Godinama je dominirala, niko joj ništa nije mogoa na Svetskim i Evropskim prvenstvima, a sada je posle, kako sama kaže, 23 godine čekanja, Zorana Arunović osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Dva puta svetska šampiona 2010. i 2014. godine, devet puta zlatna na Evropskim prvenstvima, dva puta prva na Evropskim igrama i svetska rekorderka u disciplini 10 metara vazudužni pištolj na svojim četvrtim Olimpijskim igrama uzela je prvu zlatnu medalju.
Zajedno sa Damirom Mikecom uspela je da osvoji zlatnu medalju u discipini 10 metara vazdušni pištolj na deset metara u dublu i to nakon neverovatno dramatičnog finala. Poslednji hitac je rešio pobednika i nije mogla da dođe sebi od uzbuđenja Zorana nakon toga!
"Mislim da je sve što sad kažem... Ne znam šta da kažem! Mislim da je ovo fantastičan jedan uspeh za celu zemlju ui ceo naš sport Za nas dvoje mi smo ovo toliko dugo priželjkivali, toliko smo ovo želeli. Ja konkretno 23 godine sanjam olimpisjku medalju i hvala ovom čoveku koji stoji pored mene bez njega ovo ne bi bilo moguće! Ovo je stvarno bilo izuzetno emotivno za oboje. Damir je bio fantastičan i u individualanoj konkurenciji, ali mislim da je ova medalja makar na barem jedan mali deo to zamenila. Jer je Srbija sada olimpijski šampion. Damir Mikec i Zorana Arunović su u miksu Olimpiski šampioni i ovo je nešto što ću ja konkretno pamtiti celog života i još jednom da kažem hvala našim trenerima!"
KRENULA ZBOG SESTRE, SAD ZAJEDNO SA NJOM UZELA ZLATO!
Pored nje je tokom ovog osvajanja medalje bila i njena sestra Jelena. Ona joj je sada trener i vodi se kao trener para sa Mikecom, pa je upravo posle njenog tajmauta naš tim preokrenuo, sustigao početnu prednost rivala i pobedio. Zorana je upravo zbog Jelene počela da puca u klubu Policajac, a zatim je prešla u Crvenu zvezdu. Jelena je prvo bila uspešna u streljaštvu, a onda je prešla iz takmičarskih voda da trenira sestru. Potiče Zorana iz sportske porodice jer je i njen otac koji je preminuo 2000. godine bio doktor nauka na DIF-a.
Zbog sporta kojim se bavi morala je mnogo toga da bi došla do ovog zlata, ali očgledno da je vredelo. "Propustila sam sve 18. rođendane, sve ekskurzije u srednjoj školi, ali koliko mi je s jedne strane bilo krivo jer je proušten specijalan momenat sa druge strane sam bila OK sa tim jer sam volela to što radim i što sam u nekom trenutku percipirala kao svoj poziv. To je moja budućnost, ja u tome želim da budem najbolja i stvarno jesam bila. Odmah sam po izlasku iz srednje škole na prvoj godini fakulteta poslačla juniorska prvakinja Evrope i to je bio taj trenutak kada sam rekla da je vredelo", istakla je ona gostujući u podkastu "Miljanov korner".
UMESTO NA OLIMPIJSKE IGRE U PLASTENIK!
"Naravno, da ne zamišljam sebe s medaljom ne bismo pričali uopšte. Ne mogu da svrstam sebe u onu grupu samo da dođem na Olimpijske igre, ne vidim sebe tako, pogotovo sa nekim medaljama koje imam i svim dostignućima u karijeri. Meni ta jedna jedina fali i to je nešto što me pokreće, da i onih dana kad mi se ne trenira, opet ustanem i provedem četiri sata u streljani. Mnogo priprema i treninga, biće i takmičenja, biće i trenutaka kada ćemo moći da vidimo gde smo, i cela sezona pred nama biće posvećena tome da se što bolje spremimo za Pariz", rekla je pred Pariz i očigledno da je to bilo tačno, Pokrenulo je sve to do toga da uzme novo odličje, ovoga puta zlatno.
To joj je bila neverovatna 40. medalja u karijeri sa velikih takmičanja, a pre četiri godine kada su pomerene Olimpijske igre morala je da nađe način kako da se izbori sa promenjenim planovima i izolacijom. Vratila se korenima, otišla je na mesto gde joj je rođen otac i pronašla mir u novom interesovanju.
"Moj tata je rođen u jednom selu pored Ljiga i Jelena i ja smo celo detinjstvo provele tamo. Mnogo volim da odem tamo kad god imam priliku da budem više od par sati. Posebno sad u ovom periodu, tamo je sad prelepo zato što smo u brdu, okruženi šumom... Predivno. Kada se desilo sve ono sa koronom i kada je bilo ono prvo zatvaranje posle mesec dana kod kuće sam otišla tamo. Shvatila sam da ne želim da se u pet sati zatvaram među četiri zida u stanu. Spakovala sam sve, kupila neke sadnice i otišla u selo. I tamo sam bila mesec dana i to je stvarno bilo prelepo, onoliko koliko je moglo u tim okolnostima koje su nas sve zadesile Budiš se uz ptice, ležeš uz ptice, nema zvukova prevoza, nema da nešto udara u asfalt. Nema ništa! Tamo sam otkrila sklonost ka baštovanstvu, podigla mami plastenik, zasadila krompir, paradajz, papriku...", pričala je Zorana Arunović tada.
Sada čekamo da se vrati u Srbiju i da pokaže svima svoje zlato oko vrata! Biće sada vre,mena i za baštovanstvo i za sve hobije koje poželi jer je konačno stiglo ono što je jurila ceo život. Olimpijsko zlato!
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: