Podsmevanje podaničkom odnosu prema tada "vrhovnom vođi, najvećem sinu naših naroda i narodnosti" i idolopoklonstvu (čemu je ovo podneblje nerazumno sklono), ali i iskreni san trojice dečaka, omađijanih pokretnim slikama u lokalnoj fotografskoj radnji, da se domognu "obećane zemlje" - Holivuda, tema je kultnog domaćeg filma "Tri karte za Holivud", koji je digitalno restauriran i prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci.
Sjajan scenario Željka Mijanovića, koji je nažalost preminuo početkom ove godine, režiserka palica Božidara Nikolića, majstora za komedije i satiru, ali i plejada sjajnih glumaca, predvođenih Branislavom Lečićem u ulozi gore pomenutog komandira milice u ruralnom mestu Gornje Polje, koji se uživeo u ulogu domaćina "Vođi", plasirale su ovo ostvarenje u jedno od najomiljenih među gledaocima.
Široka lepeza filmskih likova kao i sama varošica, ambijent, ali i zasebni dramski krak o dečacima i njihovom odrastanju, snovima i dogodovštinama u pojedinim trenucima neodoljivo podsećaju na Felinijev besmrtni "Amarkord", nostalgičnu hroniku italijanske provincije u godinama Musolinijeve strahovlade.
Tu se odmah nameće još jedna sličnost - "Tri karte za Holivud" takođe se odigrava u totalitarnom društvu, i ovde kao u "Amarkordu" imamo satiričnu vizuru lokalnih vlastodržaca, kao i žitelje, male ljude koji, uprkos burnim političkim previranjima u Evropi i svetu, imaju svoje ništa manje burne ali ništa manje ni komične peripetije.
U mestu izolovanom od urbanih tokova i savremene civilizacije, dakle, autentičnoj balkanskoj varošici, spolja naizgled mirnoj i gostoljubivoj, simpatični dečaci sanjaju o odlasku u Holivud, vođeni osećajem da rastu u zaostaloj i posvađanoj sredini bez ikakve perspektive.
Film se obračunava sa ovim palanačkim primitivizmom kroz prizmu satire i humora, jednako se podsmehujući i "zapadnjacima" i pristalicama boljševizma i SSSR-a. Jedino se sa dečacima i njihovim snovima ne poigrava, naprotiv - sa izraženom notom nostalgije reditelj jasno poručuje da jedino deca u takvoj sredini zaslužuju sve simpatije i da "navija" za njih.
"Tri karte za Holivud" kroz pomenutu prizmu satire koja, kako film odmiče ka kraju, poprima obrise groteske (kroz prikaz lokalnog "šerifa" milicionera Gavrila) gledaocu predočava zaostalo, indoktrinirano društvo koje karakteriše temeljna erozija moralnih vrednosti što dalje vodi u svakodnevicu "obojenu" licemerjem, preljubama, podmetanjima, teorijama zavere... Boža Nikolić svet odraslih posmatra sa podsmehom, a onda se kamerom okreće dečjoj čistoti i naivnosti i u njoj pronalazi smisao i lepotu.
Milicajac Gavrilo naređuje celom mestu da se "transformiše" i pripremi za dolazak Josipa Broza Tita, jer mu je javljeno da "ON dolazi", samo ne zna tačno kad. Javiće mu. Ne želi ništa da prepusti slučaju, pa one koji su sumnjivi stavlja iza rešetaka, a čak ni rođenog brata "ne ferma". Stavio bi još njih u zatvor, nego...
"Prave onolike školetine, bolnice, domove kulture, a zatvori... ovolicni!", kaže "narodna vlast" Gavrilo Milentijević, lamentirajući što "neprijatelji naroda" slobodno šetaju, umesto da gule robiju.
Gavrilo se toliko uživeo u ulogu najboljeg domaćina, da je uhapsio i svog brata, inače američkog državljanina.
"Pažnja, pažnja! Primećeno je da posle odlaganja predsednikove posete i nedolaska iste, raspoloženje u građanstvu nije onako kako bi trebalo da bude. Opominjem na pažnju da će predsednik doći i to uskoro, samo što nije! Danas ili sutra! Zato nema mesta opuštanju, moramo da budemo spremni 24 časa na dan! Danju, noću, moramo da mislimo na svetlu budućnost što stoji pred našim mestom. I zato vas opominjem još jednom - budite spremni! Bodro, udarnički", govori u mikrofon koji ječi komandir stanice milice Gavrilo.
Dok se ruralna sredina sprema za istorijsku posetu, lokalna dečica uvežbavaju prigodan kulturno-umetnički program, a trojica dečaka maštaju u fotografskoj radnji (uloga fotografa - Ljubiša Samardžić), u svetu se tih godina (reč je o 60-im godinama prošlog veka) dešava kubanska raketna kriza.
Iako milicajac Gavrilo veruje da sve drži pod kontrolom i da mu ne treba pojačanje, o čemu ga savetuje supruga Ruža (Vesna Stanojević), njegovi "strogo kontrolisani" građani pod utiskom dramatičnih događaja oko Kube počinju da se dele na dva tabora, rešena da isteraju do kraja ono što neće uspeti Hruščovu i Kenediju...
Spektakularan je dijalog u lokalnoj kafani (a gde drugde?).
"E, pa gospodo, rat kuca na vrata...", kaže jedan od učesnika "lakog dijaloga" za kafanskim stolom.
"Brico, je l' si se odlučio na koju ćeš stranu?", pita "večiti epizodista" Predrag Milinković, na šta brica (Danilo Lazović), zavaljen u stolicu, omamljen suncem, lenjo odgovara:
"Ja bih kao u prošlom ratu".
Njegov sagovornik mu duhovito dobacuje: "Znači, na obe".
Brica nastavlja: "Najradije bih da zaspim, pa da se probudim kad se rat završi".
Tako tipično srpski!
Nažalost, mnogi koji su glumili u ovom filmu iz 1993. godine, više nisu živi, među kojima su Velimir Bata Živojinović, Branislav Jerinić, Dragan Nikolić, Predrag Milinković, Danilo Lazović...
Osim glavnog protagonoste Branislava Lečića, projekciji digitalne verzije filma "Tri karte za Holivud" prisustvovala je i njegova Ruža iz filma - Vesna Stanojević, koja je doputovala za ovu priliku iz Londona, u koji je otišla godinu dana posle snimanja filma. U Londonu je profesor glume.
Jedna od antologijskih scena iz filma kada milicajac Gavrilo ima seks sa svojom Ružom, ali prekida ljubavni zanos zbog vesti da dolazi ON...
Ali, Vesnu nismo pitali o toj sceni, niti da li je svesna da je bila seks simbol, već o tome kako danas gleda na ovaj film, čija je tema aktuelna.
"Kako gledamo na političku situaciju u svetu? Kako gledamo na Bregzit (izlazak Velike Britanije iz EU)? Kako gledamo u Americi na to da je Tramp predsednik? Meni je žao što je politika ušla toliko u sve sfere našeg života svuda na planeti. Ja bih volela kada bi se ljudi vratili umetničkim kreacijama, uostalom i ovaj film je takav i on se bavi politikom, ali postoji izraz, nešto se drugo njime reklo. Ja bih zaista volela da se mi okrenemo našim životima, našim profesijama, našim porodicama, prijateljima, a politika neka bude usput", odgovorila je u dahu i nastavila:
"Naravno da politika određuje mnogo toga, ali pravo da vam kažem, ja i ne želim to da joj dozvolim. I trudim se jako svojim načinom života. U krajnjoj liniji, možda sam zato i otišla u Englesku, da bih mogla da nastavim da se usavršavam u svom zanatu i da učim o toj umetnosti dalje, a da ne budem ograničena samo onim što se dešavalo kod nas".
Ipak, ne smatra da ljudi treba da odlaze iz Srbije:
"Ja nisam za to da ljudi treba da beže iz zemlje i ne mislim da cvetaju ruže na Zapadu. Nimalo, naprotiv! Mislim da su ljudi u teškoj zabludi. Smatram da ono što se negde drugde nauči da je naša dužnost, moralna obaveza... da to vratimo ovde. Jer, mi smo odavde počeli. Ja kao profesor na engleskom fakultetu, 80% onoga što predajem je ono što sam naučila na beogradskoj akademiji".
Reditelj Božidar Nikolić se prisetio teškog vremena sankcija 90-ih godina kada je sniman film.
"Donosili su nam traku, po jednu rolnu, u plastičnoj kesi. Ipak, više volim da kažem kako je lako bilo snimati, jer sam radio sa izvanrednim glumcima. Svi su verovali u ovaj film i voleli ga", rekao je Nikolić.
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Prvo oglašavanje Čede Jovanovića o razvodu: "Nešto se čoveku desi što ne može da sanja, ja sam to doživeo "
Lalatović skočio na Dudića, novinari sprečili tuču! Pogledajte haos posle utakmice u Novom Sadu
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!