Jedna od najpoznatijih balerina na svetu, Isadora Dankan, rođena je pre tačno 130 godina u San Francisku.
Jedna od najpoznatijih balerina na svetu, Isadora Dankan, rođena je pre tačno 130 godina u San Francisku.
Od rođenja, njeni roditelji znali su da imaju posebnu devojčicu. Njena majka govorila je da je rodila čudo, jer je tvrdila da je dete "skakalo" u stomaku.
"Majka je u trudnoći jela ostrige i pila šampanjac, kao boginja Afrodita. Naučila sam da igram u njenom stomaku" izjavljivala je Isidora.
Ljubav prema plesu nagnala ju je da sa 13 godina napusti školu, i u svom stilu je odražavala lepotu okoline i prirode, oslobođene zakona pokreta.
Učila je strane jezike kako bi u izvornom izdanju čitala filozofiju, Šopenhauera i Kantovu "Kritiku čistog uma", koju je često navodila kao inspiraciju.
Na početku karijere, igrala je harmonično i mirnije, u tunici koja je otkrivala više kože, nego što je u njeno doba bilo uobičajeno. Nadvojvoda Ferdinand jednom je, gledajući njen ples u kostimu sa dubokim izrezom i golim nogama, prošaptao da je čudesno lepa.
Prozvana "majkom modernog plesa", isticala je improvizaciju i mitologiju, nauštrb klasike i ustaljenosti.
Kritika joj je bila naklonjena - pisac Andrej Beli rekao je da kroz njen pokret prolazi miris zelenog luga, a slikar Maksimilijan Vološin pisao je da ona "igra sve što drugi ljudi rade".
Jedan od prvih nastupa imala je 1902. godine u Budimpešti, gde je upoznala glumca Oskara Berežija. Flert sa glumcem odslikavao je njen slobodni duh, dok je tek u pesniku, Sergeju Jesenjinu uspela da spoji telesnu i duhovnu ljubav. Ipak, svaka njena ljubav završavala se bolnim krahom. Iz veze sa scenografom Gordonom Kregom imala je ćerku Dirdre (1906), a iz veze sa bogatašem Patrikom Singerom sina Patrika (1910).
Isidoru je pogodila velika tragedija, kada su se 1913. godine oboje njene dece i dadilja udavili u reci Seni, nakon saobraćajne nesreće.Od rođenja, njeni roditelji znali su da imaju posebnu devojčicu. Njena majka govorila je da je rodila čudo, jer je tvrdila da je dete "skakalo" u stomaku.
"Majka je u trudnoći jela ostrige i pila šampanjac, kao boginja Afrodita. Naučila sam da igram u njenom stomaku" izjavljivala je Isidora.
Ljubav prema plesu nagnala ju je da sa 13 godina napusti školu, i u svom stilu je odražavala lepotu okoline i prirode, oslobođene zakona pokreta.
Učila je strane jezike kako bi u izvornom izdanju čitala filozofiju, Šopenhauera i Kantovu "Kritiku čistog uma", koju je često navodila kao inspiraciju.
Na početku karijere, igrala je harmonično i mirnije, u tunici koja je otkrivala više kože, nego što je u njeno doba bilo uobičajeno. Nadvojvoda Ferdinand jednom je, gledajući njen ples u kostimu sa dubokim izrezom i golim nogama, prošaptao da je čudesno lepa.
Prozvana "majkom modernog plesa", isticala je improvizaciju i mitologiju, nauštrb klasike i ustaljenosti.
Kritika joj je bila naklonjena - pisac Andrej Beli rekao je da kroz njen pokret prolazi miris zelenog luga, a slikar Maksimilijan Vološin pisao je da ona "igra sve što drugi ljudi rade".
Jedan od prvih nastupa imala je 1902. godine u Budimpešti, gde je upoznala glumca Oskara Berežija. Flert sa glumcem odslikavao je njen slobodni duh, dok je tek u pesniku, Sergeju Jesenjinu uspela da spoji telesnu i duhovnu ljubav. Ipak, svaka njena ljubav završavala se bolnim krahom. Iz veze sa scenografom Gordonom Kregom imala je ćerku Dirdre (1906), a iz veze sa bogatašem Patrikom Singerom sina Patrika (1910).
Nakon toga, slavna plesačica je još jednom zatrudnela, ali je dete umrlo nekoliko sati posle porođaja. Počela je da pije, upuštala se u nemoralne veze, ali je novu stranicu života počela otvaranjem škole plesa u Moskvi 1921. godine.
Jesenjina je upoznala na prijemu, kada je njoj bilo 44, a njemu 26 godina. Burna veza uključivala je romantične ispade, javne tuče i ostale skandale. Venčali su se 1922. godine, ali Isidora ga je napustila godinu dana kasnije. U to vreme mnogo se špekulisalo o njenoj seksualnosti, jer su svetom umetnosti kružili tračevi o njenim vezama sa drugim ženama.
"Božanstvena bosonoga" Isidora poginula je 14. septembra 1927. u morbidnoj nesreći u Nici. Navodno je, posle ručka sa prijateljima, rekla "Doviđenja, dragi moji, odlazim u slavu", i sela je u sportski automobil Benoa Falketa, mladog Italijana. Poznata po dugim šalovima, tog dana nosila je svilenu kreaciju Rusa Romana Čatova. Šal se, tokom vožnje, upleo u točak, i zadavio balerinu.
Isidora Dankan je kremirana, a njen pepeo postavljen u grobnicu na pariskom groblju Per Lašez, pored tela njene dece.
(MONDO)
