Novak Đoković doživeo je najteži poraz u karijeri 2010. godine. U četvrtfinalu Rolan Garosa izgubio je od Jirgena Melcera (Austrija) i to posle velikog preokreta, vodio je sa 2:0 u setovima, pa je naredna tri izgubio (3:6, 2:6, 6:2, 7:6, 6:4). Posle tog meča srpski teniser je bio uništen, do te mere da je rekao da je odlučio da se povuče iz tenisa i da završi karijeru.
Bio je besan, rekao je da mu je dosta svega. Taj njegov potez i način razmišljanja posebno je analizirao Bili Openhajmer, pomoćnik poznatog američkog pisca Rajana Holideja, autora koji je imao bestseler sa knjigom "Prepreka je način". Sproveo je detaljnu analizu svega kroz šta je Novak tada uradio iz stručnog ugla.
"Njegov trener Marijan Vajda ga je tada pitao zašto je počeo da se bavi sportom. Shvatio je da je problem fokus na rang, rekorde, titule i očekivanja, Đoković odgovorio da je 'mentalno na veoma lošem mestu'. Onda je malo razmislio o Marijanovom pitanju i setio se kako je kao dete voleo da drži reket u rukama", počeo je Openhajmer analizu.
Prvo se fokusirao na razgovor Đokovića i Vajde u tim momentima. "Pitao ga je da li i dalje voli to, kada je dobio potvrdan odgovor i kada mu je Novak rekao da 'voli to i dalje, bez obzira na to da li je grend slem finale ili trening, da voli da igra'. Objasnio mu je Vajda tada da upravo to treba da bude njegov izvor energije i da ostavi na stranu razmišljanja o titulama, rang listama i očekivanja i želje drugih i predložio mu je da uzme nekoliko nedelja odmora."
Upravo to je Novak i uradio, otišao je na odmor, ali to nije dugo trajalo. "Već narednog jutra je ustao i imao je veliku želju da uzme reket, otišao je na teren. I sam je Novak izjavio da se posle tog momenta nikada nije okrenuo nazad."
Šta se posle toga dogodilo? Ta 2011. godina bila mu je najbolja u karijeri, prethodnu je završio osvajanjem Dejvis kupa i postao je nepobediv, dobio je 43 meča u nizu, osvojio tri grend slema, prvi Vimbldon u karijeri, završio je 2011. kao prvi na rang listi. "Počeo sam da igram slobodno, postao sam opet taj klinac koji sam bio kada sam počeo da se bavim tenisom", prisetio se Đoković.
Kako to izgleda iz stručnog ugla, objasnio je Bili. "Postoji reč za to, zove se autotelik, to je kao dete koje se bavi nečim reda radi. Nastalo je od grčke reči auto što znači sam i telos, što znači kraj. Za razliku od nekoga kome su fokus titule, rekordi, očekivanja, za autotelika je rad sam po sebi pobeda. Možete da kontrolišete uloženi trud i rad, ne i ishod. Rajan mi je jednom prilikom rekao da je to nešto što moraš da voliš, da dovedeš sebe na mesto gde je rad sam po sebi pobeda i da je sve preko toga nagrada", pojašnjava Opehnajmer.
Nastavio je da pojašnjava i šta je tačno autotelik. "Kada čujete tu reč autotelik, to su ljudi koji svoj posao opisuju kao igru, vole to što rade i prave grešku kada misle da je to blagostanje u svakom trenutku."
Nastavio je da objašnjava na šta tačno misli. "Jedan od mojih omiljenih autotelika je Rodni Malen, čuveni skejter koji i dan danas vozi skejt. On je objasnio da postoje dani u kojima jednostavno ne želiš da izađeš napolje, osećaš bol, osećaš da ne praviš nikakav napredak, osećaš se poraženo. Upravo to je priroda ljubavi, pojavi se mržnja i bol i to je taj magnetizam koji te ustvari privlači."
Spomenuo je i nedavno završeni Vimbldon na kom je Karlos Alkaraz pobedio Đokovića. "Videli smo momenat kada je Novak u naletu besa razbio reket i posle meča je priznao da će mu biti potrebno vreme da preboli poraz. To je priroda te ljubavi, mora da postoji malo mržnje i bola. Rodni je rekao da je video mnogo talentovanih ljudi koji imaju mnogo toga, ali da nemaju taj osećaj ljubavi da nešto rade samo zato što tako treba", zaključio je Bili Openhajmer.
BONUS VIDEO: