Zvao se Pavle Radmilović, dolazio je sa ovih prostora i jedan je od najvećih vaterpolista svih vremena, iako je sada potpuno zaboravljen. Sa četiri olimpijska zlata ipak, ostaje za mnoge nedostižan!
Na današnji dan pre 137 godina rodio se jedan od najuspešnijih britanskih olimpijaca svih vremena, čovek koji je legenda u Ujedinjenom Kraljevstvu, a za koga teško da je iko u Srbiji čuo iako mu je ime bilo Pavle Radmilović! Pavle ima četiri zlata na Olimpijskim igrama i bio je britanski rekorder po broju zlata na OI sve do 2000. godine kada je u Sidneju Stiv Redgrejv, poznati veslač uspeo da uzme svoju petu zlatnu olimpijsku medalju.
Pavle Radmilović koga su u Engleskoj i Velsu zvali Pol ili Paulo rođen je 5. marta 1886. godine u Kardifu, a medalje je osvajao u bazenima. Na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine bio je jedan od najboljih vaterpolista britanskog tima i osvojio je zlato, a takođe je u štafeti 4x200 metara bio pobednik zajedno sa ekipom Velike Britanije. Naredne medalje došle su redom u vaterpolu, pošto je prvo 1912. godine u Stokholmu ponovo uzeo zlato, a onda i 1920. godine u Antverpenu.
Pavle Radmilović je jedan od prvih deset ljudi koji su primljeni u velšku plivačku kuću slavnih, ali ko je zapravo on i da li ima veze sa Srbijom?
U KUĆI JE PAVLE, A NJEGOVI SU IZ... PA ZAVISI KOGA PITATE!
Više izvora navodi da su Pola ili Paula, kako ga pamte Englezi, u kući zvali Pavle. On je treći sin Antuna Radmilovića, poznatog dubrovačkog industrijalca i političara koiji se 1860. godine preselio u Kardif gde je postao vlasnik jednog paba. Majka mu je iz Kardifa i vodi poreklo od irskih emigranata, a ime Pavle dobio je po stricu, rođenom bratu svog oca. Odakle porodica vodi poreklo se ne zna tačno, ali postoje dve teorije. Po jednoj su Radmilovići zapravo Dubrovčani generacijama, dok su po drugoj u Dubrovnik stigli iz Boke Kotorske.
Od rane mladosti se Radmilović bavio sportom i sa 15 godina je debitovao za reprezentaciju Velsa, čime je te 1901. godine postao najmlađi reprezentativac u istoriji britanskog vaterpola. Paralelno sa vaterpolom takmičio se i u plivanju, a obožavao je da igra golf i fudbala. Neki izvori navode da je i u osmoj deceniji aktivno plivao, a sa titulama je krenuo od 1907. godine. Tada je na reci Temzi pobedio u trci na pet milja, a osvajao je medalje i u državnim prvenstvima i na 100 metara i u raznim drugim disciplinama. Prvu titulu prvaka Velsa osvojio je 1901. godine u trci na 100 jardi, a poslednju 1929. u trci na 440 jardi.
REĐAO OLIMPIJSKA ZLATA - IGRAO DO 42. GODINE!
Na Olimpijskim međuigrama 1906, godine je krenuo svoj put ka olimpijskoj slavi, a u finalu OI 1908. godine kada je Britanija savladala Belgiju 9:2 Radmilović je postigao dva pogotka. Drugo zlato je okitio samo dva dana kasnije u trci 4x200 metara i to kao iznuđeno rešenje, jer se jedan od originalnih članova štafete razboleo. Takmičio se Radmilović i u tri trke slobodnim stilom, ali tu nije stigao do finala.
Četiri godine kasnije Britanci su sa Radmilovićem u timu odbranili vaterpolo zlato pobedom nad Austrijom u finalu 8:0, a da naredne OI nisu otkazane zbog Prvog svetskog rata sigurno je da bi Radmilovićev konto bio bogatiji za bar još jedno odličje. Ovako je u Antverpenu 1920. godine uspeo da postigne gol odluke u finalu u kome su Britanci sa 3:2 pobedili domaću selekciju Belgije, nakon čega su nastali veliki problemi. Nezadovoljna publika napala je britanski tim i policija je morala da interveniše.
Nije tu stala njegova karijera, pa je Radmilović bio član reprezentacije Britanije 1924. i 1928. godine, ali nije uspeo da doda neku medalju svojoj kolekciji. Na kraju je poslednju utakmicu na Olimpijskim igrama odigrao u meču za treće mesto na OI 1928. u Amsterdamu. Izgubila je Britanija od Francuske 8:1, a Radmilović je tada imao 42 godine!