Reditelj Srdan Golubović, koji posle niza uspešnih nastupa na medjunarodnim filmskim smotrama, sa filmom „Klopka" učestvuje na Palićkom festivalu, ocenio je u intervjuu Tanjugu da je „dobro što imamo puno festivala" i da su oni „značajni za sredine u kojima se održavaju".
"To je već dovoljno u zemlji koja je centralizovana u domenu kulture i u kojoj je bioskopska mreža rasturena. Dragoceno je što filmovi uspostavljaju kontakt sa publikom u malom Sopotu, na Paliću, zatim u Vrnjačkoj Banji i Nišu. Samom tom činjenicom ovi festivali ispunjavaju misiju", rekao je Golubović i dodao da se oni uglavnom „dosta dobro razvijaju u okviru svojih limita".
Upitan da prokomentariše prvi nacionalni festival Srbije, održan početkom meseca u Novom Sadu, odgovorio je da je to „posebna priča".
"Ne bih voleo da moje kritike na račun tog festivala deluju kao reči gubitnika. Ne ljutim se što 'Klopka' nije dobila ni jednu nagradu iako je to u najmanju ruku čudno, posle svih uspeha tog filma u svetu. Poštujem odluku žirija, uostalom bavio sam se sportom, umem i da dobijam i da gubim", izjavio je Golubović.
Po njegovoj oceni "taj festival je propustio priliku".
"Imao je podršku svih nas koji se bavimo filmom, našu veliku energiju i želju da podržimo taj projekat, ali je od početka činio velike greške, od onoga što je najvažnije, a to je kvalitet projekcija, preko organizacije, do brige o gostima, pa i novinarima", ocenio je on.
Golubović je ukazao da je, „uz energiju, potrošen i ogroman novac i mi koji se bavimo filmom imamo pravo da budemo ljuti što je sa 1,3 miliona evra taj festival izgledao kao jedna prosečna provincijska zabava".
„Za sledeću godinu treba da insistiramo da se stvar dovede na drugačiji nivo, jer srpska kinematogafija, sa 16 novih filmova, nije beznačajna i zaslužuje smotru sa malo više dostojanstva i mnogo manje glamura, manje spoljnih manifestacija, smotru koja postoji zbog filma, a ne zbog nekih drugih stvari", naglasio je on.
Povodom kadrovskih promena u Filmskom centru Srbije (FCS) - ostavka direktora Djordja Milićevića i postavljanje Miroljuba Vučkovića za v.d. direktora - ocenio je da FCS od samog osnivanja, pre tri godine, „nije radio na najbolji način i nije opravdao očekivanja".
„Bilo je i vremena i sredstava, ali su koraci FCS-a bili u pogrešnom smeru. Uspesi koji su se srpskom filmu dešavali jesu individualni, zasluga autora i producenata, a ne FCS-a koji je potrošio dosta novca, a nije pružao dovoljnu podršku", ukazao je Golubović.
Na pitanje o propaloj distributivnoj mreži, odgovorio je da se 20 godina nije ulagalo u bioskope i da je zato epilog očekivan.
„Kada se desio štrajk Beograd filma i prodaja preduzeća, mnogi su bili nešto začudjeni, a meni je to bilo logično, mada ne znam kako sada možemo da se izvučemo. Mislim da će multipleksi 'prodrmati' mrežu na neki način. Oni će neminovno forsirati hilivudske i uopšte američke proizvode, što je normalno i očekujem da tek posle toga domaći film može polako da dolazi do izražaja", rekao je Golubović.
Na ovogodišnjem Palićkom festivalu najviše publike privukla je upravo „Klopka", koja je rekorder i u srpskim bioskopima, sa 50.000 posetilaca. Posle svetske premijere u Berlinu, film je učestvovao na desetak medjunarodnih festivala i osvojio više nagrada, a američki producenti zainteresovani su za rimejk.
(Tanjug/MONDO)
"To je već dovoljno u zemlji koja je centralizovana u domenu kulture i u kojoj je bioskopska mreža rasturena. Dragoceno je što filmovi uspostavljaju kontakt sa publikom u malom Sopotu, na Paliću, zatim u Vrnjačkoj Banji i Nišu. Samom tom činjenicom ovi festivali ispunjavaju misiju", rekao je Golubović i dodao da se oni uglavnom „dosta dobro razvijaju u okviru svojih limita".
Upitan da prokomentariše prvi nacionalni festival Srbije, održan početkom meseca u Novom Sadu, odgovorio je da je to „posebna priča".
"Ne bih voleo da moje kritike na račun tog festivala deluju kao reči gubitnika. Ne ljutim se što 'Klopka' nije dobila ni jednu nagradu iako je to u najmanju ruku čudno, posle svih uspeha tog filma u svetu. Poštujem odluku žirija, uostalom bavio sam se sportom, umem i da dobijam i da gubim", izjavio je Golubović.
Po njegovoj oceni "taj festival je propustio priliku".
"Imao je podršku svih nas koji se bavimo filmom, našu veliku energiju i želju da podržimo taj projekat, ali je od početka činio velike greške, od onoga što je najvažnije, a to je kvalitet projekcija, preko organizacije, do brige o gostima, pa i novinarima", ocenio je on.
Golubović je ukazao da je, „uz energiju, potrošen i ogroman novac i mi koji se bavimo filmom imamo pravo da budemo ljuti što je sa 1,3 miliona evra taj festival izgledao kao jedna prosečna provincijska zabava".
„Za sledeću godinu treba da insistiramo da se stvar dovede na drugačiji nivo, jer srpska kinematogafija, sa 16 novih filmova, nije beznačajna i zaslužuje smotru sa malo više dostojanstva i mnogo manje glamura, manje spoljnih manifestacija, smotru koja postoji zbog filma, a ne zbog nekih drugih stvari", naglasio je on.
Povodom kadrovskih promena u Filmskom centru Srbije (FCS) - ostavka direktora Djordja Milićevića i postavljanje Miroljuba Vučkovića za v.d. direktora - ocenio je da FCS od samog osnivanja, pre tri godine, „nije radio na najbolji način i nije opravdao očekivanja".
„Bilo je i vremena i sredstava, ali su koraci FCS-a bili u pogrešnom smeru. Uspesi koji su se srpskom filmu dešavali jesu individualni, zasluga autora i producenata, a ne FCS-a koji je potrošio dosta novca, a nije pružao dovoljnu podršku", ukazao je Golubović.
Na pitanje o propaloj distributivnoj mreži, odgovorio je da se 20 godina nije ulagalo u bioskope i da je zato epilog očekivan.
„Kada se desio štrajk Beograd filma i prodaja preduzeća, mnogi su bili nešto začudjeni, a meni je to bilo logično, mada ne znam kako sada možemo da se izvučemo. Mislim da će multipleksi 'prodrmati' mrežu na neki način. Oni će neminovno forsirati hilivudske i uopšte američke proizvode, što je normalno i očekujem da tek posle toga domaći film može polako da dolazi do izražaja", rekao je Golubović.
Na ovogodišnjem Palićkom festivalu najviše publike privukla je upravo „Klopka", koja je rekorder i u srpskim bioskopima, sa 50.000 posetilaca. Posle svetske premijere u Berlinu, film je učestvovao na desetak medjunarodnih festivala i osvojio više nagrada, a američki producenti zainteresovani su za rimejk.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.