Legendarni igrač Crvene zvezde Boško Đurovski (63) govorio je u MONDO podkastu "Priča za medalju" o težini Zvezdinog dresa, majstorima koji su zauvek ušli u srca njenim navijačima, ali i o možda najvećem koji je igrao na "Marakani", Dijegu Maradoni.
U razgovoru sa Andrijom Gerićem, Đurovski je ispričao svoj susret sa Argentincem i tom prilikom prisetio se anegdote u kojoj je tadašnji as Barselone ostavio neizbrisiv utisak na fudbalera rođenog u Makedoniji koji je duže od decenije isao istoriju Zvezde kao igrač.
"Prvo sam igrao protiv Maradone na turniru, na prvom Svetskom prvenstvu omladinaca u Japanu, u Tokiju 1979. godine. Igrali smo protiv Argentine, prvi put sam se tada našao naspram Maradone i već je tada pokazao talenat", započeo je Đurovski u MONDO podkastu "Priča za medalju".
"Kasnije sam igrao na turniru u Hihonu protiv Barselone, Zvezda - Barselona. Tad sam dao gol, da se pohvalim", kroz osmeh je rekao bivši as crveno-belih. "Pobedili smo 1:0 i Maradona je u par navrata pokazao da je najbolji i ja uvek volim da na svom primeru pokažem zašto je najbolji."
Nikada neće zaboravit Đurovski svoj duel protiv Argentinca.
"Imao sam loptu. Teren je bio vlažan i klizao se, ali sam bio siguran u to da imam loptu. Trebalo je samo preći start i da izbacim u aut. E sad, kad vežbaš kao mali, uklizavaš kad si siguran, inače ne smeš da uklizaš. I ja da uklizam, a on kao duh ispred mene, samo je iza leđa sklonio levom nogom loptu i ja uklizam u prazno, a on ode", objasnio je Đurosvki.
"Ne znam kako vi definišete dobrog igrača. Recimo, po mom mišljenju vrhunski igrači kad vode loptu, kada driblaju, lopta im je tačno gde treba. Dominira, tačno im je i ispod glave. A čim vidite da kod nekoga lopta beži znači ne dominira. On je takav igrač, kod kojeg je sve na mestu. Jednostavno se rađa sa tim."
"Ima snimke. Njegov tata ga je snimao kad je bio mali. On je rođen s loptom. On kao mali žonglira glavom, ramenom, pa je zalepi, pa je štopuje na glavi, kao mali. Kao da su lopta i njegovo telo, njegovi mišići spojeni, da su jedno. Ja mislim da se veliki talenti rađaju", ispričao je Đurovski.
"Od Rajka Mitića do Kataija, isto je"
Maradona je postao simbol fudbala. Njegov talenat godinama je oduševljavao i one koji obožavaju ovaj sport, ali i one koji ga nisu gledali kada je bio na vrhuncu. Trag koji je ostavio je neizbrisiv, pa se postavlja pitanje hoće li se ikad pojaviti novi Maradona, postoji li talenat kakav je Argentinac nekada bio?
"Jamal je dobar igrač u Barseloni, Andrija Maksimović je dobar, pokazuje kvalitet, levonog je i oni su uvek nekako specifični, mali je dobar, ali deca u Srbiji bi trebalo da se oslone malo i na legende, zbog tehnike, sve manje je ima."
"Kada kažem da 'Marakana' ne prašta tehničke greške, pre svega mislim na naše navijače, oni su razmaženi od Rajka Mitića, pa preko ostalih Šekularaca, Džajića, Pižona, Piksija i ostalih. Sad Katai... Oni traže lepotu, traže tu neku umetnost u igri, u tehnički doteranoj igri. I kad kažem 'ne prašta', mislim da je bilo tu dosta igrača koji su dolazili i prolazili kroz Crvenu zvezdu i iz moje generacije, bilo je recimo mnogo boljih igrača od mene koji prosto nisu prošli."
Đurovski je objasnio da fudbalski talenat nije dovoljan da se "iznese" tako težak dres kao što je Zvezdin.
"Zašto? Psihološki su bili slabi. Zato što kad navijači na Marakani jednom zazvižde, oni se psihološki sruše, nemaju kapacitet da to prebrode, ja sam bio neki normalan igrač, nisam bio veliki majstor, ali kada pogrešim i kad mi zvižde ja trčim sprint pozadi na svoju poziciju i idemo dalje", kazao je Đurovski.
Bonus video:
