Emir Kusturica nema lepu prognozu što se tiče filma i njegove sudbine. On smatra da će film iščeznuti i da su sada, kao u politici, važne teme su marginalizovane na najprostiji način.
"Kada sam bio student bio sam u paničnom strahu da li će naš filmski jezik moći da opstane u vreme kada su tada već nagoveštavali njegovo istrebnuće. Tada su pravili televizijske serije bazirane na najjeftinijem, ali najintrigantniji zapletu i bojali smo se da će pobediti oni koji svoj rediteljski izraz ne baziraju na vremenu i prostoru", rekao je reditelj na konferenciji za novinare na kojoj je najavio novi "Kustendorf".
On je podsetio na vreme kada jedan od najvećih reditelja Akiro Kurasava išao toliko daleko da je merio dužinu kadrova i pravio rezove po dužini otkucaja sopstvenog srca i krvnim pritiskom.
"Praveći elipsu 30 godina kasnije mi živimo u blatu društva spektakla, zaraženi Holivudom, ne samo na filmu, ne samo mi, već čitav svet. U toj raskoši različitosti mi još uvek prepoznajemo da postoje reditelji koji nažalost nisu dugovečni, jer žive u okolnostima koje su takve da svedoče nestanku autora", smatra Kusturica.
Živeći u vremenu društva spektakla, dodaje, u kojem je važan proces, a ne ono kako mi uistinu živimo, u vremenu kada kapitalizam doživljava svoj vrhunac, a "mi postajemo deca Holivuda".
"Mi smo na raskrsnici gde će, nažalost, iščeznuti film koji smo voleli. Sve zbog prilagođavanja uslova tržištu reditelji gube svoju funkciju. Primetili ste da je sve manje važno ko režira film, da je najvažnije da se on desi i koja zvezda u njemu igra. Imamo najprostije režirane filmove bazirane na tim zapletima koje smo mi devedesetih izbegavali", kaže reditelj.
Međutim, prema njegovom mišljenju, to ne znači da ne postoje dobri autori.
"Sve je kao i u političkom životu - važne teme su marginalizovane na najprostiji način. Svakim klikom mi produžavamo uže o koje će nas obesiti ili o koje ćemo se obesiti. Umetnik u društvu više nema funkciju koju je nekad imao - ako se ne uključi u partiju", smatra Kusturica.