Najnoviji izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), koji je napisan na skoro 4.000 stranica, čiji su autori 234 naučnika, navedeno je da će Mediteran biti jedno od najpogođenijih žarišta klimatskim promenama, pri čemu će naročito biti izraženo povećanje srednjih temperatura tokom leta, odnosno da će vrednosti letnjeg zagrevanja u ovom regionu biti do 50 odsto veće od onih na globalu.
"Postoje velike regionalne razlike, s pojačanim zagrevanjem koje se predviđa nad Turskom, Balkanom, Pirinejskim poluostrvom i severnoafričkim regijama, a koje će lokalno dostizati i do dvostruko veće vrednosti od globalnih", navedeno je u izveštaju IPCC.
Takođe, predviđa se smanjenje padavina tokom svih godišnjiš doba, kao i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, a pogođena područja će postajati sve sušnija u periodu leta. Sudeći po ovom najavama očekuje se povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji.
"Regionalne promene u Evropi uključuju povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih/ekoloških suša i požara u Mediteranu, koji su pripisani ljudskom doprinosu", navedeno je u izveštaju.
Ove nalaze svetskih stručnjaka potvrđuje i Dejan Zagorac iz organizacije Ekocentar, koji upozorava da će za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali i poljoprivredu
- Klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga niko ne može da se spase, možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što definitivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima - kaže Zagorac za Kurir.
Zagorac upozorava da ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati.
"Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh koji nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek", kaže on.
Da su klimatske promene neminovne potvrđuje i meteorolog Đorđe Đurić, kao i da na promenu mikroklime veliku ulogu svakako ima čovek.
"Primetne su ekstremnije i učestalije suše, požari. Imamo periode velikih poplava, pa periode suša. To je bilo i ranije, ali su sada te promene ekstremnije, a sigurno će ih biti i u budućnosti", kaže on.
(MONDO)