Meteorolog amater Ivan Ristić otkrio je kakvo nas vreme očekuje.
Iza nas je prvi tropski talas ove godine, sa osam dana tokom kojih je temperatura bila iznad 30 stepeni (pela se i do 38. podeoka), a meteorolozi za ovu sedmicu najavljuju blago zahlađenje za nekoliko stepeni i prelaz iz pustinjske u prašumsku klimu?!
Kako je istakao meteorolog amater Ivan Ristić, tropsko vreme nam je doneo pustinjski tip klime, sa veoma visokim temperaturama i saharskim peskom u vazduhu koji nas je delimično spasao od sunčevog zračenja, kaže Ristić.
U drugoj polovini jula 40+ stepeni
Prema njegovim rečima, sada nam sledi prelazak na prašumsku klimu.
"To je ekvatorijalna klima koju odlikuje nešto niže temperature, ali puno pljuskova i kiše, znači počinje nestabilan period. Temperature će biti pet do šest stepeni niže."
Kako kaže, nema naznake nekog jačeg zahlađenja, ali je izvesno da će se u narednom periodu temperatura normalizovati. Međutim, problem mnogima, a posebno onima u velikim gradovima, predstavlja činjenica da će se nastaviti sa tropskim noćima, odnosno da temperatura čak i u najhladnijem delu dana neće padati ispod 20 stepeni. Što znači da ćemo i dalje teško spavati.
"Sledeći toplotni talas biće sredinom jula, kada se očekuju ponovo temperature preko 40 stepeni."
Prema najnovijim prognozama, to je negde oko 23-24. jula. Preko pustinjske klime idemo na prašumsku, pa ćemo se malo vratiti i na našu, kaže Ristić.
Toplotna kupola iz Libije i Tunisa
Kako je istakao, protekle nedelje "iznad nas je bila svojevrsna toplotna kupola koja je isto što i afrički anticiklon".
"Ta toplotna kupola je ogromna količina tog vrelog afričkog vazduha, to je kao neko jezgro tog vrelog vazduha. U ovom slučaju, taj vazduh je došao iz Libije i Tunisa."
Da nas očekuje veoma nestabilno vreme sa povremeno jakim padavinama potvrđuje i upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
"U poslednjoj sedmici juna vrlo nestabilno, ponovo sa pojavom grmlјavinskih nepogoda sa intenzivnim plјuskovima, gradom i olujnim vetrom. Od danas će verovatnoća za nepogodama kratkotrajno opasti, osim na jugu Srbije. Narandžasti meteoalarm usled rizika od pojave nepogoda preliminarno je izdat i za područje Beograda".
Zbog vlage kao da su 43 stepena
Kako ističe meteorolog amater Ivan Ristić "početak jula meseca neće biti preterano topao".
"U narednom periodu očekuje nas promenjivo vreme, a to je možda još i gore za zdravlje ljudi, jer ako su svaki dan sparine i kiše to svako od nas oseća. Kako budemo išli prema početku jula, temperature će polako, sve više padati, tako da će se naći ponovo u tom nekom opsegu između 25 i 30 stepeni, koje možemo nekako da tolerišemo, čak i sa većom vlago", rekao je on.
On je rekao i da slabo podnosimo pustinjski tip klime zbog sparine i veoma velike vlage i da tada mogu ljudi primetiti pojačane otkucaje srca.
"Vlaga je ovih dana bila 50 odsto, a da bismo se lepo osvežili na temperaturi preko 35 stepeni prijala bi nam vlaga do oko 10-15 odsto i tada ne bi toliko osećali toplotu", rekao je on.
Kako se moglo videti na sajtu RHMZ, minulog vikenda je u jednom trenutku u Novom Sadu zvanično izmereno 36 stepeni, ali je subjektivan osećaj bio kao da je 43!
"Prethodnih 12 meseci od juna prošle godine su rekordni i najtopliji od 1960. godine ne samo u Srbiji već i na planeti, a najtopliji region je Balkan. Znači, na planeti Zemlji najviše odstupanje na normalnu temperaturu ima Balkan sa oko 2,5 stepena, a Bosna i Hercegovina od zemalja je najtoplija na planeti", rekao je on.
Najtoplije proleće u Beogradu od 1888.
Minulo proleće (po meteorološkim parametrima se računa od 1. marta do 31. maja) bilo je najtoplije u Srbiji od 1951. godine, a u Beogradu još od 1888. godine, kada su počela meteorološka merenja na ovim prostorima!
Prema podacima RHMZ, proleće je najtoplije ikada bilo u Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Beogradu, Negotinu, Požegi, Kuršumliji, Ćupriji, na Paliću i Zlatiboru.
"Rekordno mali broj ledenih dana zabeležen je na Kopaoniku, a nikad manji broj dana sa snežnim pokrivačem na Zlatiboru, Kopaoniku i u Sjenici. Najniža visina snežnog pokrivača u istoriji merenja na Crnom Vrhu i Kopaoniku", stoji u sezonskom izveštaju RHMZ.
"Proleće 2024. je najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom vazduha od 13,4 stepena Celzijusa, što je za 2,3 stepena više od normale. Takođe i u Beogradu, sa srednjom temperaturom vazduha 15,8 stepeni i anomalijom +2,5°C od normale proteklo proleće je bilo najtoplije od 1888. godine. Zabeležene su rekordne vrednosti srednje, srednje maksimalne i srednje minimalne prolećne temperature vazduha od kada postoje merenja u većem delu Srbije", poručuju iz RHMZ.
Srednja prolećna temperatura vazduha bila je u intervalu od 12,0 u Dimitrovgradu do 15,8 stepeni u Beogradu, a u planinskim predelima od 5,2 na Kopaoniku do 10,1 na Zlatiboru. Najviša dnevna temperatura vazduha tokom proleća 2024. godine u Srbiji je iznosila 33.7, a izmerena je 15. aprila u Ćupriji, dok je u Beogradu istog dana izmeren 31,0 stepen.
"Tokom proleća u Srbiji nije registrovan nijedan dan sa jakim mrazom. Ledeni dani su zabeleženi samo u nekim oblastima, jedan na Crnom Vrhu i dva na Kopaoniku, što je rekordno mali broj ledenih dana za Kopaonik, čak 12 dana manje od proseka za proleće."
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/N.D.)
