Mira Furlan: Nemam snage da budem javna ličnost

Drugo veče jubilarnog, desetog izdanja festivala KROKODIL održano je u subotu uveče na amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije koji je bio pun radoznalih posetilaca, ili kako ih je Zoran Kesić nazvao - krokodila.

Gromoglasan aplauz okupljenih dočekao je izlazak na binu proslavljene glumice, čiji je lik obeležio mnoge filmove stare Jugoslavije.

"Dok sam se vozila po toj Indiji i gledala sve te ljude i prizore, mislila sam: 'Ovo je budućnost sveta koja nam se sprema'. Apsolutna nejednakost, siromaštvo nezamislih razmera na jednoj, a bogatstvo na drugoj strani, i jedno potpuno odsustvo saosećanja za druga ljudska bića. Onda sam iz Indije doputovala u Amsterdam, u sređeni evropski bogati svet i to mi je napravilo jednu neopisivu zbrku u glavi od koje moram da se saberem. Ali, eto, evo me sada ovde, nakon dva dana putovanja, tako da mi je trenutno jedno stanje između jave i sna", rekla je Mira na početku tribine kroz smeh.

Glumica koja se, kako su na tribini istakli, nalazi "između svetova" - srpskog i hrvatskog, pozorišta i kazališta, ali i "našeg balkanskog" i zapadnog - američkog, upitana je gde se ona nalazi u svemu tome kao umetnica.

"To je jedan osećaj nepripadanja, mislim da je to glavni osećaj - nepripadanja nijednom svetu, odnosno, pripadanje svim svetovima podjednako. I negde, tu su i pitanja migracije i ostavljanje svog doma, kao i da li je moguće naći novi dom i novo pripadanje, sve su to velika pitanja koja me svakodnevno opsedaju. Ali, na kraju bih ipak rekla da je u tom nepripadanju neki prostor lične slobode koji mislim da je vrlo vredan, iako to nepripadanje naravno sa sobom nosi velike nedostatke i rupe u bivstvovanju. Čini mi se da kukanje nad time da smo nešto izgubili, a nismo ono drugo našli, nema nikakvog smisla i da treba osetiti tu slobodu koji se tim odlascima i nepripadanjem ostvario. Eto, jako smo mudri (smeh), ali tako nekako..."

Mira Furlan trenutno radi kao predavač na čuvenoj njujorškoj Akademiji glume, gde drži predmet pod nazivom "Umetničko društvo i kultura" koji se bavi položajem umetnika.

"U taj sam posao upala ne tražeći ga, nikada nisam mislila o sebi kao o mogućem pedagogu, ali pojavio se kao većina stvari u životu koje nismo tražili. Upravo taj kurs mi je nekako legao, jer čini mi se da sam svojim iskustvom i životom se zapravo spremila da nešto o tome imam da kažem  - o poziciji umetnika u svetu", istakla je ona i dodala da na svoje studente gleda kao na sagovornike i da se nikada ne postavlja kao neko ko je iznad njih, već da su svi tu da uče jedni od drugih.

"Insistiram na tome da ja ne znam više od njih, već da svako zna ono što zna i to prenosimo jedni drugima."

Nakon gledanja inserta iz filma "U raljama života", gde Mira Furlan tumači lik plavokose Marijane, glumica je otkrila kojih se svojih misli uvek seti kada je taj film u pitanju...

"Da budem iskrena, iz tog filma se sećam toga što mi se nije sviđalo što su mi ofarbali kosu u plavo. Kada sam se sledeći dan pogledala u ogledalo nisam znala ko je to, ni zašto to radi. Razmišljala sam o tome kako režiseri vole da se igraju sa malim lutkama koje farbaju i kostimiraju, i mislila sam da li ja zapravo želim da budem ta lutka. Sećam se svih tih misli."

Dotakla se i tema Mirine knjige "Totalna rasprodaja", koja je ustvari zbirka kratkih proza i eseja, napisanih na osnovu njenih stavova i pogleda na svet.

"Mislim da danas skoro ništa nije ostalo da se proda i sve je na rasprodaji. Društveni mediji su tako poprimili tu neku notu stvarnosti u kojoj više ne znamo šta je istina, šta je laž... Ne znam kako se vi osećate, ali meni se čini da svet nije u najboljoj fazi, da se tako izrazim. Mi živimo u jednom jako, jako teškom svetu kroz koji je teško probiti se, naročito mladim ljudima. Teško je probiti se kroz tu gomilu polu-laži, polu-istina, polu-informacija. Čini mi se da je sve strahovito bučno i ja sama imam potrebu za tišinom i mirom. Tako da, kad gledam te mlade ljude, studente, žao mi je i osećam veliku odgovornost što naše generacije ostavljaju ovakav svet. To se možda može činiti patetično i naivno, ali ja zaista se brinem za mlade ljude i kako će oni uspeti u svemu ovome."

Glumica trenutno piše jednu novu knjigu koja ima ličniju notu...

"Čovek se naravno pita koliko sve to ima smisla, jer na ovim našim prostorima, ja znam i svesna sam toga, da već 20 godina govorim iste stvari, a čini mi se da ih retko ko čuje.Tako da, negde se čovek pita o smislu bilo kakvog javnog delovanja i stalno sam u tom raskoraku, jer mi se čini da više nemam snage da budem javna ličnost. Knjiga je o tome, ona je memoarska i zato je problematična za mene, i zato još uvek ne mogu da se odlučim da li da je pošaljem u svet. To će se možda desiti, a možda i neće. Nekako imam osećaj da mi više nije toliko stalo oko proizvodnje artefakta koje bih slala u svet, nego mi je stalo da negde stanem i razmislim o životu sama. A, šta ću uputiti u taj prostor nepoznati i zastrašujući, to kao da mi se sad s godinama postaje manje važno. To se naravno odnosi i na glumu. Gluma je isto tako komunikacija, odašiljanje, poruka neka svetu. Možda zbog toga kako sam vodila život, više sebi postavljam pitanja o tome koliko to zapravo više ima smisla", zaključila je glumica.

Pogledajte kako je publika dočekala Miru Furlan kada je tek izlazila na binu: