U auli Srpske akademije nauka i umetnosti ispred amblematske skulpture SANU "Nauke i umetnosti", dela njenog člana od 1920. godine Đoke Jovanovića (1861-1953), otvorena je večeras njegova monografska izložba.
U auli Srpske akademije nauka i umetnosti ispred amblematske skulpture SANU "Nauke i umetnosti", dela njenog člana od 1920. godine Đoke Jovanovića (1861-1953), otvorena je večeras njegova monografska izložba.
U prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, potpredsednika SANU Ljubisava Rakića, direktnih potomaka jednog od rodonačelnika savremene srpske skulpture, praunuke Frederike Jovanović i Lazara Jankovića kome je Jovanović bio deda ujak, izložbu su otvorili direktor Galerije SANU akademik Dinko Davidov i autor izložbe prof. dr Miodrag Mića Jovanović.
Objasnivši da je želeo da posetioci imaju prvi susret sa opusom vajara Jovanovića ispred skulpture koju je autor smatrao svojim najboljim delom, Davidov je pozvao prisutne da usmere svoju pažnju na druge Jovanovićeve spomenike pored kojih često prolaze jer su i oni sastavni deo izložbe.
Podsetivši da svi dobro znamo ličnosti kojima su spomenici posvećeni ali samo retki se sete da im je autor Jovanović, Davidov je nabrojao samo neke (Vuk Karadžić, Josif Pančić, Vojvoda Vuk...) i dodao da ih treba potražiti i na groblju gde se "opiru zaboravu".
On se zahvalio Narodnom muzeju, Galeriji Matice srpske, Muzeju SPC, Oplencu i Muzeju u Čačku što su ustupili eksponate za izložbu koja će biti otvorena do kraja septembra.
Frederik Jovanović koja živi u Le Manu se u veoma emotivnom govoru zahvalila svima koji su je pozvali da dođe ovim povodom i onima koji su joj učinili Srbiju drugim domom.
Ona je najavila je da će hodočašćenje u zemlju svojih predaka pretočiti u knjigu.
Prof. Jovanović je nadahnuto besedio o životu i delu svog prezimenjaka stavljajući naglasak na njegov iskreni patriotizam, na potrebu da kroz dela opeva srpsku istoriju, posebno Kosovsku epopeju ali i na spremnost da preko spomenika na kome su rodonačelnici dveju dinastija (Karađerđevića i Obrenovića) pozove na izmirenje.
Govoreći o Jovanovićevoj ličnoj golgoti tokom Prvog svetskog rata (prelasku preko ALbanije, smrti sina na frontu, preziru "kolega" umetnika koji su rekli da je zlokoban za srpsku umetnost) profesor koji je na Katedri za istoriju umetnosit predavao o njemu, rekao je da treba iznova valorizovati njegov opus u kome ima i elemenata angažovane, socijalne umetnosti i simbolizma i duha ekspresionističke igre i secesijske torzije.
Umesto zaključka pročitao je odlomak iz Jovanoviceve autobiografije "Moj srpski narod me zna, ceni, poštuje i voli kao što i ja njega volim, za koga sam i radio i na to imam prava da budem gord i zadovoljan".
(Tanjug)
U prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, potpredsednika SANU Ljubisava Rakića, direktnih potomaka jednog od rodonačelnika savremene srpske skulpture, praunuke Frederike Jovanović i Lazara Jankovića kome je Jovanović bio deda ujak, izložbu su otvorili direktor Galerije SANU akademik Dinko Davidov i autor izložbe prof. dr Miodrag Mića Jovanović.
Objasnivši da je želeo da posetioci imaju prvi susret sa opusom vajara Jovanovića ispred skulpture koju je autor smatrao svojim najboljim delom, Davidov je pozvao prisutne da usmere svoju pažnju na druge Jovanovićeve spomenike pored kojih često prolaze jer su i oni sastavni deo izložbe.
Podsetivši da svi dobro znamo ličnosti kojima su spomenici posvećeni ali samo retki se sete da im je autor Jovanović, Davidov je nabrojao samo neke (Vuk Karadžić, Josif Pančić, Vojvoda Vuk...) i dodao da ih treba potražiti i na groblju gde se "opiru zaboravu".
On se zahvalio Narodnom muzeju, Galeriji Matice srpske, Muzeju SPC, Oplencu i Muzeju u Čačku što su ustupili eksponate za izložbu koja će biti otvorena do kraja septembra.
Frederik Jovanović koja živi u Le Manu se u veoma emotivnom govoru zahvalila svima koji su je pozvali da dođe ovim povodom i onima koji su joj učinili Srbiju drugim domom.
Ona je najavila je da će hodočašćenje u zemlju svojih predaka pretočiti u knjigu.
Prof. Jovanović je nadahnuto besedio o životu i delu svog prezimenjaka stavljajući naglasak na njegov iskreni patriotizam, na potrebu da kroz dela opeva srpsku istoriju, posebno Kosovsku epopeju ali i na spremnost da preko spomenika na kome su rodonačelnici dveju dinastija (Karađerđevića i Obrenovića) pozove na izmirenje.
Govoreći o Jovanovićevoj ličnoj golgoti tokom Prvog svetskog rata (prelasku preko ALbanije, smrti sina na frontu, preziru "kolega" umetnika koji su rekli da je zlokoban za srpsku umetnost) profesor koji je na Katedri za istoriju umetnosit predavao o njemu, rekao je da treba iznova valorizovati njegov opus u kome ima i elemenata angažovane, socijalne umetnosti i simbolizma i duha ekspresionističke igre i secesijske torzije.
Umesto zaključka pročitao je odlomak iz Jovanoviceve autobiografije "Moj srpski narod me zna, ceni, poštuje i voli kao što i ja njega volim, za koga sam i radio i na to imam prava da budem gord i zadovoljan".
(Tanjug)
