Đorđe Đoković, mlađi brat Novaka Đokovića, govorio je o tome kako je zavoleo tenis i o odnosu sa bratom Novakom, ali i o svojoj teniskoj karijeri. Dugo je smatrano da je on čak i talentovaniji od starijeg brata, ali je povreda sprečila da napravi bolju karijeru. Upravo tu tvrdnju o najtalentovanijem, najmlađem Đokoviću svojevremeno je izneo i njihov otac, Srđan. "Đole je bio veći talenat od Noleta. Ali... Ja zaista nisam više imao snage za ponavljanje te priče. Najstariji sin mi je uzeo snagu", rekao je Đoković senior, sa aluzijom na ogromnu borbu čitave porodice za to da Nole uspe.
Kada se osvrne ka svojim teniskim danima, Đorđe kao prelomni momenat karijere ističe duel na čelendžeru protiv tenisera iz Hrvatske. Da se tada ruka nije stegla, ko zna kojim bi putem krenula karijera Đorđa Đokovića. "U periodu između 11. i 15. godine sam imao puno uspeha, veliki broj odigranih mečeva i dosta pobedae. Kasnije su krenuli neki manji pehovi, rupture mišića, zbog kojih je svaki povratak na teren bio je težak i izazovan. Sećam se, igrao sam čelendžer, protiv jednog hrvatskog tenisera, gde mi je bilo jako važno da dobijem taj meč, kako bih pokrenuo sebe. To je onaj period kada sam trebao da probijem tu neku barijeru. Imao sam dve meč lopte, i u tim trenucima mi se ruka stegla, počeo sam jako da se tresem. I dan danas mogu da se setim tog trenutka. Na kraju izgubio taj meč", rekao je Đorđe Đoković.
On je otvorio dušu i o brojnim povredama koje su ga snašle i sprečile da svoj talenat pretoči u kvalitet u seniorskom tenisu. Jednostavno je posle svega počeo da sumnja u sebe i povratka nije bilo. "Tri godine pre nego što sam prestao da se bavim tenisom, nakon svih tih povreda i vraćanja, počeo sam da sumnjam u sebe. Nije mi bilo posle lako na terenu, posebno da se izborim sa samim sobom. To je taj pritisak koji sam nabio sam sebi, da moram da pobedim svaki meč i da odem dalje. Mislio sam da ako sa 18 godina nisam među prvih 200 na svetu, da je to katastrofa. Međutim, to nema nikakvog smisla, jer danas imamo neke tenisere koji tek posle koledža počinju da prave rezultate. Tako da, imam puno lepih i ružnih momenata, ali mislim da sam uspeo da izvučem pouku", istakao je on.
Najproblematičnije od svega bilo je koleno, koje je puklo kada je jednom prilikom udario u zid. "Imao sam jaku tešku povredu kolenu. Udario sam kolenom o zid. Bio sam u Pragu u bolnici, gde sam od nekoliko lekara dobio loše komentare, da više neću moći da se bavim profesionalnim sportom. Posle su došli i drugi komentari, gde mi je rečeno da postoji određeni period oporavka, ali da će moći sve to da se stabilizuje. Međutim, u tim trenucima, meni je svašta prolazilo kroz glavu. Razmišljao sam da li još jednom mogu da se vratim na teren, da se oporavljam od povrede i opet da krećem iz početka. To mi je bilo jako teško. Tada sam odlučio da želim da radim nešto drugo. Zahvalan sam sebi na toj odluci, što sam se povukao iz tenisa na vreme i oprobao se u nečemu drugom, presrećan sam gde me je život odveo", istakao je mlađi brat Novaka Đokovića.
Često smo mogli da čujemo da je bio talentovaniji i veći potencijal od brata, a u tome ipak ima i istine. Kako kaže, neke stvari su mu išle lakše nego najboljem teniseru ikada. "Talent je nešto što ljudi sagledavaju iz više aspekata. Ono što ja mislim, u odnosu na Novaka, meni je nekako sve dolazilo sa lakoćom. Od trenutka kada sam prvi put uzeo reket, mene više niko nije morao da uči tenis, ja sam se srodio sa tim reketom. Ne samo u tenisu, već i u drugim stvarima u životu, imam tu sreću da uvek pronađem put do uspeha ili izlaska iz neke teške situacije. Mogu da kažem, da je to neki ljudski talenat koji ja imam i koji moji roditelji potenciraju da imam. Oni su to fokusirali na tenis, ali kako vreme odmiče vidim da to mogu da upotrebim i u drugim sferama života", završio je on.
BONUS VIDEO: