Rafael Nadal vrlo verovatno je odigrao poslednji meč u karijeri na pariskoj šljaci. Bilo je svega i svačega, od fudbalske atmosfere, pa do jasne slike gde je Španac trenutno... Od izveštača MONDA sa Rolan Garosa Nemanje Stanojčića.
Rafael Nadal verovatno je odigrao svoj poslednji meč u karijeri na Rolan Garosu, izgubio je od Aleksandera Zvereva. Najavio je da ne želi da "svira kraj" i da hoće da sačeka sledeću sezonu, mada po ovome što se videlo na krcatom stadionu "Filip Šatrije", čeka ga praktično (ne)moguća misija u narednih godinu dana. Koliko god da se on trudi, želi, pokušava...
Ovako nešto nikada nisam video na pariskoj šljaci, još od izlaska, pa sve do poslednjeg poena i emotivnog obraćanja ceo stadion bio je na strani Nadala. Dobro, možda malo i preterujem, ali teško da je bilo previše ljudi koji su podržavali Nemca. Moglo je to da se vidi vrlo brzo i jednostavno. Kada god bi Španac dobio poen, na tribinama je "gorelo", aplauzi, ovacije, kao da je na terenu najbolji francuski teniser ikada. A, kada bi Zverev osvojio poen ili gem, skoro pa potpuni muk. Poneki aplauz, više iz kurtoazije.
Igralo se pod zatvorenim krovom, tako da su bili uključeni reflektori usred dana, a sve to doprinelo je da atmosfera bude još bolja. U nekim momentima podsećala je na fudbalsku. Posebno u drugom setu kada je Rafa napravio brejk, poveos sa 4:2 i kada se kretao kao tinejdžer po terenu. Nije to dugo trajalo, pošto je nemački igrač brzo vratio brejk, pa je spasao dve brejk lopte i onda u taj-brejku stavio tačku i poveo sa 2:0. Bilo je jasno već tada da je sve gotovo i da samo čudo može da spreči pobedu igrača koji je po rangu bio favorit, ali ako pitate publiku, samo jedan čovek je favorit na šljaci u Francuskoj.
Doveden je i orkestar, grupa od nekoliko momaka svirala je trube, jedan je imao i bubnjeve i po njihovim taktovima navijalo se za Rafu. Dva udarca u bubanj, pa serija aplauza i onda pesma "Ole, ole Rafa, Rafa" i tako u krug. Pokušavali su navijači i da ometaju Zvereva, posebno kad servira, ni takvi potezi nisu uticali na njega. Par puta se bunio kod sudije i to je bilo to.
Meč se možda završio porazom, ali gledanje Rafe kako igra na šljaci Rolan Garosa zaista je jedno neverovatno iskustvo. Atmosfera, energija, podrška. Da nisam bio na tribinama i da nisam znao da se nalazimo u Parizu verovatno bih mislio da se nalazimo usred njegove Majorke i da su oko nas samo Španci. Tako je delovalo...
TUŽNA RAFINA SLIKA
Nadal je jedan od najboljih igrača u istoriji tenisa i tu nema nikakve dileme. Osvojio je 22 grend slema, 14 na pariskoj šljaci i zaveštanje koje ima i sve što ostavlja iza sebe je nešto o čemu će pričati i prepričavati generacije koje dolaze, ali je možda vreme i da tu stane.
Možda ste i vi primetili kraj TV ekrana, možda i niste, ali je ovo danas bila jedna tužna slika velikog šampiona. Zašto? Zato što nije imao ama baš nikakvu šansu da prođe Zvereva u prvom kolu grend slema. Da li je mogao da dobije set? Da, definitivno. Da li bi prošao prvo jedno, dva ili možda tri kola da nije na startu igrao sa jednim od favorita? Verovatno bi. Međutim, nije u tome stvar. Poenta je da nije bio ni blizu ulaska u samu završnicu, a kamoli da se bori za pehar. Daleko je od onog nivoa koji je prikazivao kada je dominirao na šljaci.
Nema više tog faktora straha, uostalom Zverev je dobio prvi gem na meču i to tako što je napravio brejk. U taj-brejku kada se meč lomio Rafa je u više navrata pokušavao da skraćuje lopticu i da igra drop-šotove i to je najčešće u tenisu pokazatelj da nedostaje snaga i energija. Publika je pokušavala na sve načine da ga vrati i u nekim momentima je u tome uspevala. Delovao je Rafa u nekim gemovima kao čovek sposoban da dogura daleko i da pobedi, pa bi onda samo "nestao" sa terena.
Jedan od primera bio je gem na početku drugog seta koji je odigrao savršeno, kao nekada. A, dva minuta kasnije forhend na sredini terena, čista strana, mogao je da bira šta da radi, pa je loptica završila daleko u autu. Previše oscilacija, nedostatak snage. Kao što je jedan kolega prokomentarisao "Rafa deluje kao da je izgubio bar jednu brzinu". Da li samo jednu ili više od jedne, ko zna, ali sa 38 godina nije blizu onog igrača koji je bio strah i trepet kad izađe na zemljanu podlogu na bilo kom turniru, a kamoli na Rolan Garosu.
Potvrdio je da će igrati na Olimpijskim igrama koje se igraju na istom ovom terenu, propustiće Vimbldon i hoće da vidi da li će možda da igra opet dogodine. Lični utisak i osećaj po onome što sam video je taj da je možda došlo vreme da "okači reket o klin".
Rafa, možda je vreme za kraj...
(MONDO - Nemanja Stanojčić)
BONUS VIDEO: