Srpski teniser Filip Krajinović (32) završio je karijeru ove nedelje, nakon što nije uspeo da se plasira u glavni žreb US Opena. Nekad veliki talenat našeg tenisa, rođen u Somboru, bio je jedan od najperspektivnijih tenisera u svom uzrastu, bio je đak prestižne škole Nika Boletijerija na Floridi i sa četiri titule u juniorskom uzrastu očekivalo se da napravi zaista veliku karijeru.
Kao i svi srpski igrači u poslednjih 20 godina, igrao je u u senci Novaka Đokovića i uspevao je da bljesne i da napravi značajne rezultate. U jesen 2017. godine na Mastersu u Parizu bio je prvi kvalifikant koji je stigao do finala za duže od pola decenije, pobedio je u polufinalu Džona Iznera, ali nažalost nije uspeo da osvoji titulu, jer ga je u borbi za titulu savladao Amerikanac Džek Sok.
Nažalost, u periodu svog najvećeg uzleta, 2017, povreda ga je sprečila da u januaru 2018. nastupi na Australijan openu, na kojem je kao i na drugim grend slemovima najdalje stizao tek do trećeg kola. Iste godine, u aprilu je izborio i svoj najbolji renking, 26. na ATP listi, nakon što je izgubio u dva seta u trećem kolu Indijan Velsa p otiv Rodžera Federera. I ostaće velika žal zbog povrede zbog koje je te godine preskočio i Rolan Garos zbog levog stopala, levog zgloba i povrede ruke.
I u sezonama nakon te Filip je znao da svladala velike i zvučne protivnike, poput tada aktuelnog polufinalistu Rolan Garosa Marija Čekinata na Australijan openu ili Davida Gofana i Danila Medvedeva na Indijan Velsu, na kojem je ipak 2019. stao u meču protiv Rafaela Nadala. Iste godine je u Americi pobedio i Stena Vavrinku, dogodine je pobedio i Andreja Rubljova, Dominika Tima, u Hamburgu je 2021. eliminisao i Stefanosa Cicipasa...
Nesrećan sam, nestala je moja igra
Sve te pobede, nažalost, nisu bile dovoljne za to da karijeru ukrasi velikim trofejom, jer 2022. nije uspeo ni u svom prvom finalu na travi, u Kvinsu, gde je eliminisao i Marina Čilića, pa u borbi za trofej pružio ruku boljem od sebe, Italijanu Mateu Beretiniju.
Poznat po svom dvoručnom bekhendzu, zbog kojeg su ga mnogi poredili sa slavnim Amerikancem Andreom Agasijem i zvali ga "somborski Agasi", Krajinović je znao da oduševi i u duelima protiv Novaka Đokovića. Sa najboljim igračem svih vremena tri puta je igrao u zvaničnim mečevima i jednom je uspeo i da ga savlada, i to na Novakovom turniru, "Serbia Openu", 2010, kada se Novak povukao nakon što je izgubio u prvom setu 4:6.
Duele protiv Novaka Đokovića vodio je i u Rimu 2020. i u Beču iste godine i iako je u njima gubio, znao je da tako oduševi potezima da mu se i najveći poklonio pred svima. Pogledajte kako je to izgledalo i kako je dobar teniser Filip Krajinović.
Nažalost, povrede, loša forma i niz problema na terenu nepovratno su oduzeli Filipu veštinu kojom je godinama bio komplikovan protivnik i najvećima. I zato je kraj najavio još prošlog proleća, u Parizu, ovim rečima:
"Lošoj seriji u mojoj karijeri nema kraja i teško mi sve ovo jako pada. Svašta mi prolazi kroz glavu, sto misli mi se vrti. Objaviću uskoro neke stvari u vezi sa mojom karijerom, za neke će možda biti neočekivano, ali uskoro će svi saznati. Da bih nastavio, potreban je veći rad, motivacija, tim ljudi... Dugo se već gubim i jako sam nesrećan na terenu. Sve teže pobeđujem i nestala je moja agresivna igra. To više nisam ja i sve počinje jako da me muči. Moje godine ne dozvoljavaju pauzu, jer bi posle svake bilo sve teže da se vratim. Iz ovih reči ste svi razumeli šta ću objaviti uskoro", rekao je Krajinović prošle godine, nakon poraza u duelu protiv Amerikanca Fransisa Tijafoa na Rolan Garosu. To što je tada najavio dogodilo se ovog avgusta i više Filipa sigurno nećemo gledati u profesionalnom tenisu.
Krajinovićeva poruka za kraj
"Zdravo svima, potičem iz malog grada na severu Srbije, Sombora. Tenis je u mojoj porodici uvek bio deo svakodnevnog života; moj otac, brat i oba strica odrasli su na terenima Teniskog kluba Žak Sombor. Otac me je svakodnevno vodio sa sobom da gledam kako igraju, učeći me prvim koracima u tenisu, ni ne sluteći da će to postati moja prva i najveća ljubav. Reket je bio veći od mene, ali moja želja da svaki dan provedem na terenu bila je veća od reketa. Proveo sam divno i nezaboravno detinjstvo na tim prelepim terenima, gde sam stekao prijatelje koji su i danas najvažniji u mom životu.
Svoj prvi turnir odigrao sam već sa osam godina i vratio se kući sa peharom u rukama. Kasnije sam postao državni prvak u kategorijama do 10, 12, i 14 godina, nakon čega me je moj teniski put odveo u Ameriku.
Veliku zahvalnost dugujem IMG Tenis Akademiji Bolitijeri i menadžeru Olivijeu van Lindonku, koji me je pozvao i pružio mi najbolje moguće uslove u tom ključnom trenutku mog teniskog razvoja. Proveo sam pet nezaboravnih godina u njihovom okruženju, tokom kojih sam osvojio nekoliko prestižnih juniorskih turnira i stigao do polufinala na dva juniorska grend slema, što me je svrstalo među top 8 juniora sveta i omogućilo mi prelazak u seniorske vode sa 16 godina.
Ostvario sam svoj dečački san – delio sam teren i takmičio se sa najboljima u istoriji ovog sporta. Kao i u svakom sportu, usponi i padovi su sastavni deo puta. Moj put bio je turbulentno, zanimljivo, i ponekad, mnogima pa i meni, nelogično iskustvo. Iako ostaje žal za neosvojenim ATP turnirom, ponosan sam na svojih pet ATP finala, uključujući finale Mastersa u Parizu i prestižnog turnira u Kvinsu, što me je dovelo do mog najboljeg ranga, 26. mesta na svetu. Naravno, tu je i najlepši deo moje karijere a to je Dejvis kup, gde mi je bila izuzetna čast da punih 15 godina delim svlačionicu sa šampionskom generacijom.
Kada se osvrnem na sve što sam postigao i na sve što mi je tenis pružio, neizmerno sam zahvalan i srećan što sam bio na ovom putu, gde sam stekao najbolje prijatelje i doživeo nezaboravne trenutke. Želim da se zahvalim svojoj porodici, svim trenerima i sponzorima koji su bili uz mene do poslednjeg trenutka, do odluke da stavim tačku na ovo prelepo poglavlje života i započnem novo.
Teška srca želim da objavim kraj moje profesionalne teniske karijere. Hvala ATP, hvala tenisu i svim navijačima na podršci. Zauvek ćete biti u mom srcu", napisao je Filip Krajinović na oproštaju od tenisa.