Dečak čarobnjak iz Hogvortsa Hari Poter postao je najpopularniji stranac u Kini, a knjige Džoan Rouling se po tiražu približavaju nekadašnjoj crvenoj knjižici Mao Cedunga
Dečak čarobnjak iz Hogvortsa postao najpopularniji stranac u Kini, a knjige Džoan Rouling se po tiražu približavaju nekadašnjoj crvenoj knjižici Mao Cedunga"Ha-li Po-te" je, naravno, Hari Poter, dečak čarobnjak iz Hogvortsa. Začarao je i osvojio srca mnogih od pola milijarde Kineza mladjih od dvadeset godina i postao najpopularniji stranac u Kini.
On je najprivlačniji lik zapadne literature za koji kineska deca znaju.
Prihvataju ga, hrabrog i domišljatog, kao junaka svog sveta zabave i mašte, prenosi "Politika".
Družina Harija Potera je danas za male Kineze popularno čudo kakvo su nekad za tinejdžere širom sveta, sem u zatvorenoj Kini, bili "Bitlsi", tvrdi jedan kineski književni kritičar.
Kad je, pre šest godina, u Kini objavljena prva knjiga Džoan Rouling – "Hari Poter i kamen mudrosti" – u dilemi su bili i kineski i britanski izdavači.
Pitali su se kako će deca u Kini razumeti zapadni svet crne magije. Ne poznaju Zapad, a nisu čula ni za čarobnjake i veštice, jer njih u kineskoj mitologiji nema.
Kineski izdavači su, uz to, strepeli i da ih domaći ideološki čistunci ne optuže da nekritički prenose zapadnu literaturu koja populariše sujeverje i štetno deluje na vaspitanje omladine.
Oba izdavača – britanski "Blumsberi" i "Izdavačka kuća narodne literature" iz Pekinga – imala su isti motiv: da zarade na visokom tiražu ako knjiga bude imala dobru prodju na tržištu.
Za Kineze je to bio i poslovni izazov u medjunarodnom svetu knjige: tek su bili potpisali Bernsku konvenciju o zaštiti književnih i umetničkih dela.
Dotle im se gledalo kroz prste kad bi, sa zakašnjenjem koje je prouzrokovala duga izolacija zemlje, prevodili i objavljivali zapadnu klasičnu dečju literaturu, poput Grimovih i Andersenovih bajki, „Pinokija“ ili „Alise u zemlji čuda“.
Prva knjiga je 2001. štampana u tiražu od 200.000 primeraka. Bio je to smeo poduhvat, ali i pun poslovni pogodak. Dotle tiraži najboljih dečjih domaćih književnih dela nisu prelazili deset hiljada primeraka. Sve je planulo, bilo je čak borbe sa ilegalnim piratskim izdanjima.
Druga i treća knjiga – „Hari Poter i dvorana tajni“ i „Hari Poter i zatvorenik iz Askabana“ – štampane su već sa manje rizika, takodje u tiražu od po 200.000 primeraka. Što je najvažnije, sve je prošlo bez ozbiljnijih ideoloških zakeranja.
Sad je već i autorka Džoan Rouling mogla da bude motivisana profitom. Iako se, sa prevodima svojih knjiga na preko 60 jezika, već bila uvrstila medju najbogatije književnike sveta, sad je imala fantastičnu prodju kod najmnogoljudnije čitalačke publike.
U četvrtoj knjizi – „Hari Poter i vatreni pehar“ – glavni junak se, kako mu je bilo i vreme, u pubertetu, zaljubljuje. U koga? Pa, naravno, u vitku šarmantnu Kineskinju Čo Čang, jednu od prosperitetnih veštica iz Hogvortsa. (Šaljiva opaska hongkonškog komentatora: tako nadarena, korisnija bi bila kao broker na berzi u Hongkongu, nego kao veštica.)
Čak i sam Hogvorts preuzima nešto iz kineskog miljea: Čo Čang upućuje Harija u tajne feng-šuija, drevne geomantijske veštine izgradnje i opremanja kuća uz pomoć pozitivne podzemne energije.
To se tek isplatilo: knjiga je štampana u 400.000 primeraka i sve je prodato kao alva.
Peta i šesta knjiga – „Hari Poter i red feniksa“ i „Hari Poter i polukrvni princ“ – štampane su u tiražu od po 800.000 primeraka.
Ovo su najveći tiraži bilo kojih književnih dela, domaćih ili stranih, koji su dosad objavljeni u Kini ili verovatno bilo gde drugde u svetu u jednokratnom poduhvatu.
