Od siromašnog života u Sarajevu se vinuo do crvenog tepiha u Kanu
Na današnji dan 1969. rođen je glumac Davor Dujmović koji će široj javnosti ostati upamćen kao Perhan - po liku koga je tumačio u filmu "Dom za vešanje". Predviđali su mu blistavu karijru ali on se odao porocima od kojih nije mogao da se izvuče. Na kraju je izvršio samoubistvo 1999.
Davor je rođen u Sarajevu, u siromašnoj porodici. Želja mu je bila da svira svira klavir, a gluma nije bila nešto što ga je zanimalo, iako će se na kraju ispostaviti da će mu to biti životni poziv. Kažu da je Dujmović bio talenat kakav se retko viđa, a u svet filma ušao je potpuno slučajno, zahvaljujući jednom neobičnom susretu.
"Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao", pričao je Davor o svom iskustvu u muzičkoj školi.
Davor je kao dečak imao običaj da posle nastave svrati kod svog oca, koji je tada radio na pijaci Markale. Desilo se da je svratio na sok u obližnji restoran, baš tad su tu došli Emir Kusturica i njegov asistent, Ćiro Mandić. Pozvali su ga na audiciju za film "Otac na službenom putu" i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu. I onda je Davorov život krenuo u potpuno drugačijem smeru koji on nije očekivao. Posle filma "Otac na službenom putu", koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao, a jednom prilikom je istakao i da nikada nije imao nameru da bude glumac. Sa nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u filmu Emira Kusturice, "Dom za vešanje".
"Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma 'Otac na službenom putu'. Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina", rekao je u jednom intervjuu.
Ta uloga donela je Davoru titulu jednog od pet najboljih glumaca u Evropi, a on i njegova partnerka u filmu (Azra) Sinolička Trpkova proglašeni su za najbolji glumački par u bivšoj Jugoslaviji. Ogroman uspeh često prate i ogromna iskušenja kojima Davor nije odloleo. Početkom devedesetih Davor se navukao na heroin, sa kojeg je pokušao je da se skine u nekoliko navrata, ali bezuspešno.
"Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo 'ja sam mal' pa sam radoznal', ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću", govorio je svojevremeno.
Zbog rata u Sarajevu seli se u Beograd, i tada snima još nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji "Underground", koji je čak proglašen najboljm filmom na Balkanu. Po završetku rata seli se u Banjaluku, a zatim u Sloveniju, kod devojke. Međutim, u to vreme borio se s jakom depresijom i alkoholizmom, da bi 31. maja 1999. godine izvršio samoubistvo vešanjem u Novom Mestu.
(MONDO)
