Pisac krimi bestselera Ju Nesbe došao je u Beograd posle više decenija, kako bi promovisao svoju verziju "Magbeta" Vilijama Šekspira.

Slavni norveški pisac, čije su knjige prevedene na 40 jezika i prodate u više od 30 miliona primeraka, izazvao je veliko interesovanje medija, pa je klub knjižare "Delfi SKC" bio prepun novinara koji su stigli da mu postave samo po jedno ili dva pitanja. U istom prostoru, od 18 časova, Nesbe će potpisivati knjigu i družiti se sa čitaocima.

Beograd je, kaže, prvi put posetio slučajno sa 17 godina, dok je bio na proputovanju vozom, a iznenadio se što "železnička stanica izgleda isto", a prošlo je 40 godina!

Za MONDO je govorio o svom procesu pisanja, jer piše za odrasle, decu, pa tekstove pesama...

"Pisanje je - pisanje, baratanje rečima. Postoji samo toliko stvari koje rečima možeš da iskažeš. Posmatram te procese kao veoma slične. Da, postoje različite priče, ali pisanje je moj posao, bilo da je u pitanju pop pesma od 3,5 minuta, ili priča za decu ili odrasle. U suštini, ti veruješ svom čitaocu. Služiš samo toma mu daš instrukciju, da ga uputiš gde da gleda ili ide, i odatle mu prepustiš poverenje. Moraš da veruješ svom čitaocu, njegovoj inteligenciji i mašti, jer ti 'slikaš' samo deset odsto slike, a preostalih devedeset dovršava svako za sebe," rekao je on.

Da li misli da je već napisao svoju najbolju knjigu?

"Ako jesam, ne bih to smeo sebi da priznam. Mislim da onda više ne bi imalo svrhe ustajati iz kreveta svakog jutra. Da li mislim da jesam, ne, mislim da još uvek nisam napisao taj najbolji roman… Opet, da li lažem sebe ili druge kada to kažem, ne znam," rekao je on za MONDO.

Nesbe je autor hit krimi serijala o inspektoru Hariju Huleu, pisac urnebesnog serijala za decu "Doktor Proktor", pa knjiga o Olafu Johansenu, član uspešnog norveškog benda, nekada je bio mlada nada norveškog fudbala, pa broker na berzi... Ranije je izjavio da piše lako, i za svoj uspeh se nikada ne "izvinjava", mada je priznavao da u njega ponekad sumnja i prepušta publici da oceni da li je zapravo dobar u tome. Govorio je, doduše, i da smatra da je krimi fikcija današnjice "bezveze".

"Ja sam pripovedač, i pišem knjige kakve bih želeo i sam da čitam. Ne mislim da sam odan svojoj publici, i ne volim sa čitaocima da pričam o knjigama. Moj posao je da ispričam priču, ne da budem lojalan, ne želim da nekome dajem ono što očekuje, već ono što nije ni znao da želi," rekao je Nesbe novinarima.

Njegovi čitaoci - ubrajam i sebe - znaju šta nisu želeli. Pažnja, spojler!

Nisu želeli onakvog filmskog "Sneška", u kojem je cela suština priče i RAZLOG zašto su se stvari dogodile onako kako jesu, jednostavno izbrisan. Lično sam ubeđivala ljude iz okoline da Harija "probaju" barem na filmu, a odgledavši "Sneška", nažalost razumem zašto ih uopšte nije zainteresovao. Kod Nesbea su razlog, motiv, opravdanje, istina o nečemu, veoma važni. U filmu nisu ni postojali.

"Film, priznajem, nisam gledao. Nisam bio u zemlji kada je prikazan u Norveškoj, i znao sam da će me ljudi ispitivati samo o njemu. Režiser Tomas Alfredson je pravio dobre filmove, ali mi je iskreno rekao da ne želi da se drži knjige i ja sam se složio. Ako je ispalo loše, žao mi je zbog njega i drugih talentovanih ljudi koji su učestvovali u projektu. Opet bih prodao prava za ekranizaciju neke svoje knjige, jer knjige služe da urade ono što samo knjige i mogu. Radije bih da od deset filmova ispadne jedno remek-delo, nego da napravimo 11 samo OK filmova," rekao je on novinarima.

Njegov "Magbet" je deo globalnog projekta u kojem moderni pisci "oživljavaju" i ispočetka pričaju klasike književnosti.

"Za Magbeta sam vezan odavno, otkad sam gledao film Romana Polanskog. Ne bih baš rekao da je Hari Hule zasnovan na njemu, ali ima nečeg 'magbetovskog' u sebi. Kada mi je ponuđeno da pišem, prvo sam se samo zahvalio, ali onda sam rekao - hoću, ali samo ako mi date baš taj komad. Želeo sam da iz njega izbacim svaku Šekspirovu reč, jer u suštini, to nije priča o škotskom društvu tog vremena, već o ljudima. Jeste najkraći komad, ali nikako nije najkrvaviji, po broju mrtvih je tek na četvrtom mestu," rekao je pisac koji je "svog" Magbeta smestio u sedamdesete godine prošlog veka.

U knjigama često kritikuje konzumerizam, ali i brojne druge društvene pojave. Ponosno kaže da je u njegovim knjigama samo u Oslu ubijeno više ljudi, nego što je zaista ubijeno u poslednjih 50 godina u njegovom rodnom gradu.

"Mislim da jesmo, kao društvo, razmaženi. Nije problem u stvaranju novca, već u trošenju. Ako neko kupi sebi i ženi jahtu, taj brod je negde u Grčkoj pravilo 40 radnika. Jednostavno ne mislim da je to razumna raspodela resursa," rekao je on.

Knjige ovog sjajnog pisca kod nas izdaje "Laguna", i u srpskom prevodu možete pronaći čak 15. Za kraj, Nesbe je rekao da već radi na novom romanu o Hariju Huleu. Jedva čekamo!