"Imam mnogo prijatelja sa ovih prostora i od malih nogu sam počeo da slušam Sandru Afriku i da jedem ćevape. To je u mom DNK. Moje omiljeno jelo su ćevapčići, ali jako volim i sarmu. Dosta slušam francusku muziku pošto sam dugo živeo tamo, ali takođe volim balkansku muziku. Volim da slušam Senidu pa mi nije bilo teško da se adaptiram na Beograd", rekao je u intervjuu za MONDO Tobijas Vagner, Austrijanac koji je jedva dočekao da dođe u Srbiju!
Harizmatični i vrlo prepoznatljvii pivot reprezentacije Austriuje, ljubimac publike gde god da ode sada jedva čeka mečeve. Dosta je bilo treninga, čeka se prava akcija, a Partizan će je imati kada na startu Regionalne lige zaigra sa Pelisterom u nedelju.
"Veoma mi se sviđa Srbija, tim je jako dobar, a grad Beograd je neverovatan. Zaista nije bilo teško da se prilagodim na život ovde. Jako sam srećan što sam tu i sada konačno krećemo da igramo. Jedva čekam."
Kada smo posetili nekoliko treninga rukometaša Partizana primetili smo i da na treningu novi pivot Partizana već koristi neke srpske reči.
"Pričam malo srpski, ali mi je teško da govorim. Više razumem nego što pričam. 20 godina igram rukomet i uvek sam igrao sa nekim Balkancem, zapravo sam odrastao sa ovim jezikom. Stalno čujete te reči i jako je zgodno da se kaže. 'Ajde možete da kažete u svakoj rečenici. Ipak trudim se da što više pričam na nemačkom jer mislim da je bitno da se očuva i maternji jezik", istakao je momak rođen u Beču.
Balkanska vatra u Beču i Gracu
Reprezentacija Austrije sa Nemanjom Belošem, Jankom Božovićem i Borisom Živkovićem u timu je u poslednjih nekoliko godina napravila najveće uspehe u istoriji.
"Imamo mnogo igrača koji imaju korene na Balkanu u reprezentaciji. Mislim da je dobro da imamo taj balkanski mentalitet u timu. Ti momci nikada ne odustaju, jako su emotivni i to je jako bitno. To može da "zapali" tim. A sa druge strane je tu austrijska mirnoća koja je takođe jako bitna. Taj miks je jedan od razloga kada smo u prethodnim godinama uspeli da imamo sjajne rezultate."
Ipak, ko je gledao Tobijasa Vagnera makar jednom na terenu video je da na terenu ima mnogo više balkanske vatre, nego austrijske mirnoće.
"Jako sam emotivan na terenu i pokušavam da "zapalim" publiku, da sve uključim u meč. Ali sa druge strane to je uglavnom predstava. U mojoj glavi sam smiren i pošto od 15. godine igram profesionalno rukomet znam šta su najbitnije stvari na terenu, a jedna od najbitnijih je da budete smireni na vrućem terenu", objašnjava nam novi pivot Partizana.
"Beograd i Liga šampiona - idealno"
Godinama već dominira na terenu, a sada će u meču sa Fihseom 10. septembra odigrati prvi meč u karijeri u Ligi šampiona. Deluje neverovatno da ranije nije imao ponuda sa najvišeg nivoa.
"Imao sam i ranije ponude timova iz Lige šampiona, ali to nikada nije bilo moguće uklopiti sa mojim privatnim životom. Nemam više 22-23 godine i ne mogu da gledam samo sebe. Imam porodicu i moram da mislim i na njih. Kada je došla ponuda iz Beograda to je bilo idealno. Blizu je Beča, igramo Ligu šampiona, trener je jako dobar, zaista ambiciozan i veliki klub. Nije mi bilo teško da se odlučim da zaigram u Beogradu. Jedva čekam da odigram prvi meč u Ligi šampiona", istakao je korpulentni Austrijanac, pa nam je otkrio da je Fihse idealan protivnik za otvaranje.
"To je nešto najbolje što je moglo da se desi, da igramo sa Fihseom. Mislim da će "Pionir" biti pun, da će biti glasno, emotivno i ako budemo imali priliku da pobedimo Fihse Berlin, jer moramo da priznamo da su favoriti, imaju najboljeg igrača na svetu. Nismo uplašeni, ali to je prva utakmica i igramo je kod kuće i mislim da su šanse 50:50", istakao je Vagner za MONDO.
Posebno njemu neće biti lako na ovom meču. Mijajlo Marsenić i Maks Darj su muka za svakoga, nema toga koga nisu "prebili" na crti.
"Najbolji igrač na svetu igra za Fihse Berlin, ali mislim da će nam najteže biti sa Vespremom. Gledajući imena oni su verovatno najbolji tim na svetu. Što se tiče Darja i Marsenića ne plašim ih se. Već sam igrao protiv njih. Oni jesu čvrsti i želeće da me prebiju i prebiće me. Ali ne mislim da će biti teže nego protiv Terzića i Vranješa, mislim da je protiv njih bilo najteže igrati. "
Na kraju će Partizan imati dobru pripremu za Ligu šampiona, tri meča u regionalnom takmičenju i Superkup protiv Dinama iz Pančeva.
"Pet nedelja nismo odigrali nijedan meč i sada imamo tri utakmice da pripremimo ovaj duel sa Fihse Berlinom protiv Pelistera, Alkaloida i Dubočice, a onda dolazi Superkup protiv Dinama. Nakon toga igramo sa Berlinom i mogu da kažem da su svi igrači sa nožem između zuba i spremni da počnu sezonu i odigraju taj meč."
Napad svetski, odbrana da se zategne
Osim što je došao novi trener Raul Gonzales Partizan je napravio i potpuno novi tim. Pristao je da nam kaže Austrijanac šta su njegove dobre, a šta loše strane, uz jednu opasku.
"Nadam se da neće mnogo čelnika Fihsea gledati ovaj intervju! Nije tajna da će naš napad biti jako, jako dobar. Bez ustručavanja mogu da kažem da možemo u napadu da se borimo sa bilo kojom odbranom, a takođe nije tajna da nemamo mnogo defanzivnih specijalaca. Mislim da ćemo morati najviše da radimo na tranziciji i Raul već radi na tome. Ako dobro poradimo na tome, mislim da možemo da pobedimo bilo koga."
Raul Gonzales je Ligu šampiona već osvajao i to u Makedoniji, a na glasu je kao rukometni vizionar i perfekcionista. Koliko ga je teško pratiti?
"Nije kao da radimo nešto komplikovano, nešto što vidim prvi put u životu. Ono u čemu je Raul najbolji je što on uvek zna koji korak treba da napravimo. Ako si metar više udesno, on će te zaustaviti i reći ti da se pomeriš ulevo. To je sa jedne strane jako dobro i pomoći će nam, ali sa druge strane nekada nas umara na treningu. Ipak to nam je sada potrebno. I zbog toga nemamo pripremne utakmice, da bi pripremili svaki korak, svaku taktiku, svaki pokret. Nećemo rukometno biti u najboljoj formi kada počne sezona, ali dizaćemo nivo igre kako odmiče takmičenje."
Da je Ivan tu, bili bismo među 4
Morali smo da ga vratimo i na sam početak. Dok je Hipo bio sila u ženskom rukometu, austrijski muški rukomet do ove generacije nikada nije bio toliko uspešan. I zapravo je Tobi krenuo da se bavi ovim sportom sasvim slučajno.
"To je dosta smešna priča. Moja mama je išla na pilates, a trener pilatesa je takođe vodio rukometne treninge za decu. Imao sam šest godina kada sam počeo da treniram rukomet i sada ga 26 godina. Prvo sam se samo malo zabavljao sa loptom, ali onda mi se svidelo i kada sam imao 14 godina odlučio sam da odem u rukometnu školu gde sam svakog jutra imao treninge. Potom sam sa 16 otišao u Fajverse i odatle se sve previše brzo izdešavalo"
Kada se pogleda ko je igrao u tim Fajversima, neverovatno je da se u Beču skupila takva ekipa.
"Mislim da je to bio najbolji tim ikada u Austriji. Levo krilo je igrao Herbert Jonas, na levom beku je bio moj jako dobar prijatelj Nikola Bilik sa kojim već igram 16 godina. Na srednjem beku je bio najinteligentniji rukometaš sa kojim sam ikada igrao Vitas Šura. Desnog beka je igrao Tomas Ajtutis koji je bio možda najduhovitiji saigrač koga sam imao, ali i mladi Ivan Martinović mkoji je bio na granici igranja za prvi ili drugi tim. Desno krilo je bio David Brandfejner koji je verovatno najbolje desno krilo sa kojim sam igrao i naravno Sergej Bilik na golu.
Trenutno najbolji austrijski rukometaš Nikola Bilik je tih dana preživljavao pravi pakao, jer je imao dva trenera. Šefa struke i svog oca Sergeja na golu.
"Mogu da kažem da to nikada ne bih sebi poželeo, da igram sa sopstvenim ocem. Nikola je uvek imao dva trenera, prvog trenera i Sergeja. Često bih pomislio: 'Jadan dečko.' Sergej je uvek bio strožiji od trenera, kad god bi on dao gol Sergej bi mu rekao da to može i bolje. Bilo je jako teško za njega, ali se isplatilo na kraju."
Ivan Martinović je počeo zajedno sa Vagnerom, a sada je najskuplji rukometaš današnjice i jedan od najboljih desnih bekova. Takođe i velika boljka Austrije koja ga je, iako je rođen u Beču, izgubila i on sada nastupa za Hrvatsku.
"Moglo je da se vidi da je ovaj momak ogroman potencijal. Igrao je u drugom timu i čim bi dobio šansu da igra za prvi tim bio bi fenomenalan. Bio je jako, jako pametan. Nije bio najsnažniji, ali imao je jak šut, mogao je da izbegne blok, uvek je bio inteligentan. Velika je konkurencija na mestu desnog beka, ali je jedan od najboljih na svetu. Uvek kažem da je on delić koji nam fali u reprezentaciji kako bi se borili za najviši plasman. Da imamo Ivana Martinovića mislim da bismo mogli da dođemo do polufinala", uveren je Tobijas Vagner.
Recimo 2024. godine na Euru Austrije je prvo prošla grupu pobedom nad Rumunijom i remijima sa Hrvatskom i Španijom, a u drugoj grupnoj fazi je za bod izmakla borba za peto mesto. Da su neki remiji bili pobede - igralo bi se i polufinale.
"On je karika koja je tu nedostajala, ali za sada smo jako srećni zbog onoga što smo do sada postigli u dresu Austrije. U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u januaru nismo uspeli da prođemo. Izgubili smo jedan razlike od Poljske sa povređenim Bilikom i Hutečekom. Ali možda je to i dobro jer imamo novog selektora koji sada može da implementira svoje ideje. Idemo u kvalifikacije za sledeće Evropsko prvenstvo 2028. godine i da se kvalifikujemo za Olimpijske igre."
Što se tiče reprezentativnog rukometa, nije ni čudo da timovi poput Austrije i Mađarske ne idu na Svetsko prvenstvo. Jednostavno konkurencija je prevelika.
"Imate Dance koji igraju drugi sport, zatim Francuze koji su najbliži, pa Nemačku koja im se približila. A onda nakon toga imate deset timova koji su jako, jako blizu međusobno. Recimo mi igramo u kvalifikacijama protiv Gruzije i Turske. Ne plašim se da se nećemo kvalifikovati, ali biće jako teško. Igramo i sa Norveškom i iskreno naša ambicija nam je da pobedimo pet od šest utakmica. Ali svakako nam je prvi cilj da se kvalifikujemo za Evropsko prvenstvo", zaključuje Vagner.
"Srpski doktor rukometa"
U Francuskoj je imao priliku da sarađuje sa nekada dugogodišnjim srednjim bekom našeg nacionalnog tima, a već deceniju trenerom Tuluza. I veruje da se neće dugo Danijel Anđelković zadržati na tom nivou.
"Sa mnogo poštovanja zovem ga doktor rukometa. Kod njega je je sve spremljeno do detalja, znate tačno koji će igrač da uradi šta u kojoj situaciji. Mislim da je to tajna zašto je Tuluz uvek iznad očekivanja, veći deo toga je zbog rada Danijela Anđekovića. Mislim da ćemo uskoro da ga vidimo na višem nivou. On koristi svakog igrača na najbolji način. Svako ima svoj koncept i njegov koncept je takav da igrač radi ono u čemu je najbolji. To je tajna njegovog velikog uspeha", naglasio je Vagner.
Baš zato je uživao dve godine u Tuluzu Tobijas Vagner. U eri sve bržeg rukometa, jednostavno teško igrači kao on prolaze. Već na oko ih otpišu, bez da ih vide na terenu.
"Iskreno nije više tako lako naći tim za igrača poput mene jer većina ekipa ne koristi pivota kao što su to radili pre 10 godina. Mnogi treneri kažu u redu on je jako dobar pivot, verovatno je ofanzivno među pet najboljih na svetu, ali ne mogu da ga koristim. Za mene je Raul idealan trener jer se ceo njegov sistem bazira na pivotu. Meni je potreban trener koji me koristi onako kako me treba iskoristiti. To je cela tajna", ističe Tobi, ali naglašava da se neke stvari polako menjaju.
"Sada se rukomet igra brzo i jedan na jedan, ali već vidite da se i to menja. Bekovi su sve viši i jači, ne toliko brzi, šutiraju sa devet i deset metara. Ako se to promeni opet će vam biti potreban još jedan pivot. Teško je reći, ali momci poput mene, Uriosa, Aginagaldea, mislim da ćemo se vratiti. Mada ne baš veliki kao ja, ja sam jako veliki!"
"Ne biste verovali kakve grozne poruke dobijam"
Probao je i da igra na manjim težinama, ali jednostavmo nije išlo. Ipak, baš to kako izgleda sprečava mnoge da shvate da je Tobijas Vagner neko ko može da doprinese na oba kraja terena.
"Već sam probao da igram sa 125 kilograma i igrao sam najgori rukomet u životu. Stvarno sam bio jako, jako loš. Sada održavam 133 kilograma i to mi je idealna težina. Mnogi ljudi ni ne znaju da ja igram i odbranu. U reprezentaciji nikada nisam u odbrani iz taktičkih razloga. Većina ljudi me je gledala samo u nacionalnom timu i onda šira javnost misli da ne igram u defanzivi. U Erlangenu su me takođe znali iz reprezentacije, pa ni tu nisam igrao odbranu. Ali recimo u Bregencu sam igrao 60 minuta svaku utakmicu, odbranu i napad i ušli smo u četvrfinale EHF kupa. U Limožu sam igrao po 45 minuta u odbrani i napadu. Neki ljudi su zaista iznenađeni kada vide da igram u defanzivi. Sada hoću da u narednih šest-sedam godina profesionalnog rukometa koliko se nadam da mi je ostalo da dokažem da igrač poput mene može da igra odbranu na najvišem nivou", ispričao nam je Tobijas Vagner.
A onda nam je otkrio i tamnu stranu toga. Iako ga veliki deo publike jako voli zbog neuobičajenog stila igre koji nas sve podseća na neki raniji rukomet, svašta doživljava zbog fizičkog izgleda.
"Morate da budete jako pametni da to uradite. Neću nikada biti brz kao Matijas Gidsel, ali mogu da budem lukav i onda igramo mentalne igrice. Problem je izgled na oko i to je problem. Zbog toga dobijam i mnogo uvreda na internetu. Ne možete da verujete kakve poruke dobijam ili komentare na fejsbuku. Nekada su zaista, zaista zlobni. Ne moramo ni da izgubimo. Kada igramo sa Nemačkom uvek je tu jedan čovek koji komentariše i piše jako, jako agresivne i povređujuće stvari. Ne želim da previše analiziram tu osobu, ali mislim da većina tih ljudi razmišlja ograničeno. Uvek su u životu ograničeni i u glavi imaju samo jedan način na koji stvari funkcionišu. Morate da izgledate na jedan način da bi se bavili sportom", ističe Tobijas Vagner, novi pivot Partizana.
Ipak većina ljudi staje na njegovu stranu, ali defintiivno ne govori lepo o stvarnosti u kojoj živimo to da čak i on kao dokazani profesionalni sportista dobija poruke pune mržnje i uvreda zbog fizičkog izgleda.
"Imam sreće jer sam rukometaš i uglavnom igram dobro. Većina ljudi me voli jer sam otvoren, razgovaram sa svim navijačima, nije mi problem da odem do navijača i kada izgubimo. Ja dajem sve na terenu, oni daju sve na tribinama i minimum što mogu da uradim je da odem i da se izvinim. Kada takvi komentarišu i pišu tako ružne stvari većina ljudi se javi i kažu da su to gluposti. 'Ko si ti da misliš da možeš da kažeš nešto tako osobi koja 10 godina igra za reprezentaciju Austrije i ima 150 mečeva? Šta si ti postigao u životu?' Ja sam u ovoj poziciji gde ljudi štite mene. Čak i ljudi koji me ne poznaju. Ali mislim da je veliki problem u našem društvu što se fizički izgleda posmatra pre karaktera većinu vremena. Što ljudi imaju mišljenje o nekome i pre nego što išta znaju o njemu."
Zna se šta je u Srbiji najbolje!
Morali smo da ga pitamo i za najbolniju temu za nas, pobedu Austrije nad Srbijom u poslednjem kolu grupne faze prethodnog Evropskog prvenstva, kada je taj poraz izbacio Srbiju sa takmičenja.
"Dva su razloga što smo bili motivisani. Prvo jer što smo mogli da prođemo u drugi krug da smo pobedili Srbiju sa pobedom od četiri razlike, da je uz to Španija pobedila Nemačku. Drugi razlog je to što nam je pobeda nad Srbijom omogućila da budemo povlašćeni u žrebu za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo", istakao je Vagner i otkrio da je probao sve da uteši slomljene srpske reprezentativce: "Ostao sam do dugo, dugo, dugo u noć sa srpskim igračima jer mnogo njih jako dobro poznajem. Dugo sam bio sa njima."
Morali smo i na kraju da ga pitamo za možda i najbitnije - koliko je bolja srpska hrana u Beogradu u odnosu na Beč i u čemu najviše uživa?
"Mnogo je bolja jer je ovde originalna. A najbolja stvar za mene je deset ćevapa u lepinji sa kajmakom i ajvarom uz šopsku salatu. Idealno!"
Pa nadamo se da će u "Pioniru" 10. decembra pasti Fihse, a da će onda sjajni Tobijas Vagner to lepo proslaviti - uz deset ćevapa u lepinji sa kajmakom, ajvarom i šopskom! Vidimo se na Ligi šampiona!
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: