Tih godina bio je zlatni dečko u domovini, a onda je morao da pobegne u Jugoslaviju. Dopremljen je avionom, dobio je pasoš i trebalo je da postane prvi zlatni Jugosloven!
"Nije lako biti Srbin" bio je naslov teksta Aleksandra Mihajlovića u "NIN-u" krajem 1997. godine. Tada su se SR Jugoslavija i Srbija spremale da prvi put u istoriji dobiju olimpijskog šampiona i pobednika Svetskog kupa u ski skokovima! Na dan početka nove skakačke sezone u kojoj će se tituli nadati Norvežani, Austrijanci, Nemci, Japanci pa i Slovenci mnogi su zaboravili na priču sa kraja devedesetih kada je zbog kokaina zlatni dečko austrijskih ski skokova zamalo postao Srbin!
"Austrijanac Andreas Goldberger, šampion u skijaškim skokovima, "prevario" sopstvenu državu i ekspresno postao naš čovek. Ako dobije "zeleno svetlo" FIS-a Jugoslavija očekuje prvu zlatnu medalju na zimskoj olimpijadi", navodi se u tekstu NIN-a,
I zaista te 1997. godine privatni avion kompanije "Red Bul" je sleteo u Beograd, a u njemu je bi Andreas Goldberger. Tada 22-godišnji dvostruki osvajač Svetskog kupa je uz pomoć našeg proslavljenog tenisera Slobodana Živojinovića i po nekima državnog aparata Slobodana Miloševića odlučio je da postane Srbin i reprezentativac Jugoslavije! A kako se sve to desilo?
LETEĆI SRBIN - SVE ZBOG KOKAINA!
Dominirao je Andreas Goldberger svetom ski skokova tada krajem devedesetih. Imao je dve bronze sa Zimskih olimpijskih igara u Lilehameru, a uspeo je i da osvoji Kristalni globus i bude pobednik Svetskog kupa u ski skokovima tri puta - 1993. 1995. i 1996. godine. A onda je priznao da je koristio kokain sa prijateljima u jednoj bečkoj diskoteci, pa mu ni negativan test na ovu supstancu nekoliko dana kasnije nije pomogao! Nekako je uspeo da izbegne suspenziju FIS-a, svetske skijaške federacije, ali Skijaški savez Austrije nije hteo da mu oprosti. Rešili su da ga suspenduju, ali kada je od FIS-a dobio informaciju da će mu biti dozvoljeno da se takmiči pod drugom zastavom rešio je da stane pod našu trobojku.
"U svetskim razmerama poznato je i to da "Red Bul" sponzoriše mnoge skijaše kao i skakačku zvezdu Andreasa Goldbergera. Onog trenutka kada je saznao za mogućnost da Goldberger promeni državljanstvo, u svetskoj "licitaciji" najbolje se snašao Živojinović (Slobodan, teniser, prim. aut) preko čije se firme "Grand Slam Group" u Beogradu obreo poznati Austrijanac", navodi se u tekstu "NIN"-a iz 1997. godine.
Kada je privatni avion "Red Bula" sleteo u Beograd krajem 1997. godine iz njega su izašli Edi Federer i Andreas Goldberger. Otišli su pravo u Ljermontovu, jer ih je tamo čekao pasoš Jugoslavije na kome je pisalo - Andreas Goldberger! Plan je bio da Austrijanac nastupa pod zastavom Jugoslavije na Zimskim olimpijskim igrama u Naganu 1998. godine i da uzme zlato. Navodno je ovaj plan bio deo strategije vlade Slobodana Miloševića i pominjalo se da je i sam državni vrh ukjučen u celu operaciju, a to je podgrejano činjenicom da se u zakonu našla "rupa" prema kojoj je Goldberger mogao da postane Jugosloven!
"Tokom praznika završili smo sve zakonske formalnosti. Andreas je dobio jugoslovenski pasoš i ličnu kartu. I da pojasnim: u našem zakonu postoji tačka koja predviđa da izuzetni sportista, strani državljanin, može da ima naš pasoš. Tako da sa te strane nema nikakvih problema da Goldberger nastupa za Jugoslaviju", za NIN je tada izjavio Čeda Šoškić, suvlasnik u firmi "Grand Slam Group".
ON JE STRAŠNI ČETNIK KOJI DIŽE TRI PRSTA!
Nije ovo dobro primljeno u austrijskoj javnosti, pa su tamošnji mediji bukvalno "razapeli" svog dojučerašnjeg heroja. Nazivali su ga "glupim mladićem koji ima loše savetnike" koji je preko noći "postao strašni četnik", a sam Andreas je često dobijao anonimne pozive i pretnje! Iako slika iz Ljermontove nema, proširio se mit da je Austrijanac tamo dizao tri prsta, a ni izjava preneta u srpskim medijima nije pomogla da se javnost u centralnoj Evropi umiri...
"Kada sam video šta sve za mene čine moji novi prijatelji, uprkos protivljenju Austrijskog skijaškog saveza odlučio sam sada više nego ikada, da osvojim zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Naganu. To će biti moj najveći doprinos Jugoslaviji i prijateljima. U slučaju nepovoljne odluke FIS-a i potvrđivanju moje suspenzije, već sada sam odlučio da pauziram ovu godinu i onda se takmičim za Jugoslaviju!", rekao je Goldberger, koji je navodno potom na čistom srpskom rekao; "Dobar skok", što je izazvalo opšte oduševljenje.
Njegov menadžer Edi Federer je čupao kosu sa glave posle ovakvih istupa njegovog mladog klijenta, jer je zapravo samo hteo da dolaskom u Jugoslaviju uceni austrijski savez. Sa druge strane Austrijanci su pretili da će mu zauvek oduzeti austrijski pasoš. a zašto je Goldberger rešio da pregovara baš sa Jugoslavijom, ostaje misterija do današnjeg dana. Pretili su Austrijanci i našem skijaškom savezu i na kraju isterali svoje!
"Po propisima FIS-a, Austrijanci ne mogu da spreče nastup Andreasa Goldbergera za Jugoslaviju. Međutim, ono sto mogu da učine, jeste da našoj federaciji uskrate neke pogodnosti. Na primer, da ne dozvole našim skijašima 200 dana besplatnog treninga u Austriji, koji nam pripadaju. Takođe, da nam oduzmu organizaciju 'Bambi kupa' na kome se takmiče najmladje kategorije skijaša, odnosno da nam oduzmu rejting koji smo mukotrpno stekli. Pa opet, kompanija 'Red Bul' je spremna da našem Savezu sve to nadoknadi velikom sumom novca", rekao je Čeda Šoškić 4. decembra 1997. godine.
IZDAO JUGOSLAVIJU I PAO U ZABORAV!
Na kraju je Andreas Goldbeger nastupao u Naganu, ali kao Austrijanac. Vratio se u domovinu, podvio rep, rekao da je sve bilo veliki nesporazum, ali je afera oko kokaina, suspenzije i Jugoslavije itekako uticala na njega. Na kraju je u Naganu bio van tima Austrije u ekipnom takmičenju, na velikoj skakaonici nije skakao, a na maloj je bio tek 22.
Umesto njega zlata su uzeli Jani Soinen i Kazujoši Funaki, a Austrijancima su dve bronze doneli Andreas Vidhelcl, Rajnhard Švarcenberger, Martin Helvart i Štefan Horngačer. Karijera mu je trajala dugo, do 2005. godine, ali nikada se nije vratio na nivo sa sredinE devedesretih. Sada radi kao stručni konsultant i čak se dešava da sa go pro kamerom skače pre takmičenja kao deo TV programa.
Od kraja 1997. godine do danas Srbija nije imala ski skakače, a tada smo se, bar na nekoliko dana, nadali da će nam neko donositi titule.
BONUS VIDEO: