- Film 'Lepa sela lepo gore' nastao je po istinitom događaju iz septembra 1992, kada je sedam vojnika kod Višegrada bilo devet dana zarobljeno u tunelu Brodar.
- U tunelu su poginuli Milovan Lučić, Vladan Gavrilović i Stevan Panić, dok su Mihajlo Šimšić, Slađan Simić i Stanko Mećašev preživeli izlazak iz klopke.
- Vanja Bulić je rekao da je ključ za roman bila Slađanova priča iz bolnice, a Slađan Simić je kasnije stradao na liniji, kada ga je ubio saborac.
Film "Lepa sela lepo gore, ostvarenje Srđana Dragojevića, 1996. godine je bilo srpski kandidat za Oskara, a razlog zašto ova priča ostavlja tako snažan utisak je činjenica da je nastala po istinitom događaju.
Priču znate, kao i glumce koji su dočarali vojnike na velikom platnu, a evo kako je nastala ideja da se prvo napiše knjiga, a potom snimi film.
Na ušću Lima u Drinu kod Višegrada septembra 1992. godine 7 srpskih vojnika bilo je 9 dana okruženo u 97 metara dugom tunelu Brodar.
U septembru 1992. godine, sedam vojnika Treće čete Drinskog bataljona čuvalo je most ispred tunela, pazeći da muslimanske jedinice ne pređu na desnu obalu Drine. Posle nekoliko dana celi kanjon je goreo. Jedinica se povukla u tunel i tako našla u klopci, zarobljena sa obe strane.
Tako su proveli devet dana, pod bombama i stalnim napadima muslimanskih snaga. Milovan Lučić i Vladan Gavrilović umrli su u tunelu zbog rana dobijenih gelerom, teško ranjeni Novak Arsić ubio se pucnjem u slepoočnicu, dok je Stevan Panić nastradao od kiše metaka kojim su ih muslimanske jedinice svakodnevno zasipale.
Trojica srpskih vojnika Mihajlo Šimšić, Slađan Simić i Stanko Mećašev su posle gubitka drugova odlučili da izađu iz tunela i, nekim čudom su preživeli.
Vanja Bulić je ranije ispričao da je njegov roman, po kojem će biti snimljen film Srđana Dragojevića, nastao zbog "kratke vesti koju je pročitao u Ekspres politici":
"O jednom događaju u tunelu Ušće na putu Višegrad-Goražde. Pisalo je da se preživeli nalaze u bolnici u Užicu. Otišao sam u Užice i čuo od Slađana Simića neverovatnu priču. Ipak, ne bi bilo ni filma ni mog romana da na rastanku Slađan nije rekao da su u bolnicu doveli ranjene muslimanske borce i da se on i njegovi drugari spremaju da im 'čupaju infuzije kad sestre i lekari spavaju'. Ta rečenica je bila šlagvort za paralelnu priču iz bolnice, koja je izmaštana, a priča iz tunela je, uz umetničku slobodu Srđana Dragojevića, pratila realni događaj", rekao je Vanja Bulić Kuriru.
Novinar i voditelj je kasnije, u jednom intervjuu otkrio i da je, samo dva meseca pre nego što će početi snimanje, sada kultnog filma, život izgubiti i Slađan Simić.
"Mi smo to snimali u Višegradu, u vreme rata, nesreća je, ovaj momak je dva meseca pred snimanje poginuo tako što su došli na liniju koja je bila blizu njegovog sela. I on kaže "samo da trknem po rakiju". I vrati se, promeni se straža. Ovaj viče 'lozinka', on kaže 'ne za*ebavaj, išao sam po rakiju'. Ovaj opet, 'lozinka', i treći put... i čovek puca i ubije ga. Jer se promenila straža u međuvremenu", kazao je on za "Zlatiborski podkast".
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(Zlatiborski podkast, MONDO)