Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je debitant Dejan Atanacković, čiji je prvenac "Luzitanija" objavila izdavačka kuća "Besna kobila".

Atanacković je umetnik, bavi se audio-vizualnim instalacijama i učesnik je više izložbi. Profesor je multimedijalne umetnosti u Firenci, gde i živi.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu bili su još romani "Srodnici" Jovice Aćina u izdanju "Lagune", "Gorgone" Mire Otašević (Geopoetika), "Danas je sreda" Davida Albaharija ("Čarobna knjiga") i "Srebrna magla pada" Srđana Srdića ("Partizanska knjiga").

Ime dobitnika saopšteno je u u ponedeljak, 15. januara oko 13.30, a žiri je većao od deset časova ujutru. U žiriju su bili Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).

Ovo su pisci koji se VALJAJU u lovi!

"Priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu - sukobu progresa i ludila," opis je Atanackovićevog romana.

Jovica Aćin i dobitnik Dejan Atanacković konkurisali su sa svojim prvencima. Srđan Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, Mira Otašević u finalu, dok je David Albahari nagradu već osvojio 1996. godine.

Hroničar nedeljnika NIN zabeležio je kako se 1971. godine dogodilo da se sa proglašenjem samo jednom zakasni, posle čega je prestižno priznanje odmah postalo "predmet improvizovanih nagađanja".

Javnost se uzburkala premda je Miloš Crnjanski jednoglasno nagrađen za "Roman o Londonu", a odluka je kasnila isključivo "zbog uključivanja u žiri aktivnih kritičara iz vanbeogradskih literarnih krugova".