Autori i akteri dokumentarno-igranog filma o jednoj od urbanih legendi Beograda, “Fantomu iz belog Poršea”, predstavili su se domaćim medijima uoči premijere 29. marta u Sava centru.
Film Jovana Todorovića "Beogradski fantom" je tri godine proveo u produkciji i postprodukciji, i konačno, sa velikim uspehom predstavljen brojnim novinarima koji su ga nagradili burnim aplauzom.
Ovo je diplomski, prvi dugometražni igrani film Jovana Todorovića, koji se sa koscenaristom i producentom Bogdanom Petkovićem upustio u istraživački rad razotkrivanja mita prethodne generacije i rekonstrukcije događaja pre svog rođenja, što mu je omogućilo “dramaturški i lirski odnos“ prema temi.
Film “Beogradski fantom” snimljen je po istinitom događaju iz 1979. godine, kada jer krajem avgusta u Beogradu, mladić po imenu Vlada Vasiljević ukrao je beli Porsche ”U 911 S Targa”, jedini u Beogradu i 10 noći uzastopno izluđivao tadašnju Narodnu Miliciju svojim noćnim vratolomijama.
Bezuspešni pokušaji Narodne Milicije da Vasiljevića u superiornom automobilu zaustave svojim ”Zastavama 1300” i ”Zastavama 101”, okupljali su na Slaviji svake noći sve brojniju publiku čije su simpatije nepodeljeno bile na strani ”Beogradskog Fantoma”, kako su ga nazvali.
Činjenica da je baš u to vreme Josip Broz Tito bio u Havani na samitu nesvrstanih izazivao je dodatnu tenziju u redovima Milicije, zbog straha su noćne vožnje možda namerna provokacija.
Film Jovana Todorovića "Beogradski fantom" je tri godine proveo u produkciji i postprodukciji, i konačno, sa velikim uspehom predstavljen brojnim novinarima koji su ga nagradili burnim aplauzom.
Ovo je diplomski, prvi dugometražni igrani film Jovana Todorovića, koji se sa koscenaristom i producentom Bogdanom Petkovićem upustio u istraživački rad razotkrivanja mita prethodne generacije i rekonstrukcije događaja pre svog rođenja, što mu je omogućilo “dramaturški i lirski odnos“ prema temi.
Film “Beogradski fantom” snimljen je po istinitom događaju iz 1979. godine, kada jer krajem avgusta u Beogradu, mladić po imenu Vlada Vasiljević ukrao je beli Porsche ”U 911 S Targa”, jedini u Beogradu i 10 noći uzastopno izluđivao tadašnju Narodnu Miliciju svojim noćnim vratolomijama.
Bezuspešni pokušaji Narodne Milicije da Vasiljevića u superiornom automobilu zaustave svojim ”Zastavama 1300” i ”Zastavama 101”, okupljali su na Slaviji svake noći sve brojniju publiku čije su simpatije nepodeljeno bile na strani ”Beogradskog Fantoma”, kako su ga nazvali.
Činjenica da je baš u to vreme Josip Broz Tito bio u Havani na samitu nesvrstanih izazivao je dodatnu tenziju u redovima Milicije, zbog straha su noćne vožnje možda namerna provokacija.
"Beogradski fantom" ima dokumentarno igranu strukturu, na ekranu se smenjuju živi svedoci vratolomija Vlade Vasiljevića i igrani segmenti potere, istrage i hapšenja.
Pojavljuju se inspektori koji su vodili slučaj, inspektor “Fanđo”, prijatelji i simpatizeri, Marko Janković, kome se Fantom javljao da bi na Studiju B najavio svoje vožnje, vlasnik ukradenog auta i drugi.
Poseban doprinos priči dao je fotograf Ilija Bogdanović, čovek koji je uspeo da fotografiše Fantomovo lice i rasvetli deo misterije vezane za lik i hapšenje Vasiljevića.
Koscenarista Bogdan Petković rekao je da "svaka druga dramska struktura ne bi bila tako zanimljiva kao ona koja se stvarno odigrala" i dodao da je "priča vrlo filmična", da predstavlja mit i urbanu legendu i da sadrži scene jurnjave kolima, "koje su izazov za snimanje".
Odgovorom na ovaj izazov Beograd je dobio do sada neviđen akcioni spektakl sa svojim ulicama kao pozadinom. Dužina postprodukcije bila je uslovljena, osim nedostatkom novca i mukotrpnim postupkom brisanja bilborda sa filmske trake, animiranom rekonstrukcijom izgleda Slavije kraja sedamdesetih; Na filmskom platnu “vaskrsao” je srušeni bioskop “Slavija”.
Film ne rasvetljava, već samo naznačuje sudbinu Beogradskog Fantoma, koji je posle dve godine provedene u zatvoru, ponovio incident sa ukradenim automobilom, a zatim poginuo na autoputu Beograd - Niš. Vlada Vasiljević pripadao je krugu od nekoliko mladića koji su svoje “akcije izvan zakona” sprovodili iz ljubavi prema automobilima – krali su ih zbog uživanja u vožnji.
Autori su izjavili da su u toku priprema za film otvorili svoju istragu o ovom slučaju, ali da nisu došli do dokaza kojim bi “uprli prstom” u određenom pravcu. Dosije momka koji je od tadašnje “murije napravio majmune”, ne postoji – ni uz pomoć brojnih intervencija, do njega nisu uspeli da dođu.
Pojavljuju se inspektori koji su vodili slučaj, inspektor “Fanđo”, prijatelji i simpatizeri, Marko Janković, kome se Fantom javljao da bi na Studiju B najavio svoje vožnje, vlasnik ukradenog auta i drugi.
Poseban doprinos priči dao je fotograf Ilija Bogdanović, čovek koji je uspeo da fotografiše Fantomovo lice i rasvetli deo misterije vezane za lik i hapšenje Vasiljevića.
Koscenarista Bogdan Petković rekao je da "svaka druga dramska struktura ne bi bila tako zanimljiva kao ona koja se stvarno odigrala" i dodao da je "priča vrlo filmična", da predstavlja mit i urbanu legendu i da sadrži scene jurnjave kolima, "koje su izazov za snimanje".
Odgovorom na ovaj izazov Beograd je dobio do sada neviđen akcioni spektakl sa svojim ulicama kao pozadinom. Dužina postprodukcije bila je uslovljena, osim nedostatkom novca i mukotrpnim postupkom brisanja bilborda sa filmske trake, animiranom rekonstrukcijom izgleda Slavije kraja sedamdesetih; Na filmskom platnu “vaskrsao” je srušeni bioskop “Slavija”.
Film ne rasvetljava, već samo naznačuje sudbinu Beogradskog Fantoma, koji je posle dve godine provedene u zatvoru, ponovio incident sa ukradenim automobilom, a zatim poginuo na autoputu Beograd - Niš. Vlada Vasiljević pripadao je krugu od nekoliko mladića koji su svoje “akcije izvan zakona” sprovodili iz ljubavi prema automobilima – krali su ih zbog uživanja u vožnji.
Autori su izjavili da su u toku priprema za film otvorili svoju istragu o ovom slučaju, ali da nisu došli do dokaza kojim bi “uprli prstom” u određenom pravcu. Dosije momka koji je od tadašnje “murije napravio majmune”, ne postoji – ni uz pomoć brojnih intervencija, do njega nisu uspeli da dođu.
Zbog toga Fantom u filmu ostaje Fantom, misteriozna ličnost o kojoj govore drugi.
Igra ga mladi glumac Milutin Milošević, (tumač glavne uloge u hitu "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića): "Za scenario kakav jeste čuo sam kad sam dobio ulogu, tek onda sam shvatio da sam dobio glavnu ulogu, i da taj karakter nema nijednu rečenicu - sve se svodi na gestove, na izraze lica. Karakter sam gradio kroz razgovore sa akterima događaja. To je radikalno i veliki je izazov. Predstavlja osveženje", objasnio je Milošević.
Fim je niskobudžetni; srpsko-mađarsko-bugarska koprodukcija koštala je 750.000 evra, pri čemu je srpski deo iznosio 250.000 evra. Na projekciji je puštena međunarodna verzija filma, sa engleskim natpisima, jer autori nemaju dovoljno novca za izradu srpskih kopija. Kako je Todorović rekao na konferenciji za novinare, finansijska konstrukcija za postprodukciju još nije završena, a ona uključuje i izradu kopija: "Nismo isplatili zvuk i kompjutersku animaciju (CGI)", rekao je režiser, "Nadamo se pomoći Ministarstva kulture".
Pored Milutina Miloševića, zapažene uloge ostvarili su Radoslav Milenković u ulozi glavnog inspektora i Marko Živić u ulozi ozloglašenog inspektora Fanđa. Izuzetnu fotografiju potpisuje direktor fotografije Andraš Nagi.
Originalnu pesmu u filmu „Nikad više” potpisuju Sanja Ilić i Marina Tucaković, a maestralno je izvodi Bisera Valentalić.
(V.V/MONDO)
Igra ga mladi glumac Milutin Milošević, (tumač glavne uloge u hitu "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića): "Za scenario kakav jeste čuo sam kad sam dobio ulogu, tek onda sam shvatio da sam dobio glavnu ulogu, i da taj karakter nema nijednu rečenicu - sve se svodi na gestove, na izraze lica. Karakter sam gradio kroz razgovore sa akterima događaja. To je radikalno i veliki je izazov. Predstavlja osveženje", objasnio je Milošević.
Fim je niskobudžetni; srpsko-mađarsko-bugarska koprodukcija koštala je 750.000 evra, pri čemu je srpski deo iznosio 250.000 evra. Na projekciji je puštena međunarodna verzija filma, sa engleskim natpisima, jer autori nemaju dovoljno novca za izradu srpskih kopija. Kako je Todorović rekao na konferenciji za novinare, finansijska konstrukcija za postprodukciju još nije završena, a ona uključuje i izradu kopija: "Nismo isplatili zvuk i kompjutersku animaciju (CGI)", rekao je režiser, "Nadamo se pomoći Ministarstva kulture".
Pored Milutina Miloševića, zapažene uloge ostvarili su Radoslav Milenković u ulozi glavnog inspektora i Marko Živić u ulozi ozloglašenog inspektora Fanđa. Izuzetnu fotografiju potpisuje direktor fotografije Andraš Nagi.
Originalnu pesmu u filmu „Nikad više” potpisuju Sanja Ilić i Marina Tucaković, a maestralno je izvodi Bisera Valentalić.
(V.V/MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji