U „beli sport“ se zaljubila još kao dete i već sa sedam godina je teniski reket postao njen omiljeni rekvizit od kog se ne odvaja. Ljubav Petre Drezgić prema tenisu najbolje ilustruje priča njene mame da je često kao mala umela da kaže da je „najlepši miris na svetu miris teniske loptice“. A kada se ljubav prema sportu živi i diše, onda ni svakodnevni treninzi dva puta dnevno ni odlasci na teren u pola šest ujutru ne padaju teško. Upravu tu ljubav i posvećenost prepoznala je i kompanija Mozzart koja je uvek pouzdan dubl partner mladim talentima pa je i Petru dodala na listu svojih asova.

„Tenis je moj san još od kad sam bila mala i uvek sam pričala kako ću da igram sa Novakom Đokovićem i Serenom Vilijams, koja mi je bila prvi i jedini idol“, započinje Petra priču o svojoj najvećoj ljubavi i objašnjava kako se ona dalje razvila u želju da upiše koledž u Americi, u čemu joj upravo bavljenje tenisom može pomoći. „Trudim se da balansiram školu i tenis istovremeno. U početku mi je bilo teško da uskladim obaveze, ali uz dobru organizaciju sve može da se postigne. Dobro mi ide, nastavnici imaju razumevanja i izlaze mi u susret. Jeste veliki teret, često se odričem i rođendana i izlazaka sa društvom, ali iskreno ne smeta mi to jer mi je tenis prioritet“, objašnjava petnaestogodišnjakinja kojoj bi na zrelosti i mentalnoj snazi pozavideli i duplo stariji od nje.

Mozzart (3).JPG
promo/Branko Starcevic 

Petrin glavni cilj je da uspe u tenisu i upiše se u prvih deset na listi. Ističe da je ovaj sport igra uma i da moraš da budeš potpuno uključen i fokusiran jer na terenu ne rade samo mišići. Ona je kroz bavljenje tenisom naučila da brzo razmišlja i donosi odluke u trenutku. Unapredila je reflekse i fizičku snagu, ali smatra da je to u drugom planu u odnosu na ono što je primarno kada uzme reket u ruke, ali i kada ga nakon meča odloži – mentalnu spremnost.

„Tenis je sport u kome ima i dosta uspona i dosta padova, nepredvidivo je i nikad se ne zna. Jedino možda Novak Đoković, Serena i ostali mogu da budu deset godina prvi, ali uvek će se to menjati, nikad ne znaš ko će koga pobediti, da li će ti dan biti dobar ili loš, moraš uvek sam sebe da spašavaš. Poraze prihvatam, ali uvek nastavljam dalje i trudim se da sledeći turnir, sledeći meč, sledeći poen uvek bude bolji od prethodnog“, ističe mlada teniserka koja, iako najviše voli da igra na betonu, sanja da oseti vimbldonsku travu.

Mozzart (2).JPG
promo/Branko Starcevic 

Iako postoje podaci da čak 99 odsto dece nema talenat za sport kojim se bave i da bi više uspeha postigli u nekoj drugoj disciplini, Petra je među onim retkim srećnicima koji su još u detinjstvu umeli da prepoznaju u čemu su dobri i gde su „na svom terenu“. Podrška i smernice roditelja bili su joj od neizmernog značaja, a Petra još jednom naglašava koliko je važna i pomoć koju dobiješ od onih koji, kako ona kaže, „nisu u obavezi da ti pomognu“.

„Mnogo mi znači pomoć kompanije Mozzart jer znam da je, pored trenera, porodice i prijatelja, još neko uz mene i jako sam zahvalna na tome“, poručuje Petra i obećava da će se potruditi da dokaže da je vredna ukazanog poverenja i podrške.