TRUDNA DEVOJKA MU UMRLA NA RUKAMA: Tragedije srpskog glumca - imao sepsu, čistio kafić na Zelenom vencu i umro u bedi

Glumac Borivoje Kandić preminuo je u decembru 2020, a poslednje godine svog života proveo je čisteći jednu kafanu na Zelenom vencu kako bi zaradio makar neki dinar. Proslavio se ulogom Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, a iako su mu predviđali blistavu karijeru, tri decenije kasnije, posle niza životnih brodoloma, napustio je ovaj svet u tužnim okolnostima.

Diplomirao je glumu u Novom Sadu kod profesora Branka Pleše, a paralelno je primljen i na Akadmiju u Beogradu gde je ostao do kraja studija.

Ipak, sudbina se okrenula protiv njega...

U vreme kada je snimao seriju “Vuk Karadžić”, izgubio je tragično svoju prvu veliku ljubav.

"Ana Prenk je bila moja najveća ljubav, još iz osnovne škole. Trebalo je da se venčamo, ali poginula je dok mi je ležala u krilu. Bila je trudna. Zato nikada više nisam poželeo da imam dete. Ispratili smo mog brata u vojsku i kada smo se kolima vraćali iz Sombora, sedeli smo na zadnjem sedištu.

Vozio nas je prijatelj, koji je posle zbog te nesreće bio u zatvoru. Kada smo išli u Sombor, ja sam bio na tom mestu gde je ona bila, i u povratku smo se zamenili. To čak nije bio ni sudar, bila je samo velika krivina i auto se jako zaneo, Ana je spavala i samo joj je pukao vratni pršljen.

Tada sam izgubio kosu, a njen otac, tadašnji direktor JAT-a, osedeo je u jednom danu. Nikada nisam pričao o ovome, čak ni najbližim prijateljima. Godinama sam bio u psihički devijantnom stanju. Posle je život doneo neke nove okolnosti, ali ostala je velika rana", pričao je ranije Kandić.

Njegova prva supruga je bila Maša, ćerka glumca Karla Bulića, međutim, oni su se ubrzo razveli, a zbog svog avanturističkog duha ubrzo se oženio Elizabetom, a na kraju i Ljubicom, koja je takođe glumica. Davne 1998. je otišao u Australiju zbog jedne žene i tamo je živeo u Pertu, Melburnu i Sidneju. Razveo se 2007. i vratio u Srbiju.

"Tamo sam živeo sa suprugom. Kada smo se razveli, jer se ona zaljubila u nekog Italijana, vratio sam se ovde da patim za njom. Zapravo, vratio sam se jer mi se majka razbolela i htela je da me vidi još jednom, te 2007. godine. I kada me je videla, ozdravila je, a ja sam ostao ovde".

Kada se vratio u Beograd, dočekan je raširenih ruku, ali je odbio nekoliko velikih uloga i nakon toga pao u zaborav. "Pucao sam sam sebi u noge", rekao je on jednom prilikom.

Preminuo je 7. decembra 2020. u 59. godini. Poslednje dane proveo je čisteći jednu kafanu na Zelenom vencu, kako bi mogao da preživi.

"Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, otkad sam se razveo", rekao je u svom poslednjem intervjuu.

U poslednjih nekoliko meseci života Kandić je bio vidno oslabio i teško je hodao o čemu je govorio njegov prijatelj Nebojša.

"Vidno je bio oslabio. Imao je sepsu noge. Mi smo se videli pre četiri dana, rekao mi je Nešo brate veruj mi ovo je kraj. Ja sam mu rekao, prijatalju, nemoj mi te fore, mada je on bio ubeđen da je gotovo. Veruj mi ja umirem, rekao mi je", ispričao je Nebojša.

(MONDO, Kurir)