MRAČNA PROŠLOST HOLIVUDSKOG GLUMCA! Ubo je čoveka u lice, pljačkao, dilovao i BIO NA KORAK OD SMRTNE KAZNE! A onda...

Obučen u kožu, mišićavog tela prekrivenog tetovažama, Dani Trejo izgleda kao da je istrgnut iz neke kriminalističke priče. Njegovo lice ukazuje na mučnu prošlost, a kriminalni dosije holivudske zvezde to potvrđuje - u stvari, mladi Dani Trejo umalo je umro u zatvoru.

Rođen je 16. maja 1944. Trejo odrastao je u Eho Parku u Los Anđelesu. I da, odrastao je veoma brzo. Njegov nasilni otac, Dionisio, pobegao je iz Teksasa u Kaliforniju nakon što je ranio muškarca. Na kraju se predao policiji. U odsustvu svog oca, Trejo je delio sobu sa svojim rođacima u bakinoj kući, i na kraju je postao blizak svom ujaku.

Ujak Gilbert bio je samo šest godina stariji od Treja i prirodno je postao više veliki brat nego očinska figura. Dok je Treja učio kako da boksuje, upoznao ga je i sa marihuanom kada je Trejo imao 8 godina. A kasnije je dvanaestogodišnjem Treju dao prvu dozu heroina kada ga je Trejo zatekao kako se bode.

"Bio je kul. Uvek je imao dosta gotovine kod sebe”, rekao je Trejo o svom ujaku.

Stvari su odatle brzo eskalirale, a Trejo je postao zavistan pa se pridružio Gilbertu u pljačkama i trgovini drogom kako bi zadovoljio njihove navike. Sa 18 godina je prvi put zaglavio zatvor. U to vreme je već bio zavistan od kokaina.

Trejo je upoznao Čarsla Mansona tokom tog kratkog boravka u zatvoru 1961., sećajući ga se kao “prljavog, masnog, mršavog, belog dečaka“. Trejo je po izlasku iz zatvora krenuo žestoko – od pljački prodavnica alkoholnih pića koristeći granate pa do ubadanja čoveka u lice slomljenom flašom piva u tuči u baru.

“Imali smo mnogo pištolja, a ne želite da se petljate sa nekim ko ima mnogo pištolja. Morate da zapamtite - ljudi se ne plaše žestokih momaka. Ljudi se plaše ludih ljudi", rekao je on jednom.

Međutim, 1965. godine Trejov život će se zauvek promeniti. Iako i dan danas tvrdi da se radilo o šećeru on je uhapšen zbog prodaje heroina saveznim agentima koji su radili na tajnom zadatku. Osuđen je na 10 godina zatvora, teško je preživeo brutalnu stvarnost zatvora Folsoma, Soledada i zatvora San Kventin.

“Kad dođete do San Kventina, vidite dva svetla na vrhu Severnog bloka. Vidite crveno i zeleno svetlo. Ako je crveno svetlo uključeno, to znači da nekoga ubijaju. To je prvo što vidite, i odmah znate da je ovo kuća smrti - ljudi ulaze ovamo i ne izlaze", rekao je on.

Kao sveže lice u smrtonosnom okruženju, lekcije boksa iz detinjstva dobro su došle.

“Bio sam prvak u lakoj i poluteškoj kategoriji u svakom zatvoru u kom sam bio”, rekao je Trejo.

Međutim, svakodnevni strah od smrti nikada nije jenjavao. Uprkos tome što je bio poznati zatvorenik sve pada u vodu kad zatvorenici uđu u dvorište. Trejo se prisetio kako je čuo smeh drugih zatvorenika kada je jedan od njih uboden u leđa. Tada je pomislio - Dani, ovde ćeš umreti.

Ipak ispostavilo se da je taj zatvor preživeo, a onda je došlo gore mesto. Prebacili su ga u zatvor Soledad 1968. godine. Usred jednog haosa tokom zatvorskih pobuna, Trejo se borio sa zatvorenicima i kamenom je slučajno pogodio stražara u glavu. Završio je u samici tri meseca. Sada se suočio sa mogućom smrtnom kaznom zbog pokušaja ubistva.

“Sedeo sam u rupi i kao da sam znao da je sve gotovo. Završio sam. Imam 24 godine i gotov sam. Rekao sam sebi - Bože, ako si tamo, onda će sve biti u redu. A ako nisi, e onda sam sjeban. I to je bila moja molitva. Nikada to nisam zaboravio. I to je bila potpuna prekretnica u mom životu", prisetio se Terjo.

Čini se da je Bog saslušao mladog Treja jer niko od 3.000 zatvorenika nije došao da potvrdi da je pogodio kamenom čuvara. Trejo je pušten na uslovnu slobodu u avgustu 1969. godine.

Radeći neobične poslove Trejo je večeri provodio na sastancima Anonimnih alkoholičara. U glumački svet je ušao kao statista, ali je godinama isključivo bio angažovan kao član bande. Međutim, kada je scenarista i bivši zatvorenik u San Kventinu na setu primetio njegove zatvorske tetovaže, karijera je krenula u drugom pravcu.

Nakon što je od njega zatraženo da obuči glumca Erika Robertsa kako da boksuje za film “Runaway Train” iz 1985., Trejo se sve više nametao direktorima i agentima za kasting. Bio je to dug put od malih uloga delova do glavnih rola, ali Trejo vremenom izrastao u profesionalnog glumca koji je radio zajedno sa Al Paćinom i Nikolasom Kejdžom - sve vreme inspirišući omladinu svojom pričom.

Napisan specijalno za njega, film “Mačeta” (2010) je na bioskopskim blagajnama zaradio 44 miliona dolara. Za osuđenog dilera droge i naoružanog pljačkaša koji se suočio sa smrtnom kaznom, treći čin na crvenom tepihu ostaje šok.

“Razgovarao sam sa Bogom pre nekoliko dana i pitao sam ga - Kako mi ide? Rekao mi je - Skoro si izašao iz pakla. Samo nastavi tako. Odlično ti ide”, rekao je Trejo.

(MONDO)