Mnogi verovatno nisu znali, ali poznati ragbista Džon Bilbija imao je srpsko poreklo. Reč je o jednoj od najvećih legendi ovog sporta, ali slava na terenu nije se nastavila i van njega. čak naprotiv, Bilbija je preminuo24. avgusta 2024, u 66. godini, ali period pre toga proveo je u mukama. U 65. lekari su mu otkrili početak rane demencije i tada je za porodicu Bilbija počeo pakao.
Džon je rođen 1959, od oca Mirka i majke Slavice, ali u Australiji. Njegovi roditelji emigrirali su nešto pre rođenja sina, a s obzirom na to da su bili u drugoj sredini, ime Džon zvučalo je kao savršena prilika da se prilagode novonastaloj situaciji. Tako je mali Bilbija počeo da trenira fudbal, kojem je bio odan šest godina, a onda su ga prijatelji usmerili na australijski fudbal. Po napuštanju roditeljske kuće, porodica je ubrzo videla Džona na televiziji kako s uspehom igra dotad nepoznati sport.
"To je bio priličan šok za nas. Znao sam da Džon igra fudbal, ali nismo znali šta je ova igra. Bili smo u šoku kada smo ga videli na televiziji, zvali smo njegovog brata odmah da proverimo da li je to on", ispričao je pre tridesetak godina australijskim medijima otac Mirko Bilbija.
Džon je tokom karijere igrao za Vestern Saberbs, Belmejn, Paramatu i Saut Sidnej. Ragbi karijera definitivno ga je koštala bezbrižnog života posle profesionalnog sporta, a o tome je govorila i njegova supruga Mišel. U razgovoru za australijske medije objasnila je pakao kroz koji je ragbistra srpskih korena prošao.
"Dobijanje slučaja na sudu neće vratiti Džona na staro"
Džon je nekoliko godina pred smrt bio nepokretan, a potom nesvestan do te mere da nije mogao sam da se hrani i odlazio u toalet. U intervjuu od pre nekoliko godina Mišel je istakla da je srećna jer joj je suprug i dalje među živima. Iako su mnogi očekivali da Mišel tuži ligu zbog problema koji su zadesili porodicu Bilbija, ona nije želela da ide tim putem.
"Sastala sam se sa advokatom i objasnila mu šta su mi lekari rekli. Da je sve to posledica udaraca u glavu. Džon, Jan Roberts i Mario Feneh su zajedno bili u timu, a sada svi imaju probleme sa mozgom. Da li misli neko da je to samo slučajnost?", zapitala se Mišel Bilbija, a onda objasnila zašto ne želi da tuži bilo koga: "Dobijanje slučaja na sudu neće vratiti Džona na staro. Ne želim njihov novac, ne vidim poentu u tome."
"Iskreno, ja sam iznenađena što je on i dalje sa nama, ali sada je samo senka sjajnog čoveka kakav je bio. Svetla su mu upaljena, ali unutra nema nikoga", rekla je Mišel tada u potresnom intervjuu.
"Znali smo da će, kako stari, morati da ima operacije kolena i da će dobiti artritis, ali ovo nismo očekivali. Došlo je do faze u kojoj ne može da se hrani sam, ne može da priča niti da se obuče. Potrebna mu je stalna nega", otkrila je tad.
Da i sinovima proslavljenog ragbiste nije lako, govori i činjenica da više ne gledaju sport koji je obeležio život Džona Bilbije. "Ne žele više da gledaju utakmice. Pre neki dan mi je jedan sin rekao: 'Mrzim tu ligu zbog svega što su uradili tati'".
Problemi koje nose fizički zahtevni sportovi i danas su velika briga profesionalnim igračima. Upozorenja su sada glasnija, oprema nešto kvalitetnija, pravila promenjena, a nekad nije bilo tako. "Da je znao kakve su opasnosti, nikada se ne bi bavio australijskim fudbalom. Danas ne postoji svest o tome među igračima, a oni su veći i snažniji nego osamdesetih kada je Džon igrao. Igra se brže i igrači dobijaju teže udarce. Samo kad bi znali šta može da im se desi".
Džon Bilbija je bio i kod poznatog neurohirirga doktora Beneta Omalua, po kome je snimljen i film u kome ga glumi Vil Smit. On je objasnio da zapravo jedan jak udarac nije problem. "Bio je sjajan, objasnio nam je da nokauti zapravo nisu problem već stalni udarci koji pomeraju mozak. Pogledajte NFL igrače, oni imaju kacige i ne padaju u nesvest, ali se udaraju i zato dobijaju oštećenja na mozgu", naglasila je supruga.
"Rekao je da će donirati mozak"
U kakvoj situaciji je bio Džon Bilbija pojašnjava i izjava najboljeg sprskog igrača australijskog fudbala. Ideju Bilbije kasnije je prenela i supruga - rešio je da donira mozak posle smrti. "Rekao mi je: 'Neka ga uzmu, meni je svakako beskoristan'", rekla je Mišel i nastavila: "Nadam se da će se nešto dobro desiti posle istraživanja na kojima će biti iskorišćen".
I da je poslušao roditelje možda bi čitava situacija bila drugačija. Oduvek su strahovali za sina, a u prvi mah i nisu znali da se bavi australijskim fudbalom. Zapravo, mislili su nešto drugo, otkrio je Bilbija jednom prilikom: "Roditelji su prvo mislili da igram fudbal, igru koju su znali i voleli još u Srbiji".
Bonus video: