Iza nas je prvi tropski talas ove godine, sa osam dana tokom kojih je temperatura bila iznad 30 stepeni (pela se i do 38. podeoka), a meteorolozi za ovu sedmicu najavljuju blago zahlađenje za nekoliko stepeni i prelaz iz pustinjske u prašumsku klimu?!
Kako je istakao meteorolog amater Ivan Ristić, tropsko vreme nam je doneo pustinjski tip klime, sa veoma visokim temperaturama i saharskim peskom u vazduhu koji nas je delimično spasao od sunčevog zračenja, kaže Ristić.
U drugoj polovini jula 40+ stepeni
Prema njegovim rečima, sada nam sledi prelazak na prašumsku klimu.
"To je ekvatorijalna klima koju odlikuje nešto niže temperature, ali puno pljuskova i kiše, znači počinje nestabilan period. Temperature će biti pet do šest stepeni niže."
Kako kaže, nema naznake nekog jačeg zahlađenja, ali je izvesno da će se u narednom periodu temperatura normalizovati. Međutim, problem mnogima, a posebno onima u velikim gradovima, predstavlja činjenica da će se nastaviti sa tropskim noćima, odnosno da temperatura čak i u najhladnijem delu dana neće padati ispod 20 stepeni. Što znači da ćemo i dalje teško spavati.
"Sledeći toplotni talas biće sredinom jula, kada se očekuju ponovo temperature preko 40 stepeni."
Prema najnovijim prognozama, to je negde oko 23-24. jula. Preko pustinjske klime idemo na prašumsku, pa ćemo se malo vratiti i na našu, kaže Ristić.
Toplotna kupola iz Libije i Tunisa
Kako je istakao, protekle nedelje "iznad nas je bila svojevrsna toplotna kupola koja je isto što i afrički anticiklon".
"Ta toplotna kupola je ogromna količina tog vrelog afričkog vazduha, to je kao neko jezgro tog vrelog vazduha. U ovom slučaju, taj vazduh je došao iz Libije i Tunisa."
Da nas očekuje veoma nestabilno vreme sa povremeno jakim padavinama potvrđuje i upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
"U poslednjoj sedmici juna vrlo nestabilno, ponovo sa pojavom grmlјavinskih nepogoda sa intenzivnim plјuskovima, gradom i olujnim vetrom. Od danas će verovatnoća za nepogodama kratkotrajno opasti, osim na jugu Srbije. Narandžasti meteoalarm usled rizika od pojave nepogoda preliminarno je izdat i za područje Beograda".
Zbog vlage kao da su 43 stepena
Kako ističe meteorolog amater Ivan Ristić "početak jula meseca neće biti preterano topao".
"U narednom periodu očekuje nas promenjivo vreme, a to je možda još i gore za zdravlje ljudi, jer ako su svaki dan sparine i kiše to svako od nas oseća. Kako budemo išli prema početku jula, temperature će polako, sve više padati, tako da će se naći ponovo u tom nekom opsegu između 25 i 30 stepeni, koje možemo nekako da tolerišemo, čak i sa većom vlago", rekao je on.
On je rekao i da slabo podnosimo pustinjski tip klime zbog sparine i veoma velike vlage i da tada mogu ljudi primetiti pojačane otkucaje srca.
"Vlaga je ovih dana bila 50 odsto, a da bismo se lepo osvežili na temperaturi preko 35 stepeni prijala bi nam vlaga do oko 10-15 odsto i tada ne bi toliko osećali toplotu", rekao je on.
Kako se moglo videti na sajtu RHMZ, minulog vikenda je u jednom trenutku u Novom Sadu zvanično izmereno 36 stepeni, ali je subjektivan osećaj bio kao da je 43!
"Prethodnih 12 meseci od juna prošle godine su rekordni i najtopliji od 1960. godine ne samo u Srbiji već i na planeti, a najtopliji region je Balkan. Znači, na planeti Zemlji najviše odstupanje na normalnu temperaturu ima Balkan sa oko 2,5 stepena, a Bosna i Hercegovina od zemalja je najtoplija na planeti", rekao je on.
Najtoplije proleće u Beogradu od 1888.
Minulo proleće (po meteorološkim parametrima se računa od 1. marta do 31. maja) bilo je najtoplije u Srbiji od 1951. godine, a u Beogradu još od 1888. godine, kada su počela meteorološka merenja na ovim prostorima!
Prema podacima RHMZ, proleće je najtoplije ikada bilo u Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Beogradu, Negotinu, Požegi, Kuršumliji, Ćupriji, na Paliću i Zlatiboru.
"Rekordno mali broj ledenih dana zabeležen je na Kopaoniku, a nikad manji broj dana sa snežnim pokrivačem na Zlatiboru, Kopaoniku i u Sjenici. Najniža visina snežnog pokrivača u istoriji merenja na Crnom Vrhu i Kopaoniku", stoji u sezonskom izveštaju RHMZ.
"Proleće 2024. je najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom vazduha od 13,4 stepena Celzijusa, što je za 2,3 stepena više od normale. Takođe i u Beogradu, sa srednjom temperaturom vazduha 15,8 stepeni i anomalijom +2,5°C od normale proteklo proleće je bilo najtoplije od 1888. godine. Zabeležene su rekordne vrednosti srednje, srednje maksimalne i srednje minimalne prolećne temperature vazduha od kada postoje merenja u većem delu Srbije", poručuju iz RHMZ.
Srednja prolećna temperatura vazduha bila je u intervalu od 12,0 u Dimitrovgradu do 15,8 stepeni u Beogradu, a u planinskim predelima od 5,2 na Kopaoniku do 10,1 na Zlatiboru. Najviša dnevna temperatura vazduha tokom proleća 2024. godine u Srbiji je iznosila 33.7, a izmerena je 15. aprila u Ćupriji, dok je u Beogradu istog dana izmeren 31,0 stepen.
"Tokom proleća u Srbiji nije registrovan nijedan dan sa jakim mrazom. Ledeni dani su zabeleženi samo u nekim oblastima, jedan na Crnom Vrhu i dva na Kopaoniku, što je rekordno mali broj ledenih dana za Kopaonik, čak 12 dana manje od proseka za proleće."
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/N.D.)