Jugoslovensko dramsko pozorište obeležiće 3. aprila 70 godina od svoje prve predstave - "Kralj Betajnove" Ivana Cankara. Tada je to delo režirao Bojan Stupica, a sada će publika gledati postavku Milana Neškovića.

Umetnički direktor JDP-a, reditelj Gorčin Stojanović kaže da nije slučajno da je Cankarevo delo izvedeno na otvaranju tog teatra u trenutku "kada je jedna nova država pravila svoje reprezentativno pozorište na nekim socijalističkim zasadama".

"Cankar je pre svega odličan pisac i od onih starih socijaldemokrata koji su svet razumevali malo uzbudljivije i malo manje plošno nego kasnije, ali JDP svakako ne spada u taj socrealistički korpus. Nikada nije spadalo, ako ništa drugo onda zbog toga što je jedan drugi Slovenac, Bojan Stupica, zapravo režirao prve predstave JDP-a i zato što je on svojom maštom, energijom, snagom i strašću prevazilazio sva ideološka ograničenja koja u ovom pozorištu srećom nisu dugo ni trajala", rekao je Stojanović u intervjuu Tanjugu.

On kaže da ne zna kako je taj komad o kapitalizmu mogao da bude prihvaćen 1948. godine, ali i primećuje da je Cankarevo delo danas aktuelnije zato što kritikuje "ono što mi danas živimo".

"Veoma slično kao Nušić. Nušić je pisac kapitalizma. Nije pisac socijalizma i on se nije dobro snalazio u socijalizmu i otud je i nastala čitava jedna ideja da Nušića treba igrani maltene kao laku i površnu komediju, pa je trebalo da se dogodi ovo što se dogodilo poslednjih 20-25 godina da bi Nušić postao bolno aktuelan pisac, vrlo gorak i bezobrazan u odnosu na vreme u kome se njegova dela pokazuju", ocenio je Stojanović.

On podseća da se Cankareva dela u prvih 10-15 gdina slovenačke samostalnosti nisu mnogo igrala zato što "on udara u koren onoga za čim se žudi, a to je logika kapitala kao logika moći, logika privatne svojine kao logika apsolutnog posedništva svega pa i čovekove duše".

"Neće prijati ni ovaj Cankar, pogotovo domaćim ekonomskim liberalima, ali će prijati publici. Mi imamo publiku koja dolazi čista srca u pozorište, gleda i onda sudi o vremenu u kome živi na osnovu tih predstava ili o predstavama koje gleda u odnosu na vreme u kojem živi", istakao je Stojanović i dodao da "Kralj Betajnove" hvata bilo ovog doba, duh vremena na način na koji pozorište treba da čini.

Posle "Kralja Betajnove", zagrabački reditelj Bobo Jelčić radiće u JDP-u projekat "Zašto je podivljao gospodin R", takođe gorku i tragičnu, ali i duhovitu kritiku malograđanštine i nekih od osnovnih postulata građanskog društva.

Stojanović smatra da nije toliko važno da li će neka od tih predstava biti obeležje jubilarne sezone, nego činjenica da se bore da po najvišim standardima, uprkos svemu, ne da opstanu, nego da "prave normalno pozorište".

"Ponekad je to rad na ivici donkihotovštine, povremeno je to udarnički, rudarski rad. Sa 25 glumaca imamo misiju da pravimo ansambl predstave, uspevamo da imamo reprezentativne scenografije, da kostim bude najbolji mogući, da igraju najbolji mogući glumci, da režiraju najbolji mogući reditelji. Pozorište je umetnost, a umetnost je skupa stvar i nemerljiva novcem", zaključio je Stojanović.