Anđela Branković je postala svetska šampionka u boksu, prva koja je to uradila u Srbiji - i u ženskoj i u muškoj konkurenciji. Nakon što je ispisala istoriju nacije otkriveno je da jaka devojka u ringu nije imala sasvim obično detinjstvo. Ona je usvojeno dete, ali je u MONDO podkastu "Priča za medalju" Andiji Geriću otkrila da ljudima ta priča zvuči nesvakidašnje, dok je za nju sve to izgledalo normalno.
Tvoja priča je neobična, kako je tebi izgledala?
"Tačno je da je nesvakidašnje, svesna sam toga, ali to okolini mnogo teže pada kad čuje nego meni. Sa tim živim ceo život. Prosto, to je samo jedna ona slagalica u celoj slici o meni, ali svesna sam da to nije potpuna priča. Uvek će ona biti blurovana dok svi ti detalji koje bi trebalo da znam u stvari ne izađu na video. Jer mnogo stvari o sebi ne znam koje bi trebalo da znam. Ja ne znam svoju prethodnu porodicu", objasnila je Anđela.
A, da li bi volela da ih upoznaš?
"Naravno da bih volela", kratko je dodala svetska šampionka.
Anđela je najpre trenirala boks, a onda odustala od njega zbog studija. Posle nekoliko godina, devojka iz Novog Sada se vratila plemenitoj veštini, vrlo brzo pronašla formu i postala svetska šampionka. Čini se da je njen život pun turbulencija, ali zaključak je - to je jedna lepa priča, filmska.
"Priča je zaista lepa. Sigurno da je tako i bila bi zapravo lepa priča i kada bih sve detalje znala i kada bi se to u jednom momentu iznelo. Ne mogu da kažem da li je filmska ili ne, to je na ljudima oko mene da procene, jer sa tim živim ceo život. Ali prosto, za mene je to samo dodatna puzlica u svemu."
"Moji roditelji su moja dodatna snaga. Sigurna sam da je sva ta priča njima mnogo teže pala, jer sam stigla sa manje od dve godine, a oni su već bili odrasli koji su rešili da me prihvate. Zato mislim da je u tom periodu njima bilo teže, kao da šetaju bosi po trnju, a ja sam bila samo beba."
"Nisam o tome mnogo razmišljala"
Odrastanje kakvo je imala samo ju je učinilo jačom.
"Sada kad se osvrnem, kao dete nisam mnogo o tome razmišljala, nikad me sredina nije doživljavala drugačije, ali sam osećala da sam drugačija, možda zbog toga. Za mene je to samo jedna dodatna snaga, to sada vidim, iz prostog razloga jer su mi usadili toliku radnu naviku i takvu disciplinu i jer su sami takvi. Mene ništa ne može da poremeti, to jest ne dozvoljavam."
"Fakultet sam tako završila tako što sam imala radnu etiku koju su usadili moji roditelji dok sam bila mala. One predmete koje ne volim, položim sa maksimalnom ocenom. A, to je u stvari plod toga kako su me vaspitali, a s druge strane imala sam potpunu slobodu izbora, dozvolili su mi, to je nešto na šta ću uvek biti zahvalna. Prosto postoje deca koja žele da se bave nekim sportom ili žele nešto drugo da studiraju, a budu žrtve toga što roditelji to ne dozvoljavaju."
Bonus video: