Novak Đoković je tokom razgovora sa srpskim novinarima u Parizu odgovorio i zašto i dalje igra tenis i šta ga najviše motiviše. Od izveštača MONDA sa Rolan Garosa Nemanje Stanojčića.
Novak Đoković napunio je 22. maja 37 godina i bez obzira na to, za njega godine zaista deluju kao da su samo broj. Kako drugačije da se objasni to što je u dva uzastopna meča na Rolan Garosu proveo na terenu više od 9 sati i uspeo je da dobije oba. I to sa setom zaostatka i pet setova, pali su prvo Lorenco Museti, a onda i Fransisko Serundolo.
Imam zaista tu čast i privilegiju da kao izveštač MONDA budem na licu mesta i baš zato sam mu postavio jedno pitanje na koje me zanimalo šta ima da kaže. Jednostavno, ni mi novinari više nemamo reči kojima možemo da opišemo to što Nole uspeva na terenu. Kako je glasilo pitanje? Prosto - kako mu ovo uspeva? Odgovor je trajao više od pet minuta.
"Od svoje šeste-sedme godine sam posvetio tenisu svaki dan. Ovom životu, teniskom, koji obuhvata mnogo stvari, jer sam u pojedinačnom sportu i mene niko ne može da odmeni i zameni. Moram svakodnevno da se pojavim u svom najboljem svetlu na svakom treningu. Ne propuštam nijedan oporavak, da konstantno motivišem sebe, jedno je kada te drugi motivišu i podržavaju i daju ti podstrek i to osećam i zahvalan sam. Počev od uže i šire familije, tima, ljudi, nacije, Srbije, Balkana i sveta. Svih ljudi koji mi daju podršku i daju mi da nastavim dalje", počeo je Novak.
Nije bilo ni potrebe, a ni šanse za neko dodatno pitanje. Videlo se po Novakovom licu da govori iz srca i da želi da kaže sve što ima. "Potpuno je drugo kada motivaciju moraš iz sebe da izvučeš. Posle svih godina i svega urađenog i postignutog. Nije lako ustajati svaki dan i imati ponovo tu neku bistrinu, jasnoću, želju da ponovo uradiš neke stvari po ne znam koji put. Jedan od glavnih razloga zašto se i dalje takmičim je to što volim i uživam u tome. To nije kliše, to je stvarno jaka emocija. I onda pored toga, treba da se poklope mnoge stvari u privatnom i profesionalnom životu da bi čovek mogao da izdrži toliko godina. Stav je značajan".
Došao je u deo karijere kada razmišlja o svemu, razne misli mu se motaju po glavi. "Svaki dan se pitam 'okej, da li ja želim nešto, koja je svrha toga, ciljevi, da li mi je to jasno, da li to stvarno želim istinski ili to neko drugi želi za mene pa ja to pratim'. To su pitanja na koja čovek uvek treba da odgovori. Meni se malo ta pitanja sada više vrzmaju po glavi više nego ranije. Pričao sam detaljnije o motivaciji, putovanjima i svemu tome."
A šta ga sada pokreće? Izgovorio je jednu reč sa posebnim osmehom. "Ovakvi trenuci su upravo oni o kojima sanjam, želim da ih imam i koji me guraju i inspirišu, da budem na Centralnom terenu grend slema, da igram pet setova sa 10 ili 15 godina mlađim tereniserima, da im pokažem da i dalje imam više snage i izdržljivosti od njih. To su stvari koje me dodatno nalože da nastavim dalje, da se tako izrazim."
Zato još ne razmišlja o povlačenju. "Kada osetim da sam igrački nadmudren do te mere da ne mogu da im pariram, tada ću da se povučem. U četvrtfinalu grend slema sam u 37 godina posle devet sati tenisa. Pokazujem da sam spreman, fizički izdržljiv da mogu da se takmičim sa tim mlađim momcima. Trenutno pošto sam na grend slemu nemam želju da stanem. Na terenu sam zbog povrede razmišljao da li da stanem, jer nisam znao kako će sledeći gem da izgelda. Nadao sm se, verovao da će se stvari poboljšati, ispostavilo se da se to i desilo. Bogu hvala na tome. Idemo dan po dan", zaključio je Đoković.
(MONDO - Nemanja Stanojčić)
BONUS VIDEO: