarno ogroman rezultat za nekoga ko je počeo da trenira u Srbiji i ko nije imao bazen kada je hteo od kada je počeo da pliva. To je ogromno, ogromno dostignuće za srpsko plivanje. Ali mora da se ulaže u plivače, mora da im se pruži pomoć da mogu da treniraju gde god oni hoće, gde god se oni osećaju najbolje. Makar to bilo u Americi, Španiji... Ja mislim da on stvarno zaslužuje da mu se pruži svaka pomoć koja mu treba da bi nastavio da radi, jer takav rezultat ne dolazi uopšte lako“, dodao je Matić.
OD TRENINGA U 6 UJUTRU DO SVETSKOG PRVENSTVA
Đurđe je trenutno jedan od najperspektivnijih srpskih plivača, ali da bi došao do uspeha koje danas postiže morao je da se odrekne mnogo toga i da od rane mladosti bude ekstremno disciplinovan. Pogotovo jer uslovi u Srbiji nisu bili idealni.
"Treninzi u šest ujutru su normalni u svetu plivanja, ali to je sve ok dok nam se popodnevni trening završi pre šest ili sedam. Onda možete da pojedete nešto pa da odete na spavanje i da imate između sedam i osam sati sna pre jutarnjeg treninga. Kod nas to nije bilo moguće jer smo mi imali treninge od šest do osam, a onda smo uveče morali da plivamo od osam do deset. Dok dođete kući sa treninga bude 11, dok jedete, nikad ne bih bio u krevetu pre 12. A moram da ustanem u pet da bih se spremio za trening. I to je baš bilo teško, a celu srednju školu sam tako trenirao. Ali navikne se čovek na sve“, priseća se Matić za MONDO.
Naredne godine se održava i NCAA prvenstvo prve divizije, ali srećom po srpskog plivača ne poklapa se sa Svetskim prvenstvom i Matić juri plasman na oba takmičenja.
"To je sredinom ili krajem marta i ne poklapa se sa Fukuokom ni sa bitnijim takmičenjima. Biće mi to dobar trening i jako veliko iskustvo da nastupam na tako velikom takmičenju. Ali prvo moram da budem među 30 najboljih plivača u SAD da bih se kvalifikovao."
U Americi mladi Beograđanin ruši Felpsove rekorde i sanja velike rezultate, a svakako je lakše kada zna da su pre njega sličan put prošli Čavić, Barna, Silađi, Čelić...
"Svakako da mi je značilo da znam da nisam jedini koji prolazi ovaj put, da ima više ljudi i da je neko uspeo da ode iz Srbije u Ameriku. Manje-više svi naši seniori su bili u Americi i nekako je lakše kada znate da su i oni isto ovako trenirali i prošli isti put", iskren je Matić.
Kao vrlo mlad je morao da napusti Srbiju kako bi jurio svoj plivački san, a iz domovine mu najviše nedostaje – kuhinja!
"Rekao bih da mi najviše nedostaje hrana. Ovde jako moram da pazim šta jedem. Kada sam došao u Istočnu Karolinu ugojio sam se četiri kilograma za mesec dana. Hrana je jako slatka i mora jako da se pazi na ishranu, šta jedem i koliko jedem, moram da izbegavam slatkiše... Nije to toliko strašno, ali hrana mi jako fali", dodao je on.
Osim plivanja u Americi i studira i školuje se za ekonomistu, ali za sada van sportske karijere nema planove. Na prvom mestu je ostvarenje ciljeva u bazenu.
"Nemam konkretno ideju čime bih se bavio i dalje razmišljam prvo o tome da napravim rezultate u plivanju, pa da onda tražim svoju karijeru u nekom drugom poslu", dodaje on i na kraju ističe da je američki sistem upravo zbog toga pogodan za plivače.
U SAD ima šansu da se usavršava kao plivač, a kada završi karijeru imaće opciju više za sebe sa diplomom i znanjem stečenim na prestižnom univerzitetu.
"Meni se zato čini da se baš zbog toga dosta mladih plivača opredeljuje za Ameriku, zato što školovanje i plivanje mogu da idu jedno pored drugog. U Srbiji to baš i nije moguće, ne daju vam šansu na studijama. A ovde je sve prilagođeno da možete da se bavite sportom. Imate ljude koji vam pomažu oko organizovanja časova, koje ćete predmete da izaberete, pričaju sa profesorima kada imate takmičenja da te nedelje imate lakše domaće, da vam se produži neki rok da možda polažete ispit u nekom drugom roku, da bi mogli da isplivate takmičenje bez pritiska“, otkriva za MONDO Matić.
Za njega je godina pred nama možda i prekretnica u karijeri. Želi da ispliva normu za Fukuoku koja je za 100 metara delfin stilom nešto ispod 52 sekunde – 51,96. Ukoliko uspe da u 2022. godini upiše svoj prvi nastup na velikim takmičenjima pred Pariz i naredne OI mogao bi da skuplja iskustvo i na sledećem Svetskom prvenstvu koje nas čeka već 2023. godine u Dohi.
A posle velikog rezultata Andreja Barne u Tokiju i oborenog Felpsovog rekorda u decembru, 2021. godina je srpskom plivanju ponudila mnogo razloga za optimizam.
Zato, navijamo za Đurđa i da srpski plivački tim ove godine u Japanu bude brojniji i uspešniji nego na minulim OI.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.