Džon Malkovič, istinska zvezda "velikog platna", izjavio je da je uloge u filmovima uvek birao iz strasti prema svojoj profesiji, a posle dugogodišnje karijere poručuje: "I dalje sam isti!".
Džonu Malkoviču je na početku 48. solunskog filmskog festivala uručena nagrada "Zlatni Aleksandar" za celokupno stvaralaštvo i izuzetan doprinos svetskom filmu, a u njegovu čast bio je prikazan film "Biti Džon Malkovič".
Na izuzetno posećenoj master klasi, Malkovič (54) je tumačio proces glumačke transformacije, pričao o izazovima nezavisnog filmskog stvaralaštva, tipologizaciji glumaca, problemima američkih scenarista, izazovima režije i produkcije, a u intervjuu za "Politiku" govorio je i o kriterijumima izbora, razlozima višegodišnjeg života u Evropi, filmovima koje voli.
Džon Malkovič će se iduće godine pojaviti u nekoliko novih filmova, medju kojima su i komedija braće Koen "Burn After Reading" i nova drama Klinta Istvuda "The Changeling", a na konstataciju novinara "Politike" da je ipak drama njegov teren, glumac kaže: "Koenovi se vraćaju čistoj komediji, scenario duhovit, moj lik sažaljivo i patetično zabavan, a učešće u komediji novi izazov. Uz to, igram sa Džordžom Klunijem i Bredom Pitom. U Istvudovom filmu mi je namenjen lik pastora koji pomaže liku Andjeline Džoli da pronadje nestalog sina. Istvud veoma dobro razume glumačke procese i spada u reditelje koji tačno znaju šta hoće i u tome je veliko zadovoljstvo rada sa njim."
Malkovič je u Solunu predstavio film "Juno" koji potpisuje kao producent, najavljuje i produkciju pozorišnog komada i saradnju sa Tomijem Li Džonsom, a na pitanje novinara ima li u planu novu režiju, glumac kaže: "Smatram da je dobro pomoći neke projekte i zato sam sve češće i u poziciji filmskog producenta. Produkcija pozorišnog komada koji pominjete, vezana je za Pariz i jednu predstavu koju ću i režirati, a saradnja sa Tomijem Li Džonsom je još uvek u fazi razvoja. U njegovoj adaptaciji 'Blood Meridian' imao bih izazovnu ulogu."
Komentarišući sporednu ulogu u Zemekisovom "Beovulfu" koji počinje da se prikazuje i kod nas, Džon Malkovič za kaže da je, iako je tokom karijere uradio mnogo "brzih" uloga koje od njega nisu zahtevale duga odsustva od porodice i dece, u slučaju "Beovulfa" bilo presudno to što mu se svideo scenario i ideja o procesu kompjuterske obrade.
"Čuo sam mnogo sjajnih stvari o radu sa Robertom Zemekisom, volim sve njegove filmove a ovo je bila i prilika da se konačno on i ja 'ukrstimo'. Iznenadjujuće brzo smo radili i na kraju prvog dana imao sam utisak da smo radili čak tri."
Džonu Malkoviču je na početku 48. solunskog filmskog festivala uručena nagrada "Zlatni Aleksandar" za celokupno stvaralaštvo i izuzetan doprinos svetskom filmu, a u njegovu čast bio je prikazan film "Biti Džon Malkovič".
Na izuzetno posećenoj master klasi, Malkovič (54) je tumačio proces glumačke transformacije, pričao o izazovima nezavisnog filmskog stvaralaštva, tipologizaciji glumaca, problemima američkih scenarista, izazovima režije i produkcije, a u intervjuu za "Politiku" govorio je i o kriterijumima izbora, razlozima višegodišnjeg života u Evropi, filmovima koje voli.
Džon Malkovič će se iduće godine pojaviti u nekoliko novih filmova, medju kojima su i komedija braće Koen "Burn After Reading" i nova drama Klinta Istvuda "The Changeling", a na konstataciju novinara "Politike" da je ipak drama njegov teren, glumac kaže: "Koenovi se vraćaju čistoj komediji, scenario duhovit, moj lik sažaljivo i patetično zabavan, a učešće u komediji novi izazov. Uz to, igram sa Džordžom Klunijem i Bredom Pitom. U Istvudovom filmu mi je namenjen lik pastora koji pomaže liku Andjeline Džoli da pronadje nestalog sina. Istvud veoma dobro razume glumačke procese i spada u reditelje koji tačno znaju šta hoće i u tome je veliko zadovoljstvo rada sa njim."
Malkovič je u Solunu predstavio film "Juno" koji potpisuje kao producent, najavljuje i produkciju pozorišnog komada i saradnju sa Tomijem Li Džonsom, a na pitanje novinara ima li u planu novu režiju, glumac kaže: "Smatram da je dobro pomoći neke projekte i zato sam sve češće i u poziciji filmskog producenta. Produkcija pozorišnog komada koji pominjete, vezana je za Pariz i jednu predstavu koju ću i režirati, a saradnja sa Tomijem Li Džonsom je još uvek u fazi razvoja. U njegovoj adaptaciji 'Blood Meridian' imao bih izazovnu ulogu."
Komentarišući sporednu ulogu u Zemekisovom "Beovulfu" koji počinje da se prikazuje i kod nas, Džon Malkovič za kaže da je, iako je tokom karijere uradio mnogo "brzih" uloga koje od njega nisu zahtevale duga odsustva od porodice i dece, u slučaju "Beovulfa" bilo presudno to što mu se svideo scenario i ideja o procesu kompjuterske obrade.
"Čuo sam mnogo sjajnih stvari o radu sa Robertom Zemekisom, volim sve njegove filmove a ovo je bila i prilika da se konačno on i ja 'ukrstimo'. Iznenadjujuće brzo smo radili i na kraju prvog dana imao sam utisak da smo radili čak tri."
Strast prema glumi pre svega
Na pitanje kojih se kriterijuma pridržava pri izboru uloga i da li je strast prema glumi ista kao kada je počeo da se bavi njome, Malkovič kaže da je filmove snimao zato što je imao "dozu radoznalosti spram reditelja" ili zato što je "voleo reditelja", onda kada bi mu se "dopao scenario", ali i zato što "treba da živi kao profesionalni glumac".
Ipak, priznaje da iza svih njegovih izbora stoji "pre svega strast za glumom", a na pitanje da li je ta strast ista kao kada je počinjao, Džon Malkovič kaže: "Ne znam, jer ne znam koliko sam bio strastven kada sam počinjao. Stvar je u tome nikada nisam provodio vreme sedeći i razmišljajući o glumi. Jednostavno, glumio sam."
Komentarišući svoj život u Francuskoj i činjenicu da je glumio u mnogo evropskih filmova,
Malkovič je rekao: "Smatrao sam da je za moju decu lepše i mirnije da odrastaju u Evropi, a meni su prijala i druženja sa Žerarom Depardjeom i osećaj širine i složenosti koju mi je pružala Evropa. Za razliku od Evrope nivo rasprava u Americi je previše naivan i priprost. Država je puritanska, propoveda način na koji moraš živeti, a sa druge strane ona je velika, divlja država u kojoj se dogadjaju i opasne ludosti. Ako želiš da imaš pištolj, lako ćeš ga imati, a ja sam smatrao da svoju decu treba bar na jedan period da sklonim od svega toga."
Iako sebe ne smatra filmofilom, priznaje da je gledao mnogo klasičnih filmova dok je rastao i studirao, dodajući da najviše voli "Bitku za Alžir", "Četiri stotine udaraca", "Gradjanina Kejn", "Tačno u podne" i većinu Felinijevih filmova, a divi se Marčelu Mastrojaniju koji je bio "čudesan, veoma jednostavan", što ga je činilo velikim, i Dastinu Hofmanu, "čoveku sa neverovatnim smislom za humor".
(MONDO)
Ipak, priznaje da iza svih njegovih izbora stoji "pre svega strast za glumom", a na pitanje da li je ta strast ista kao kada je počinjao, Džon Malkovič kaže: "Ne znam, jer ne znam koliko sam bio strastven kada sam počinjao. Stvar je u tome nikada nisam provodio vreme sedeći i razmišljajući o glumi. Jednostavno, glumio sam."
Komentarišući svoj život u Francuskoj i činjenicu da je glumio u mnogo evropskih filmova,
Malkovič je rekao: "Smatrao sam da je za moju decu lepše i mirnije da odrastaju u Evropi, a meni su prijala i druženja sa Žerarom Depardjeom i osećaj širine i složenosti koju mi je pružala Evropa. Za razliku od Evrope nivo rasprava u Americi je previše naivan i priprost. Država je puritanska, propoveda način na koji moraš živeti, a sa druge strane ona je velika, divlja država u kojoj se dogadjaju i opasne ludosti. Ako želiš da imaš pištolj, lako ćeš ga imati, a ja sam smatrao da svoju decu treba bar na jedan period da sklonim od svega toga."
Iako sebe ne smatra filmofilom, priznaje da je gledao mnogo klasičnih filmova dok je rastao i studirao, dodajući da najviše voli "Bitku za Alžir", "Četiri stotine udaraca", "Gradjanina Kejn", "Tačno u podne" i većinu Felinijevih filmova, a divi se Marčelu Mastrojaniju koji je bio "čudesan, veoma jednostavan", što ga je činilo velikim, i Dastinu Hofmanu, "čoveku sa neverovatnim smislom za humor".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.