Japanac Danijel Taro u intervjuu za MONDO pričao o pobedi nad Novakom Đokovićem, kako je kada David Ferer poludi, odrastanju od SAD, preko Japana do Španije i nastupu na Srpska openu u Banjaluci.
Poleo je Srpska open, a teniseri iz svih delova svijeta nisu krili oduševljenje nakon dolaska u Banjaluku. Jedan od njih, Japanac Taro Danijel postao je pravi hit nakon fotografije iz jednog od banjalučkih restorana. Njegova fotografija sa ovalom punim mesa sa roštilja postala je viralna i izazvala brojne komentare na društvenim mrežama, ali mnogi ne znaju da je on jedini učesnik Srpska opena koji ima pozitivan skor u duelima sa Novakom Đokovićem.
Taro je u intervjuu za MONDO govorio o Novaku, velikim teniskim veličinama s kojima je radio, odnosu sa srpskim teniserima i zašto se iako je rođen u Njujorku ne oseća kao Amerikanac.
"Pre nego što sam došao počeo sam malo više da istražujem o zemlji i istoriji, jer sam znao da se svašta dešavalo. Došao sam ovde i vidim da imamo veliki teniski turnir u zemlji koja je toliko propatila, to je ispiracija ne samo za BIH nego za čitav svet. Veoma uzbudljivo je što sam ovde, gde ranije nisam bio", počeo je razgovor, a onda se osvrnuo i na Banjaluku i lokalnu hranu, zbog koje je postao hit pred početak Srpska opena.
"Grad mi se sviđa, jako je tih, a veoma je interesantan. Video sam crkvu, džamiju, tvrđavu i vidim da je ovo multireligijsko mjesto, to nekada može da znači i konflikte, ali i bogatu istoriju. Svidela mi se i reka i hrana. Ljudi su jako ljubazni, vidi se da su posvećeni svojim dnevnim rutinama, ali iznenadilo me koliko dobro pričaju engleski. Voleo bih da ljudi u Japanu ovako dobro pričaju engleski", počeo je razgovora sa novinarima MONDA iz Banjaluke Japanac.
Priznaje da turnir na kojem igra Novak Đoković, nije bio jedini razlog zbog kojeg je stigao ovde, ali nakon dobrih iskustava na turniru u Beogradu odlučio je da dođe u grad na Vrbasu.
"Ja sam upao u glavni žreb ovde u Banjaluci, a istovremeno imate turnire u Barseloni i Minhenu, ali ja nisam mogao baš da biram, već idem tamo gde sam upao u glavni žreb. Igrao sam u Beogradu poslednje dve godine, znao sam da isti ljudi organizuju ovaj turnir, Novakogvog brata Đorđa znam, on je direktor turnira, praktično je sve isto kao u Beogradu i znao sam da će mi ovdje biti lepo“.
Japanac Taro Danijel izdvaja se od ostalih učesnika Srpska opena, jer je jedini igrač koji ima pozitivni skor sa najboljim teniserom sveta.Novaka Đokovića savladao je u martu 2018. na Indijan Velsu i tako ispisao stranicu istorije koju želi da sačuva.
"Šalim se sa drugim igračima i ostalima, ako dođem u situaciju da treba da igram sa Novakom ja ću da se povučem. Isfoliraću povredu ili tako nešto i zadržaću taj bolji skor u mečevima sa Đokovićem", rekao je uz osmeh Taro.
Priznaje da je Novak tada imao loš dan i da nije bio dovoljno spreman nakon dvomesečne pauze nakon Australijan opena i hirurškog zahvata zbog problema sa laktom, ali tu pobedu, verovatno najveću u karijeri, niko ne može da mu oduzme.
"Bio je to zanimljiv meč, on je očigledno imao loš dan, mučio se s povredom da se vrati na svoj nivo. Inače, kada igrate protiv tih velikih igrača nije to baš da vi imate fantastičan dan, takođe je do toga da vraćate loptice i čekate da vidite da li on ima loš dan. I onda je na vama da ga naterate da tako i ostane, da se loše oseća, da to ostane njegov loš dan. Tada kada smo igrali nisam bio dovoljno ni zreo, nisam ni bio svestan šta sam ja to uradio da dođem do pobede. U međuvremenu se to promenilo, sazreo sam proteklih godina. Sada kada ostvarim tako neku veću pobedu, znam šta radim, dok je kod Novaka bilo samo da vraćam loptice. Ja sam se mučio, ali se Novak tada još više mučio, bio je to težak meč. Ali mogu zauvek da ponavljam – pobedio sam Novaka Đokovića. On je najbolji u istoriji!"
Tokom svoje karijere imao je mnoge uzore, jedno vreme bio je to Rodžer Federer, ali istinski se divi srpskom teniseru.
"Moji idoli su se menjali. Poštujem sve njih zbog drugačijih stvari, svako ima nešto. Federer očigledno ima tu estetsku lepotu igranja tenisa, ali Novakova disciplina... Isto tako i njegova doslednost u onome što radi van terena. Nije to samo da li si u pravu ili ne, bez obzira na to, znam da je teško jer je on slavna ličnost, ali poštujem ga jer on drži do svog, radi nešto što bi neko smatrao riskantnim i drži i brani svoja uverenja. Tu je i način života, njegova ishrana , fizička sprema, kada ga vidiš u teretani sve je precizno i dinamično, to je nešto čemu se divim i na šta mogu da se ugledam".
Pored imena Tara Danijela je japanska zastava, ali i mesto rođenja Njujork. Rođeni Njujorčanin sa samo nekoliko meseci odselio je sa roditeljima u Japan, a sa 13 godina preselio je u Španiju, gde je praktično krenuo da gradi karijeru.
"Nikada nisam voleo život na jednom mestu i zahvalan sam što sam imao tako jedinstven život. Isto tako nekada osećam anksioznost jer znam da ću kada završim karijeru morati da budem duže na jednom mestu. Da li ću biti mentalno ok s tim, da li ću se prilagoditi svemu, o tome ponekad razmišljam. Generalno, mislim da sam srećan i da su moji roditelji napravili jako dobar posao jer su sve vreme bili uz nas dok sam išao tamo-ovamo. Sada to vidim kao oružje, kao neku supermoć. Deset godina sam živeo u Španiji i tečno govorim španski, mnogo lakše i zabavnije mi je na turu. To je nešto s čim azijski igrači imaju problema. Ne znaju toliko strane jezike, moraju da provode vreme sa uskim krugom ljudi, a ja uživam na turu sa različitim ljudima iz svih zemalja. Mnogo toga sam naučio na turu i verujem da će mi to koristiti kada završim karijeru. Ali da je bilo ludo, bilo je sa tim selidbama. Čak i kada sam živeo u Japanu , dva puta smo se selili", kaže Danijel i nastavlja:
"Kada je bio kovid i kad sam četiri meseca bio u Japanu uživao sam. I sam sam iznenadio što mi se to sviđa, što ne moram da jurcam na letove. Ovo što mi radimo je prilično ludo. Mi smo srećni što radimo ovo, ali pomalo je i nezdravo".
U svojoj karijeri imao je priliku da uči na akademiji Davida Ferera, a potom i da radi sa Svenom Grenefeldom, poznatim holandskim trenerom koji je trenirao brojne svjetske zvezde poput Monike Seleš, Meri Pirs, Karolin Voznijacki, Grega Rusedskog, Tomija Hasa, Ane Ivanović...
"Ja kao teniser sam proizvod svoh mojih trenera. Npr. Hoze Altur me je trenirao dugo. Bio je jako zeznut, strog. Mnogo toga sam naučio, ali došlo je vreme kada sam odrastao da neke stvari radim drugačije kako bih napredovao. U to vreme došao je Sven i praktično me naterao da budem drugačija verzija sebe, to je bilo neophodno, ne nužno da napredujem na listi, već i samo da održim postojeći renking. Morao sam da se prilagođavam na nove okolnosti."
Taro je otkrio kako je bilo raditi sa Davidom Fererom, trostrukim osvajačam Dejvis kupa.
"Ferer je provodio dosta vremena sa mnom. Uh, on je malo 'lud', strašan je kada trenirate s njim, u smislu bojiš ga se. Trenirao sam i sa Rafom i sa Novakom, ali sa Fererom je to nekako najintenzivnije. Ako napraviš previše grešaka on poludi, naljuti se na tebe. Ali drži te oštrim i fokusiranim", otkrio je Taro i dodao:
"Isto tako dosta sam bio u komunikaciji sa Nišikorijem, koji je totalno drugačiji od Ferera. On je mnogo opušteniji na terenu, ali u isto vreme kod obojice je tu vredan rad, obojica su sjajni ljudi, možda nećete da se oduševljavate njima, ali imaju konstantan rad, pa i kada ne ide najbolje. Niže rangirani igrači imaju taj momenat da mnogo rade, postignu nešto i prorade emocije, a kada ne ide odmah padnu. Ali veliki igrači održavaju taj nivo i tu je ta razlika".
U januaru je napunio 30 godina, ali vjeruje da je daleko od kraja karijere. U prilog tome ide i činjenica da igra praktično najbolju sezonu u karijeri, i to nakon porodične tragedije koju je doživeo prošle jeseni, kada mu je umrla majka. Tokom 2023. u Meksiku je kao kvalifikant savladao Kaspera Ruda i tako upisao prvu pobjedu nad Top10 igračem. Nakon toga u Indijan Velsu je pobijedio Matea Beretinija, u Majamiju je savladao Aleksandera Zvereva.
"Uvek sam vjerovao da će moj vrhunac doći nešto kasnije, jer mi je fizička sprema i moje telo takvo. Ako ne budem imao povreda, mislim da mogu da budem još sedam, osam godina na dobrom nivou, uz čak neki napredak. I mislim da napredujem, to pokazuju i rezultati. Za razliku od one pobede nad Novakom, sada sam znao zašto sam pobedio Beretinija, Kaspera, Zvereva... Kada sam pobedio Novaka nisam imao pojma šta sam uradio da se to desi. Sada je tu pet godina iskustva. Mislim da su najbolji rezultati tu i oni tek slede".
Prošle godine na Serbia openu u Beogradu pobedio je Dušana Lajovića, potom i finalistu ovogodišnjeg mastersa u Monte Karlu Holgera Runea, da bi ispao od Andreja Rubljova, koji je tada osvojio Serbia open, a ove nedjelje osvojio i Monte Karlo.
"Srpske igrače poput Lajovića i Krajinovića znam odavno još sa čelendžera, to su mi prijatelji. Obojica su jako talentovani i tako čisto udaraju lopticu. Ponekad poželim da ja tako čisto udaram lopticu. Tu je i Međedović, on je baš snažan. Ono što sam primetio kod igrača iz Istočne Evrope je da su tako snažni. Jednostavno tu je ta snaga, čvrstina kostiju koja je čini mi se 50 odsto veća nego kod mene, na primer. Ali su i mentalno snažni, oni su pravi borci i nikada ne odustaju. Rubljov i Rune su neverovatni, a tu je ta njihova konstantnost, pobeđuju iz nedelje u nedelju, ne vidim da gube mečeve kao favoriti“, rekao je Taro.
Na Srpska openu igraće protiv Aleksa Molčana, slovačkog tenisera kojeg sada trenira Marijan Vajda, dugogodišnji trener Novaka Đokovića.
"Molčan je mnogo napredovao poslednjih godina, posebno otkad je sa Vajdom. Igrao sam prošle godine u Dubaiju, ali u potpuno drugačijim uslovima. Igrali smo na tvrdoj podlozi, po vrućini, a ovde je kišovito, lopte će da budu mokre i teške. Biće to fizički zahtjevan meč, a on je težak protivnika. Levak je, pa kao svi levaci dobro otvara teren. Očekujem dosta dugih razmena na meču. Respektujem njegove uspehe, stiže do polufinala, igra seriju 500, izazovan i težak protivnik. Pripremio sam se najbolje što mogu pa ćemo videti šta će biti", zaključio je Danijel razgovor za MONDO.