Novak Đoković je sada najbolji teniser u istoriji, a tenisom su se bavila i njegova braća. Đorđe je sa 11 godina otišao u Nemačku u akademiju Nikole Pilića. a sada se u emisiji "Preživeli" na "K1" televiziji prisetio kako je bilo igrati tenis. Govorio je koliko mu je bilo teško da sa 11 godina postane samostalan, ali i o tome kolika je težina Novakovog ime.a 

"Sa 11 godina sam otišao u Akademiju Nikole Pilića u Nemačkoj, gde sam proveo nekoliko godina. Tamo sam shvatio šta je to biti Novak pre svega, biti uspešan, kako ljudi to gledaju. Na koji način sagledaju i čitavu porodicu. Ja sam tada bio jako mlad, željan sporta, uspeha i meni je najveća ljubav u tom trenutku bila tenis i po ceo dan sam provodio na terenu", rekao je Đorđe. 

On je i dalje u tenisu i prethodnih godina je bio prvi čovek Serbia i Srpska Opena, a kaže da mu je ljubav prema tenisu urođena i da nema mnogo veze sa starijim bratom. 

"Nisam tenis zavoleo zbog Novaka, već što bi moji roditelji rekli, još dok sam bio u kolicima, a onda kada sam prohodao su mi dali reket u ruke. Još kao mali sam udarao lopticu o stepenice ili u zid. Tenis je stvarno moja prva emocija, toliko mi je dao u životu i to nikada neću zaboraviti. Zahvaljujući tenisu danas imam sve. Naravno, Novakov uspeh je samo pomogao svemu tome da ja razvijem takmičarsku emociju prema tenisu. Jeste bilo teško i izazovno, ne mogu da kažem da sam do te neke 16. godine imao neki pritisak. Uživao sam u svemu tome, u pažnji, uspesima i porazima, jer sam se borio za sebe. Nisam nikada pritisak gledao iz perspektive da je nešto moram da uradim, da bi opravdao prezime Đoković ili to što dolazim iz jedne takve porodice, već sam gledao to kao podsticaj da razvijem sebe i postanem neka svoja ličnost2m istakao je on. 

MN Press, Instagram/saskaveselinov/screenshot saška veselinov đorđe đoković

Mnogi su pretpostavili da bi između braće moglo da dođe do rivalstva, ali se to nikada nije desilo. Žal za karijerom postoji, ali nikako ljubomora na račun brata. 

"Na njega sam u životu uvek bio samo ponosan i nikada ga nisam gledao kao rivala. Žudeo sam da postignem ono što je on uradio, ali uvek sam verovao da mogu bolje i više od njega. Sreća što nisam ostao u tenisu duže, jer bi morao da prestanem da mislim tako, zato što je on osvojio sve što se može osvojiti i u karijeri i u godini tokom najboljih sezona. Tenis sada igram, uglavnom kada me Marko natera. U tim trenucima dok igramo, osećam se jako emotivno, jer mi je na terenu predivno. Ipak, sutradan se probudim sa bolovima i grčevima, i tada shvatim da je profesionalni sport nešto izvan mog domena", ističe on i naglašava da je to što na brata nije ljubomoran pre svega stvar kućnog vaspitanja. 

"Roditelji su nas tako vaspitali, da ne gledamo jedni drugima u dvorište. Nas trojica smo jako bliski i poštujemo jedni druge, svako je u svojoj sferi uspeo u životu. Stvorio je nešto svoje, mislim da je to jedan veliki uspeh cele porodice i pre svega naših roditelja na njihovom usmeravanju. Upravo zbog tenisa i tih proputovanja smo nas trojica to što jesmo danas. I dan danas, da mi neko ponudi da menja nešto, ne bih menjao ništa."

BONUS VIDEO: 

MONDO/Slaven Petković Đorđe Đoković i Draško Milinović na konferenciji za medije