Nenad Pagonis je imao više nego prijateljski odnos sa ocem, bili su toliko povezani da je noć pred njegovu smrt trgnuo iz sna.
Najtrofejniji kik-bokser na Balkanu Nenad Pagonis (36) otkrio je do sada nepoznate ili malo poznate detalje iz svog života u podkastu "MMA institut" gde se dotakao i svoje povezanosti sa ocem koji je preminuo dok je još bio u tinejdžerskom dobu. Pagonis je otvoreno priznao da su njih dvojica bili nerazdvojni i da je mnogo patio posle njegove smrti koju je čak i predosetio u snu.
"Dva meseca pred Svetsko prvenstvo mi je preminuo ćale. Iznenada... Imao je problema sa alkoholom, ali je najbolji čovek koga sam znao. Posle inflacije ostao bez posla. Bio je šmekerčina, ali je imao problem sa alkoholom. Kada sam pobedio Dražu to je dobilo novi smisao za njega i prestao je da pije i svaki trening je pratio. Ja sam mu bio sve. Bili smo prijatelji, spavali smo zajedno, spavali smo do 15. godine. Probudi me, ja kod njega dođem... I samo odjednom smrt", rekao je Pagonis.
"Živeli smo u Rakovcu i ja sam iznajmio jedan sobičak, stan u Novom Sadu. Bila je nedelja. I zove me tata na nedeljni ručak, jedno 15 puta me zvao tog dana i ja se nešto zadržao na Štrandu sa drugarima. Zvao me je opet i ja kažem da me zadržalo društvo i da sigurno dolazim sutradan, da ne brine. U dva ujutru sam se trgnuo i pomislio na njega. I samo kažem Ćale. Uzeo telefon tad i vidim da me je mama zvala. I legnem da spavam i opet u pola šest me zove. Plače, vrišti, kaže da je umro tata. Imao sam samo 19 godina", prisetio se srpski kikbokser i prisetio se njegove smrti.
"Sišao je u pola dva ujutru da gleda TV i našla ga je u fotelji. Srce mu je stalo u fotelji, jeste lepa smrt, ali... Šta ti je povezanost, da sam ja u snu osetio nešto sa njim. Tu počinje i moje istraživanje šta je smisao života", sa suzama u očima je ispričao novosadski bokser.
"Samo dva meseca kasnije je bilo Svetsko prvenstvo i stalno me je on ispitao kako ću proći, ja sam obećavao da ću pobediti. Ne sećam se uopšte turnira, pobedio sam tri meča, ne sećam se kako. U finalu bio pun Pionir i ulazim u ring protiv Azerbejdžanca i samo me je zakucao. I meni se tad svest izgubila, podigao sam se i ne sećam se više šta se desilo, znam samo po snimku. U trećoj rundi sam ga bacio u nokdaun i sećam se da sam mu video strah u očima, da se pita odakle mi snage. Na kraju meča kada su me proglašavali pobednikom, dižem ruku, pada i samo sam počeo da plačem".
Nenad Pagonis je dodao i da je smrt njegovog oca uticala na njega da se i sportski razvije u još boljeg boksera, a da mu se još nekoliko puta "javljao" u mečevima.