- Jorgos Louridas je za četiri meseca snimio 10 filmova u 9 zemalja, često uz pomoć stranaca i malih donacija, dok je povremeno bio bez hrane i krova nad glavom.
- Srpski film 'Školjke su mi rekle' snimio je i premijerno prikazao za manje od 10 dana, a u radu posebno ističe energiju srpskih glumaca i Beograda.
- U Beograd dovodi festival 'Monolozi Lede na Balkanu' u bar 'Vukosava', jer mu odgovara neformalna, andergraund atmosfera i publika koja podržava drugačiji bioskop.
Postoje reditelji koji čekaju godine, milionske budžete i stotine članova ekipe kako bi snimili film. A postoji i Jorgos Louridas - grčki autor nomad, koji kompletnu filmsku opremu nosi u jednom jedinom rancu.
Louridas je u samo 4 meseca snimio 10 filmova u 9 različitih zemalja, preživljavajući zahvaljujući dobroti stranaca i sopstvenoj nepokolebljivoj viziji. Ipak, od svih stanica na svom evropskom putu, stalno se vraća u Beograd. Njegov srpski film "Školjke su mi rekle" ("The Shells Told Me") snimljen je i premijerno prikazan za manje od 10 dana, a ovog decembra u prestonički bar "Vukosava" donosi svoj jedinstveni festival kratkog filma "Monolozi Lede na Balkanu".
U otvorenom razgovoru za MONDO, Jorgos nam otkriva kako izgleda preživljavati na ivici beskućništva radi umetnosti, šta ga je naučio rad sa srpskim glumicama i zašto smatra da je srpska reč "svašta" najbolji opis njegovog života.
"Lutao sam Evropom bez hrane i krova nad glavom"
Proputovali ste celu Evropu, ali se stalno vraćate u Beograd. Koji je to bio tačan trenutak kada ste se zaljubili u Srbiju i njenu atmosferu?
"To se dogodilo od prvog trenutka kada sam zakoračio u zemlju. Jednostavno ne mogu to da objasnim, ali me je vajb ovog grada odmah osvojio. A onda su, naravno, došla sva ta prelepa mesta koja sam otkrio: slikoviti parkovi, živopisne kafane... Sviđa mi se što je poezija u Srbiji prisutna svuda."
Snimili ste 10 filmova u 9 zemalja za samo četiri meseca. Možete li da podelite sa nama najluđe ili najizazovnije trenutke sa tog ludog nomadskog putovanja?
"Najteži trenuci su bili oni kada nisam imao šta da jedem, niti gde da prespavam. Bilo je trenutaka kada sam se direktno suočavao sa beskućništvom i, slobodno se može reći, glađu. U suštini, sve se zasnivalo na dobroti potpunih stranaca i mojih prijatelja. Zahvaljujući ljudima koji su podržali moje filmove malim donacijama, uspevao sam da kupim karte i nastavim dalje da putujem."
Srpski film snimljen i prikazan za manje od 10 dana
Vaš srpski film "Školjke su mi rekle" snimljen je i premijerno prikazan u roku od nepunih 10 dana. Kako ste uspeli da izvedete tako munjevit proces?
"I dalje ne znam kako sam to uspeo, ali znam da bih mogao ponovo! Veoma sam tvrdoglava osoba i odan svojim idejama. Sve sam radio u trenutku, ali mislim da se sve već unapred složilo u mojoj glavi - kako će izgledati scena, šta želim gde da kažem... Iako smo skoro svaku lokaciju za snimanje birali baš tog istog dana!
U montaži je vladao dug i mučan proces, poput obdukcije. Imam spor laptop i nisam mogao da pratim materijal brzim tempom. Zato je, verovali ili ne, većina stvari urađena nasumično! Ali imam dobar osećaj za materijal. Zahvaljujući pomoći ljudi poput Tijane i Slaviše, koji su organizovali projekciju i pozivnice, bilo je moguće da sve iznesemo do kraja."
U filmu "Beli dnevnici" istražujete neizgovorene unutrašnje razgovore žena. Šta vas je rad sa srpskim glumicama naučio o ženskom iskustvu ovde? Da li je neka ostavila poseban utisak na vas?
"Svi glumci su na mene ostavili izuzetno dobar utisak. Posebno sa Tijanom Statkić, sa kojom sam kasnije sarađivao i na pozorišnoj predstavi izvedenoj u antičkom pozorištu u Grčkoj. Takođe, ekranizovali smo i neke od njenih pesama u vidu kratkih filmova, tako da se naša saradnja nastavila. Volim da radim sa ljudima čija su energija i volja na visokom nivou. Bez razmišljanja bih ponovo radio sa svima njima."
Recept za pravljenje filma: Kamera, mikrofon i staklena flašica vode
Jednom ste rekli da "odrasli imaju ego, ali umetnost počinje kada prestanete da je uokvirujete". Kako čuvate svoju kreativnu slobodu bez velikog budžeta?
"To sam rekao kada sam pričao o crtežima moje bake. Ona nije imala nikakvo formalno umetničko obrazovanje, a radili smo zajedno na jednom projektu 2022. godine. Način na koji je crtala - ne fokusirajući se na predvidljiva mesta u okviru, već na tako prirodan, neopterećen način, potpuno me je očarao. To me je navelo da ponovo posmatram kadrove. Ja sam jedan od onih reditelja koji obraćaju pažnju i na ono što je izvan samog kadra.
Rad bez budžeta može biti oslobađajući, ali i veoma ograničavajući. Naravno, niko ne može da mi govori šta da radim, ali isto tako niko i ne čeka moje filmove. Tako da uživamo u toj slobodi izbora, ali sami izbori mogu biti vrlo skučeni. Kao i u svakom procesu - nešto izgubiš, nešto dobiješ."
Celokupnu opremu pakujete u jedan ranac. Koje su tri ključne stvari bez kojih nikada ne krećete na snimanje?
"Da biste snimili film, definitivno vam treba kamera, ili bar telefon sa kamerom. Treba vam i dobar zvuk, pa mislim da je mikrofon ili bubica izuzetno važna. I treće - mala staklena flašica za vodu, koju možete iznova da punite, jer ćete napolju snimati satima i satima."
"Vukosava" na Dorćolu
Zašto ste odlučili da svoj festival "Monolozi Lede" iz Grčke preselite u ušuškani beogradski bar "Vukosava"?
"Balkan ima veoma poseban odnos sa andergraund životom, nalik na Berlin. Mesto kao što je 'Vukosava' nije tradicionalni prostor za filmski program, ali je sa druge strane to mesto gde se osećate slobodno i ne morate da budete previše ozbiljni. Za nas filmske stvaraoce je zanimljivo da se stopimo sa energijom prostora. 'Vukosava' je već imala mnoge večeri projekcija i događaja, pa mi se učinila kao prirodna, neuglađena ideja, umesto da za prvi festival izaberem neku uštogljenu salu. Ljudi tamo mogu da se druže i prave žurke svakog dana odmah nakon projekcija."
"Beograd ima energiju kakva se u Evropi gubi"
Kako biste opisali autentični duh srpskog naroda nekome ko nikada nije posetio Beograd?
"Nekome ko nikada nije bio u Beogradu prvo kažem: 'Moraš to da uradiš, duguješ to sebi!'To je posebna energija koja vas obuzima sa svih strana i ispunjava vaše biće. Potencijal gura ovo mesto napredu. Beograd nosi neprekidno kretanje u vazduhu u kome u Evropi danas ne uživamo često. Zaista sam ponosan na ono što je Srbija postigla tokom godina — sačuvala je svoj pravi identitet bez pokušaja da bude nešto drugo. Imate autentičan društveni život i ljudi imaju sposobnost da budu ono što jesu."
Izdali ste i knjigu koja služi kao vodič za nezavisne autore. Koji je najvažniji savet za mladog reditelja bez budžeta?
"Ova knjiga nije nastala da bi delila savete, već da bi pružila ohrabrenje. Moguće je uraditi nešto u životu čak i kada nemate ništa. Potrebna vam je samo pokretačka snaga. Bilo bi mi drago ako bi više ljudi doživelo to unutrašnje ispunjenje. Mislim da je mnogima to iskustvo potrebno, ali još nisu uhvatili korak. Nije lako iskočiti iz svakodnevne kolotečine na nekoliko meseci, platiti cenu povratka kući, brinuce o deci ili ljubimcima... Ali sve je moguće. Naravno, zavisite i od drugih ljudi koji će vas podržati. Na kraju krajeva, nikada to ne radite potpuno sami."
"Nisam osoba koja opušteno šeta i slika po gradu - ja sam neurotičan"
Da li razmišljate o trajnom preseljenju u Srbiju? Kako izgleda vaš savršen, opuštajući dan u Beogradu kada ne držite kameru?
"Voleo bih da se preselim u Srbiju, samo ne znam da li Srbija želi mene! (smeh) Ja sam čudna osoba. Mogu da promenim energiju čitavog mesta. To sam radio u prošlosti - odem negde i sve okrenem naopačke. Ali to preokretanje je kretanje, a kretanje nije dosadno, zar ne?
Ja zapravo nikada nisam opušten. Zbog svoje neurotičnosti jedva spavam. Kako starim, sve mi je teže da zaspim, jer neprestano razmišljam... Osećam da nisam uradio dovoljno dok postojim i da moram više da vratim planeti. Kada ne snimam, retko držim kameru. Nisam tip koji ide okolo i slika. Većinu vremena sam za laptopom, odgovaram ljudima, pišem, gledam tuđe filmove... To je neprekidno istraživanje i otkrivanje."
Kada radite sve sami na setu, da li se ikada osećate usamljeno?
"Jeste usamljeno, da. Ali inspiracija tada dolazi sa svih strana jer ste potpuno povezani - jedno ste sa atmosferom. Kako je rekao Heraklit, kada ste jedno sa strujanjem vazduha, primate informacije odsvuda. Postajete antena. On to nije rekao baš tim rečima, ali ja to tako osećam. Kada ne snimam ili ne režiram u pozorištu, moj život je zapravo veoma spor i dosadan."
Decembar u Beogradu i reč koja ga opisuje: "Louridas je LUD!"
Šta beogradska publika može da očekuje od predstojećeg festivala "Leda na Balkanu" ovog decembra?
"Publika će videti filmove kakvi se obično ne viđaju na drugim festivalima - filmove koji nisu vezani za trenutne trendove ili vesti. Jedino što ne prihvatamo jeste nasilje; ne tolerišemo verbalno niti fizičko nasilje bilo koje vrste. Želimo da ohrabrimo autore koji stvaraju nesvakidašnji bioskop. Publika može da očekuje i susret sa samim autorima - umetnicima koji žele tu posebnu socijalnu povezanost koju srpska publika tako nesebično nudi."
Kada biste morali da izaberete jednu srpsku reč ili frazu koja najbolje opisuje vaše dosadašnje iskustvo ovde, koja bi to bila?
"Svašta! Pomalo od svega — koliko god mogu da uradim u jednom danu, ja probam od svega po malo. Ja sam lud, sve oko mene je ludo; Srbija je takođe pomalo luda, na onaj dobar način, tako da mi savršeno odgovara! Tako da je reč možda i 'LUD', a to se i rima sa mojim prezimenom: Lud = Louridas! Louridas je lud. On je samo čudak!"
Kojoj se sledećoj priči ili lokaciji u Srbiji radujete?
"Ne pišem mnogo unapred. Snimim nešto kada me očara neko mesto ili osoba. Nikada ne znam koji je sledeći projekat pre nego što se prirodno dogodi. Volim da budem deo i tuđih priča. Otvoren sam da pomognem bilo kome ako je projekat zanimljiv. Ne znam... Moj život je jedan veliki prazan prostor spreman da se ispuni."
Festival "Leda in the Balkans" održaće se 11. 12. i 13. decembra u Baru Vukosava, uz projekcije filmova i gostujuće reditelje, svakog dana od 18 do 20 časova. Ulaz je slobodan. Prijave i više informacija: FilmFreeway.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
