Neformalni žiri publike odlučio je da je "Duhovi Cite Soleil", čiji je koreditelj beograđanin Miloš Lončerević, nabolji film ovogodišnjeg festivala Slobodna zona.
Neformalni žiri publike odlučio je da je "Duhovi Cite Soleil", čiji je koreditelj beograđanin Miloš Lončerević, nabolji film ovogodišnjeg festivala Slobodna zona.
"Duhovi Cite Soleil" nije slučajno oduševio gledaoce, radi se o filmskoj priči u kojoj se dokument pretvara u istinsku dramu.
Evo šta o filmu kaže reditelj Asger Leto: "U zabiti Cité Soleil, najodaniji sledbenici predsednika Aristida su vladali kao kraljevi. Pet glavnih vođa bandi kontrolisali su teško naoružane mlade ljude: Himere, tajnu vojsku predsednika Žan-Bertran Aristida".
"Duhovi Cité Soleil" je film o braći Biliju i haićanskom Tupaku, vođama Himera.
"Film je snimljen tokom najburnijih dana 2004. i nikada ne bi bio moguć bez ogromnog talenta, srčanosti i sirove hrabrosti Miloša Lončarevića, mladog koreditelja i snimatelja iz Srbije, koji je rizikovao život iznova i iznova u jednom od najopasnijih i najfascinantnijih mesta. Snimajući ovaj film, sklopili smo prijateljstva u Cité Soleil-u. I izgubili smo prijatelje. Neki su poginuli. Drugi su jednostavno nestali. Na Haitiju je sada u toku osveta prema Himerama. Ponekad je teško setiti se da ti mladi ljudi koji su nosili oružje iz očaja nisu bolest, već simptomi bolesti koju još niko nije lečio…"
Film za koji je teško poverovati da je dokumentarac, snimljen je potpuno iz ruke razočaranog studenta kamere, Beograđanina otisnutog u svet, Miloša Lončarevića.
Zapravo Asgert Leto je film stvarao u hotelskoj sobi, dok je Miloš zarađivao naslov koreditelja postavši jedini čovek u mogućnosti da ga snimi, budući pod zaštitom samih bosova "najopasnijeg mesta za život na svetu", Haitia.
Miloš Lončarević kaže da "se priča desila sama od sebe": "Došao sam da radim kao humanitarac u getu; 15 minuta posle našeg dolaska, ceo geto je znao da su tu dve bele osobe, pa su se pojavili Tupak i Bili da nas upoznaju".
Njegova kamera ide toliko duboko u život bande i njenog vođe sa nadimkom 2Pac: "Da, ja sam u jednom trenutku preskočio rampu", rekao je Miloš Lončarević, družeći se sa studentima na radionici tokom festivala, "Postao sam neko ko čini sve da im pomogne, ko ulaže svoj novac zarađen tokom snimanja, ali osećao sam da im dugujem i život i materijal koji sam snimio i nisam mogao drugačije. Poslao sam ih u Dominikansku republiku, jer smo imali neka obećanja da bi moglo da im se pomogne, ako bi napustili Haiti iz političkih razloga".
Film za koji je kritika izjavila da "neverovatno je da uopšte postoji i da je reditelj još uvek živ", beogradskoj publici je približio Miloš kao gost na projekciji: "Oni su me zaista štitili i bili su veoma iskreni i pošteni prema meni, da nisam mogao samo da se okrenem kada je sve bilo gotovo. Tako smo otišli na Dominikanu i tražili od producenata da ulože u studio, jer smo se primili na ideju da bi muzika koju bi uradio Tupak i pomalo Bili, mogla mnogo da doprinese filmu. Možda bi onda mogli i da otputuju u Ameriku da upoznaju producente".
Ostavši bez para u dominikanskoj avanturi Miloš je prihvatio ponudu da jeftino proda svoja prava na ovaj film, novac koji mu nije do danas isplaćen. Himere su se razočarale u licemerne dogovore. Pa su "javili svima kako su ostali sami, kao i da će sa novcem koji im je ostao kupiti oružje i vratiti se u Citi de solei": "Tamo su ipak poznati, neko i nešto. Moram priznati da su se u ilegali ponašali glupo, svima su se hvalili ko su i odakle su. Bilo im je teško da se smire I nataj način zaštite", deo je avantura koje je Lončarević doživeo u getu Haitija.
"Vratili su se kući i posle kratkog vremena, obojica su bili mrtvi. Mislim da producente nije bilo briga za to, ni za gangstere ni Srbina, u Dominikanskoj republici, onda kada je materijal bio već snimljen", tužan je epilog fantastičnog projekta u kome je mladi Beograđanin učestvovao.
Potražite ovaj uzbudljiv dokumentarac na filmskom repertoaru Rex-a.
Slobodna zona je i ove filmske jeseni obezbedila iskorak iz uobičajenog za rekordnih 8 800 gledaoca!
(MONDO)
"Duhovi Cite Soleil" nije slučajno oduševio gledaoce, radi se o filmskoj priči u kojoj se dokument pretvara u istinsku dramu.
Evo šta o filmu kaže reditelj Asger Leto: "U zabiti Cité Soleil, najodaniji sledbenici predsednika Aristida su vladali kao kraljevi. Pet glavnih vođa bandi kontrolisali su teško naoružane mlade ljude: Himere, tajnu vojsku predsednika Žan-Bertran Aristida".
"Duhovi Cité Soleil" je film o braći Biliju i haićanskom Tupaku, vođama Himera.
"Film je snimljen tokom najburnijih dana 2004. i nikada ne bi bio moguć bez ogromnog talenta, srčanosti i sirove hrabrosti Miloša Lončarevića, mladog koreditelja i snimatelja iz Srbije, koji je rizikovao život iznova i iznova u jednom od najopasnijih i najfascinantnijih mesta. Snimajući ovaj film, sklopili smo prijateljstva u Cité Soleil-u. I izgubili smo prijatelje. Neki su poginuli. Drugi su jednostavno nestali. Na Haitiju je sada u toku osveta prema Himerama. Ponekad je teško setiti se da ti mladi ljudi koji su nosili oružje iz očaja nisu bolest, već simptomi bolesti koju još niko nije lečio…"
Film za koji je teško poverovati da je dokumentarac, snimljen je potpuno iz ruke razočaranog studenta kamere, Beograđanina otisnutog u svet, Miloša Lončarevića.
Zapravo Asgert Leto je film stvarao u hotelskoj sobi, dok je Miloš zarađivao naslov koreditelja postavši jedini čovek u mogućnosti da ga snimi, budući pod zaštitom samih bosova "najopasnijeg mesta za život na svetu", Haitia.
Miloš Lončarević kaže da "se priča desila sama od sebe": "Došao sam da radim kao humanitarac u getu; 15 minuta posle našeg dolaska, ceo geto je znao da su tu dve bele osobe, pa su se pojavili Tupak i Bili da nas upoznaju".
Njegova kamera ide toliko duboko u život bande i njenog vođe sa nadimkom 2Pac: "Da, ja sam u jednom trenutku preskočio rampu", rekao je Miloš Lončarević, družeći se sa studentima na radionici tokom festivala, "Postao sam neko ko čini sve da im pomogne, ko ulaže svoj novac zarađen tokom snimanja, ali osećao sam da im dugujem i život i materijal koji sam snimio i nisam mogao drugačije. Poslao sam ih u Dominikansku republiku, jer smo imali neka obećanja da bi moglo da im se pomogne, ako bi napustili Haiti iz političkih razloga".
Film za koji je kritika izjavila da "neverovatno je da uopšte postoji i da je reditelj još uvek živ", beogradskoj publici je približio Miloš kao gost na projekciji: "Oni su me zaista štitili i bili su veoma iskreni i pošteni prema meni, da nisam mogao samo da se okrenem kada je sve bilo gotovo. Tako smo otišli na Dominikanu i tražili od producenata da ulože u studio, jer smo se primili na ideju da bi muzika koju bi uradio Tupak i pomalo Bili, mogla mnogo da doprinese filmu. Možda bi onda mogli i da otputuju u Ameriku da upoznaju producente".
Ostavši bez para u dominikanskoj avanturi Miloš je prihvatio ponudu da jeftino proda svoja prava na ovaj film, novac koji mu nije do danas isplaćen. Himere su se razočarale u licemerne dogovore. Pa su "javili svima kako su ostali sami, kao i da će sa novcem koji im je ostao kupiti oružje i vratiti se u Citi de solei": "Tamo su ipak poznati, neko i nešto. Moram priznati da su se u ilegali ponašali glupo, svima su se hvalili ko su i odakle su. Bilo im je teško da se smire I nataj način zaštite", deo je avantura koje je Lončarević doživeo u getu Haitija.
"Vratili su se kući i posle kratkog vremena, obojica su bili mrtvi. Mislim da producente nije bilo briga za to, ni za gangstere ni Srbina, u Dominikanskoj republici, onda kada je materijal bio već snimljen", tužan je epilog fantastičnog projekta u kome je mladi Beograđanin učestvovao.
Potražite ovaj uzbudljiv dokumentarac na filmskom repertoaru Rex-a.
Slobodna zona je i ove filmske jeseni obezbedila iskorak iz uobičajenog za rekordnih 8 800 gledaoca!
(MONDO)
