Čovek koji je možda bio genije, možda nije (ako je verovati skepticima), ali definitivno neko ko je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti i kasnije široj umetnosti.
Na današnji dan, 23. aprila 1564. godine roden je najveci dramski pisac Vilijem Šekspir - tvorac "Hamleta", "Magbeta", "Otela", "Ricarda Treceg", "Kralja Lira", "Ukrocene goropadi", "Sna ljetnje noci"...
Šekspir je umro na isti dan 1616. godine, a i danas ga smatraju najvecim piscem na engleskom jeziku i dramaturgom svetskog glasa.
Njegov opus sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Pišcevi pozorišni komadi prevedeni su na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu cešce nego bilo koji drugi.
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
Šekspir je roden i odrastao u Stratfordu na Ejvonu.
Izmedu 1585. i 1592. zapoceo je uspješnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumacke trupe "Ljudi lorda Camberlena", kasnije poznatiju kao "Kraljevi ljudi". Vratio se u Stratford 1613. godine gde je i umro.
Osim velikih drama, iza Šekspira je ostalo i mnogo nepoznanica iz licnog života, a mnogi ljudi iz umetnickog sveta tvrdili su da Šekspir nije pisac komade koje je njegova trupa izvodila, jer, navodno, nije bio dovoljno obrazovan.
Šekspirova lobanja nestala iz grobnice!?
Pisci Džordž Gordon Bajron i Carls Dikens otvoreno su sumnjali da je on autor svih tih dela. Njima su se pridružili i druge poznate licnosti: Mark Tven, Carli Caplin, Sigmund Frojd, Orson Vels... Neki autori su u svojim knjigama tvrdili da je Šekspir cak bio nepismen, te da nije ostavio nikakva svedocanstva o nastanku drama.
Prema istraživanju pojedinih istoricara, Šekspir je bio agent tajne policije kraljice Elizabete Prve, poznat pod pseudonimom Vilijem Hol. On je, navodno, kao i drugi agenti, prisluškivao razgovore po pabovima, ispitivao boemske aristokrate i obaveštavao kraljicu.
Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmjere pre 19. vijeka.
Ngegova smrt je prošla nezapaženo, a svoje knjige i pozorišne komade nikad nije pominjao, cak ni u testamentu, tako da je sve to izazivalo sumnju u njegovo autorstvo. Pošto nije bilo moguce dokazati da je neko drugi autor svih tih komada, jedan broj šekspirologa objašnjavao je da su to toliko genijalne drame da ih jedan covek nije mogao sam napisati.
Šekspirova dela odlikuje veoma bogat recnik, neka imaju cak i po 21.000 rijeci, što je mnogo i za današnje kriterijume, jer se recnik od pet do šest hiljada reci smatra bogatim.
Gotovo sva Šekspirova dela pokazuju izuzetan talenat, ali i obrazovanje. Autor tih komada dobro je upucen u tajne anticke književnosti, rimskog i engleskog prava, geografije, stranih jezika, te pitanja državne uprave.
Šekspir kao autor i Šekpir u privatnom životu su dva razlicita coveka.
Šekspirolozi ukazuju na to da je u "Mletackom trgovcu" pisac osudio i razoblicio zelenaštvo, ali da je sam, pred kraj života, pozajmljivao novac pod kamatu.
Biti ili ne biti gola?
Kao pisac, Šekspir je u dramama, uglavnom, otvoreno izražavao simpatije za aristokrate i prezir prema prostom narodu. Ali, prema biografskim cinjenicama, on je sam bio pripadnik obicnog naroda.
Kao najveci kandidat za "pravog" Šekspira dugo je važio Frensis Bejkon, poznati filozof i državnik. U Bejkonovim delima i u Šekspirovim komadima ima dosta podudarnosti i upadljivo slicnih misli. Ovim pitanjem pozabavio se pre nekoliko decenija Vilijem Fridman, cuveni americki kriptolog koji je dokazao da Bejkon, ipak, nije napisao Šekspirove drame.
Tako, Šekspirov dramski i ljudski mit traje i dalje, a njegovi komadi su aktuelni i gledani, jer govore o osnovnim ljudskim "sastojcima", medu kojima su: ljubav, mržnja, pohlepa, lojalnost, izdaja, strah i smrt.
